Sjedinjene Države sada guraju novu vrstu pomorskog prisustva u Persijski zaliv. Nije reč o još jednom razaraču, nosaču aviona ili podmornici, već o malom, brzom i autonomnom autonomnom brodu koji je već uveden u kontinuirane patrole u zoni odgovornosti američke 5. flote. Platforma nosi oznaku GARC, Globalni autonomni izviđački brod, a njegovo raspoređivanje dolazi u trenutku kada Vašington traži način da obnovi i zaštiti komercijalni saobraćaj kroz Ormuski moreuz posle ponovljenih iranskih udara na brodove od početka sukoba krajem februara.
Američka Centralna komanda potvrdila je da GARC već izvršava stalne patrolne misije, što predstavlja važan korak u promeni načina na koji SAD planiraju svakodnevni pomorski nadzor u Zalivu. U pitanju je prelazak sa klasičnog oslanjanja na brodove sa posadom ka modelu u kojem autonomne platforme preuzimaju deo najrizičnijeg i najnapornijeg posla, stalno prisustvo, otkrivanje, praćenje i prosleđivanje podataka u realnom vremenu.
GARC je prethodno prošao višemesečna testiranja i, prema objavljenim podacima, iza sebe već ima više od 450 sati na moru i preko 2.200 pređenih nautičkih milja. Američka mornarica nije ga ubacila u Ormuz kao potpuno novi eksperiment, već kao sistem koji je već testiran da može da pređe iz faze demonstracije u fazu operativne upotrebe.
GARC je dugačak 4,8 metara, širok 1,75 metara i ima punu deplasmanu masu od 4.800 funti. Nosi do 1.000 funti korisnog tereta, raspolaže sa 163 galona dizela i pokreće ga motor od 200 konjskih snaga. Na papiru, to nisu karakteristike borbenog broda, ali za uski i preopterećeni prostor kao što je Ormuski moreuz važnije su druge stvari, brzina reakcije, izdržljivost, niska cena upotrebe i mogućnost da dugo ostane napred, bez posade koja bi bila izložena neposrednom riziku.
Deklarisane performanse pokazuju upravo taj profil. GARC postiže krstareću brzinu od 22 čvora, sprint brzinu do 40 čvorova i domet do 700 nautičkih milja pri uobičajenom režimu plovidbe, odnosno do 1.600 nautičkih milja pri brzini od pet čvorova. Uz to, sposoban je za rad u nemirnim vodama, što znači da nije zamišljen samo za mirnu obalu i dobar dan, već za realne pomorske uslove u zoni koja je istovremeno uska, prometna i vojno zapaljiva.
Američka mornarica zvanično potvrdila raspoređivanje bespilotnih čamaca GARC-a za pomorske patrole protiv Irana. pic.twitter.com/v2IgiGuHdB
— Oruzje Online (@oruzjeonline) April 1, 2026
U vojnom smislu, ono što GARC čini ozbiljnim sistemom nije samo trup i motor, već njegova arhitektura autonomije. Platforma koristi MAPC2 kontrolni sistem za planiranje misije, autonomnu navigaciju i daljinsko upravljanje. U sistem je ugrađena i mogućnost vizuelnog hitnog zaustavljanja, dok otvorena arhitektura dozvoljava integraciju softvera i opreme koju obezbeđuje vlada SAD.
Upravo je to koncept koji američka 5. flota već godinama pokušava da razvije u Zalivu. Još u septembru 2021. osnovana je Radna grupa 59 sa zadatkom da ubrza integraciju bespilotnih sistema i veštačke inteligencije u pomorske operacije. Zatim je 2022. kroz program „Digitalni horizont“ testirano više sistema sa ciljem stvaranja stalne bespilotne površinske flote usmerene na pomorsku situacionu svest.
Taj proces se dodatno ubrzao u oktobru 2023. tokom vežbe „Digitalna kandža“, kada je prvi put zabeležena upotreba municije sa bespilotnih američkih plovila na Bliskom istoku. Tada je MARTAC T-38 Devil Ray, uz ljudski nadzor sa kopna, lansirao naoružanje i pokazao da bespilotne površinske platforme više nisu samo izviđački dodatak, već potencijalno i borbeni alat. Posle toga je u januaru 2024. usledila Radna grupa 59.1, sa ciljem prelaska iz faze eksperimentisanja u redovan operativni razvoj.
