Sjedinjene Države sada guraju novu vrstu pomorskog prisustva u Persijski zaliv. Nije reč o još jednom razaraču, nosaču aviona ili podmornici, već o malom, brzom i autonomnom autonomnom brodu koji je već uveden u kontinuirane patrole u zoni odgovornosti američke 5. flote. Platforma nosi oznaku GARC, Globalni autonomni izviđački brod, a njegovo raspoređivanje dolazi u trenutku kada Vašington traži način da obnovi i zaštiti komercijalni saobraćaj kroz Ormuski moreuz posle ponovljenih iranskih udara na brodove od početka sukoba krajem februara.
Američka Centralna komanda potvrdila je da GARC već izvršava stalne patrolne misije, što predstavlja važan korak u promeni načina na koji SAD planiraju svakodnevni pomorski nadzor u Zalivu. U pitanju je prelazak sa klasičnog oslanjanja na brodove sa posadom ka modelu u kojem autonomne platforme preuzimaju deo najrizičnijeg i najnapornijeg posla, stalno prisustvo, otkrivanje, praćenje i prosleđivanje podataka u realnom vremenu.
GARC je prethodno prošao višemesečna testiranja i, prema objavljenim podacima, iza sebe već ima više od 450 sati na moru i preko 2.200 pređenih nautičkih milja. Američka mornarica nije ga ubacila u Ormuz kao potpuno novi eksperiment, već kao sistem koji je već testiran da može da pređe iz faze demonstracije u fazu operativne upotrebe.
GARC je dugačak 4,8 metara, širok 1,75 metara i ima punu deplasmanu masu od 4.800 funti. Nosi do 1.000 funti korisnog tereta, raspolaže sa 163 galona dizela i pokreće ga motor od 200 konjskih snaga. Na papiru, to nisu karakteristike borbenog broda, ali za uski i preopterećeni prostor kao što je Ormuski moreuz važnije su druge stvari, brzina reakcije, izdržljivost, niska cena upotrebe i mogućnost da dugo ostane napred, bez posade koja bi bila izložena neposrednom riziku.
Deklarisane performanse pokazuju upravo taj profil. GARC postiže krstareću brzinu od 22 čvora, sprint brzinu do 40 čvorova i domet do 700 nautičkih milja pri uobičajenom režimu plovidbe, odnosno do 1.600 nautičkih milja pri brzini od pet čvorova. Uz to, sposoban je za rad u nemirnim vodama, što znači da nije zamišljen samo za mirnu obalu i dobar dan, već za realne pomorske uslove u zoni koja je istovremeno uska, prometna i vojno zapaljiva.
Američka mornarica zvanično potvrdila raspoređivanje bespilotnih čamaca GARC-a za pomorske patrole protiv Irana. pic.twitter.com/v2IgiGuHdB
— Oruzje Online (@oruzjeonline) April 1, 2026
U vojnom smislu, ono što GARC čini ozbiljnim sistemom nije samo trup i motor, već njegova arhitektura autonomije. Platforma koristi MAPC2 kontrolni sistem za planiranje misije, autonomnu navigaciju i daljinsko upravljanje. U sistem je ugrađena i mogućnost vizuelnog hitnog zaustavljanja, dok otvorena arhitektura dozvoljava integraciju softvera i opreme koju obezbeđuje vlada SAD.
Upravo je to koncept koji američka 5. flota već godinama pokušava da razvije u Zalivu. Još u septembru 2021. osnovana je Radna grupa 59 sa zadatkom da ubrza integraciju bespilotnih sistema i veštačke inteligencije u pomorske operacije. Zatim je 2022. kroz program „Digitalni horizont“ testirano više sistema sa ciljem stvaranja stalne bespilotne površinske flote usmerene na pomorsku situacionu svest.
Taj proces se dodatno ubrzao u oktobru 2023. tokom vežbe „Digitalna kandža“, kada je prvi put zabeležena upotreba municije sa bespilotnih američkih plovila na Bliskom istoku. Tada je MARTAC T-38 Devil Ray, uz ljudski nadzor sa kopna, lansirao naoružanje i pokazao da bespilotne površinske platforme više nisu samo izviđački dodatak, već potencijalno i borbeni alat. Posle toga je u januaru 2024. usledila Radna grupa 59.1, sa ciljem prelaska iz faze eksperimentisanja u redovan operativni razvoj.
GARC je sazrevao i tokom 2025. godine. NIWC Atlantic koristio ga je u vežbi Southern Lightning za komunikacione i bespilotne integracione zadatke sa razaračem USS Cole, dok su visoki pomorski zvaničnici u više navrata isticali male bespilotne američke platforme kao budući multiplikator snaga. Sve to objašnjava zašto se sada prvi put govori o GARC-u ne kao o testnom plovilu, već kao o platformi koja je sposobna da patrolira protiv Irana u najopasnijem morskom tesnacu sveta.
Zanimljivo je da nijedno javno američko saopštenje do sada nije potvrdilo da GARC koji sada patrolira nosi fiksno ugrađeno oružje. Rojters je izričito naveo da nema naznaka da se ova plovila koriste za ofanzivne napade. Ipak, to ne znači da je reč o bezazlenom čamcu koji samo kruži morem. Sama kompanija BlackSea, koja ga nudi, promoviše GARC kao platformu pogodnu za površinsko ratovanje, protivminske mere, protivpodmorničke zadatke, komunikacionu relejnu podršku i čak misije tipa kamikaze.
U sadašnjem obliku, najlogičnija uloga GARC-a u Ormuzu jeste da bude prednji senzor i stalni patrolni detektor. Malo plovilo sa autonomnom kontrolom, solidnom izdržljivošću i velikom marginom korisnog tereta može da prati brza jurišna plovila, istražuje sumnjive kontakte, širi mrežu izviđanja, otkriva brodove i helikoptere, pa i da služi kao istureni sloj upozorenja ispred većih američkih jedinica. To je posebno važno u prostoru kao što je Ormuski moreuz, gde su brodovi sabijeni, kontakti brojni, vreme upozorenja kratko, a asimetrične pomorske snage Irana navikle na rad u zoni tesnih prolaza.
SAD pokušavaju da uvedu trajni sloj pomorske svesti u prostoru koji ne može stalno da pokriva samo velikim brodovima i avionima sa posadom. Svaki GARC koji pluta u zoni 5. flote znači još jedan par senzora, još jednu tačku otkrivanja i još jednu platformu koja može da prenese podatke o kretanju iranskih brzih čamaca, sumnjivim kontaktima ili promenama u obrascima saobraćaja. To istovremeno povećava američku sposobnost nadzora i komplikuje iransko planiranje, jer broj potencijalnih američkih senzorskih tačaka u moru više ne zavisi samo od broja velikih ratnih brodova.
Zbog toga se sadašnja upotreba GARC-a razlikuje od onoga što je američka mornarica do sada uglavnom radila sa bespilotnim površinskim sistemima u Zalivu. Raniji model bio je zasnovan na demonstracijama, timskom radu sa pilotiranim i bespilotnim sistemima i pažljivo kontrolisanim događajima uz stalan ljudski nadzor. Čak i kada su ranije korišćena oružja, čovek je ostajao direktno u petlji odlučivanja. Sada se, međutim, prelazi na nešto drugo, na svakodnevno operativno prisustvo autonomnog sistema u zoni stvarnog sukoba.