GARC je sazrevao i tokom 2025. godine. NIWC Atlantic koristio ga je u vežbi Southern Lightning za komunikacione i bespilotne integracione zadatke sa razaračem USS Cole, dok su visoki pomorski zvaničnici u više navrata isticali male bespilotne američke platforme kao budući multiplikator snaga. Sve to objašnjava zašto se sada prvi put govori o GARC-u ne kao o testnom plovilu, već kao o platformi koja je sposobna da patrolira protiv Irana u najopasnijem morskom tesnacu sveta.
Zanimljivo je da nijedno javno američko saopštenje do sada nije potvrdilo da GARC koji sada patrolira nosi fiksno ugrađeno oružje. Rojters je izričito naveo da nema naznaka da se ova plovila koriste za ofanzivne napade. Ipak, to ne znači da je reč o bezazlenom čamcu koji samo kruži morem. Sama kompanija BlackSea, koja ga nudi, promoviše GARC kao platformu pogodnu za površinsko ratovanje, protivminske mere, protivpodmorničke zadatke, komunikacionu relejnu podršku i čak misije tipa kamikaze.
U sadašnjem obliku, najlogičnija uloga GARC-a u Ormuzu jeste da bude prednji senzor i stalni patrolni detektor. Malo plovilo sa autonomnom kontrolom, solidnom izdržljivošću i velikom marginom korisnog tereta može da prati brza jurišna plovila, istražuje sumnjive kontakte, širi mrežu izviđanja, otkriva brodove i helikoptere, pa i da služi kao istureni sloj upozorenja ispred većih američkih jedinica. To je posebno važno u prostoru kao što je Ormuski moreuz, gde su brodovi sabijeni, kontakti brojni, vreme upozorenja kratko, a asimetrične pomorske snage Irana navikle na rad u zoni tesnih prolaza.
SAD pokušavaju da uvedu trajni sloj pomorske svesti u prostoru koji ne može stalno da pokriva samo velikim brodovima i avionima sa posadom. Svaki GARC koji pluta u zoni 5. flote znači još jedan par senzora, još jednu tačku otkrivanja i još jednu platformu koja može da prenese podatke o kretanju iranskih brzih čamaca, sumnjivim kontaktima ili promenama u obrascima saobraćaja. To istovremeno povećava američku sposobnost nadzora i komplikuje iransko planiranje, jer broj potencijalnih američkih senzorskih tačaka u moru više ne zavisi samo od broja velikih ratnih brodova.
Zbog toga se sadašnja upotreba GARC-a razlikuje od onoga što je američka mornarica do sada uglavnom radila sa bespilotnim površinskim sistemima u Zalivu. Raniji model bio je zasnovan na demonstracijama, timskom radu sa pilotiranim i bespilotnim sistemima i pažljivo kontrolisanim događajima uz stalan ljudski nadzor. Čak i kada su ranije korišćena oružja, čovek je ostajao direktno u petlji odlučivanja. Sada se, međutim, prelazi na nešto drugo, na svakodnevno operativno prisustvo autonomnog sistema u zoni stvarnog sukoba.
Dron GARC je dugačak 4.8m širok 1.75m i nosi korisnog terta do 500Kg. Dunavski čamac ‘apatinac’ je dugačak 6m širok 1.7m i može da ponese 6 ljudi bez problema. Govorimo o smešno malom čamcu za morske prilike. Kolko visoke talase može izdržati da se ne prevrne. Na moru se ljuljuška kao ljuska od oraha. Gde su moćni brodovi američke mornarice poput razarača, fregata pa i korveta koji gde god se pojave izazivaju strahopoštovanje. Čuven je radio snimak, koji se može naći na yt, gde tokom priprema za napad na Iraq američka pomorska taktička grupa sa nosačem aviona u toku svoje plovidbe ka Iraqu nailazi na malo ostrvo sa svetionikom i naređuje svetioniku da im se skloni sa kursa jer zaboga u grupi su nosač aviona, par krstarica i fregata nekoliko razarača i podmornica. Tek kada dežurni na svetioniku putem radija kaže da je sa njim njegov kolega, pas i mačka i par kokošaka i da se nalaze na svetioniku i ako nastave po istom kuru će se nasukati, taktička grupa je promenila kurs. Gde je ta nadmenost i samouverenost u svoju moć od pre 25 godina. Sada se moć američke mornarice manifestuje preko čamaca dužine ispod 5m. Sa nosačem aviona Dž Ford su morali da pobegnu sa Krita u Jadran jer u Grčkoj su bili isuviše blizu Iranu. Samo 2000km udaljenosti. Bilo bi smešno da nije tužno za američku mornaricu koja je na početku 19 veka jedina smela i to vrlo uspešno da se suprotstavi moćnoj britanskoj floti u zadnjem ratu između SAD i UK. Mornarica koja je na kraju II SR imala 99 nosača aviona, 361 fregatu tj ukupno 1164 broda. Tada se ‘čamci za spasavanje’ nisu ubrajali u borbena plovila.
“Radio snimak” je u stvari bila stara sala ruskog satiricara pokojnog Mihaila Zadornova.
Bez obzira da je je u pitanju šala satiričara ona dobro dočarava emotivno stanje u SAD početkom novoga milenijuma. SSSR se bio raspao, Rusija pod Jelcinom u bednom stanju da bednija nije mogla biti. Kina tada još uvek proizvodi samo upaljače i hemijske olovke. I gde je bila granica američkog ega. Na nebu!!! Mislili su da počinje perod njihove neograničene dominacije. Nametanje drugima ne samo svoje volje već i svojih ideja, kulture i filozofije života.
Elem.Danas su deca iz epruvete.Zar ne primecujete?
Ти си овде највећа брука, ботино и тролчино једна !
Толико лажеш и пишеш глупости да чак и они које воле Русе почињу да те презиру !
Што не напишеш искрено шта имаш од школе, што си радио у животу, немаш ни жену ни децу и тролујеш овде сваки дан од ујутру до увече !
Komsija,
a sta od ovoga sto sam naveo nije istina?
Iran je pod sankcijama vise od 40 godina? Jeste.
Amerikanci su sa nosacem aviona negde daleko na granici Arapskog mora i Indijskog okeana? Jesu.
Amerikanci su sa nosacem aviona negde daleko u Sredozemnm moru? Jesu.
Amerikanci su sa bilo kakvim vojnim brodom blizu ili u Persijskom zalivu? Nisu.
Ako Amerikanci ne smeju da uplove u iransku akvatoriju onda oni sigurno da nisu jaca ratna mornarica, ne to sto nisu prva flota sveta, vec ih nema ni u top ten.
Obicno nato botici vole da fantaziraju da su ukri navodno oterali (sa pomocu americkih obavestajnih podataka i britanskih pomorskih dronova Magura) rusku Crnomorsku flotu iz akvatorije Crnog mora, a danas Amerikanci koji su nekad imali najjacu ratnu mornaricu na svetu ne smeju da prismrde ni blizu Persijskog zaliva, vec se lociraju negde na granici Arapskog mora sa Indijskim okeanom i jos negde u Sredozemlju i sve to zbog straha od Irana koji je vise od 40 godina pod zestokim zapadnim sankcijama. Bruka bre!!!
cujem rusi pretvorili moskvu u podmornicu….
@ Sorosev ludak.
Bruka nevidjena, ukrima dali i Amerikanci i NATO satelitske podatke, ukri ispalili cak dva Neptuna* na Moskvu i svejedno nisu potopili taj brod, a da nije tog dana bila bura kad je bila evakuacija Moskve ne bi ona ozbiljnije stradala.
Inace,
jos jedna bruka, nedavno ceo NATO zajedno sa ukrima nije bio u stanju da potopi rusku podmornicu u luci.
(*Taj “Neptun” je protivbrodska krstareca raketa napravljena od ruske “Х-35”)