Francuska je objavila ime svog budućeg nosača aviona na nuklearni pogon, „France Libre“, čime je projekat koji se razvija godinama konačno dobio jasniji identitet. Ceremonija u brodogradilištu Pomorske grupe kod Nanta bila je više od simbolike, jer je potvrđeno da Pariz ide u ozbiljnu modernizaciju svoje pomorske avijacije u trenutku kada se globalni odnosi sve brže menjaju.
Plan je da novi nosač uđe u operativnu upotrebu 2038. godine. Do tada će „Šarl de Gol“, jedini francuski nosač aviona, i dalje nositi glavni teret operacija. Međutim, već sada je jasno da njegov naslednik neće biti samo zamena, već pokušaj da se odgovori na nove tehničke i operativne zahteve koji su se pojavili u poslednjih dvadesetak godina.
Razlika između ova dva broda vidi se već na papiru. „Šarl de Gol“ ima oko 42.000 tona deplasmana i dužinu od 268 metara, dok se za „France Libre“ planira oko 78.000 tona i preko 300 metara dužine. To nije samo pitanje veličine, već prostora koji određuje koliko aviona može da se koristi, koliko brzo mogu da se pripremaju za let i koliko dugo nosač može da održava intenzivne operacije.
Veći brod, drugačiji ritam operacija
Jedna od osnovnih promena odnosi se na broj i tip letelica. Novi nosač bi trebalo da nosi više od 40 aviona i bespilotnih letelica. U početnoj fazi, okosnicu će činiti provereni Rafal M, koji već sada operiše sa „Šarla de Gola“, kao i američki E-2D Hawkeye za rano upozoravanje.
Međutim, ono što se već sada uzima u obzir jeste dolazak nove generacije sistema, posebno borbenih dronova. Oni neće odmah zameniti klasične avione, ali će postepeno preuzimati deo zadataka, pre svega u izviđanju, elektronskom ratovanju i potencijalno u udarnim misijama.
Veća paluba i hangarski prostor znače i veću fleksibilnost. Nosač može istovremeno da drži veći broj letelica u pripravnosti, što je važno u situacijama kada tempo operacija mora da bude visok. To se posebno odnosi na scenarije u kojima se očekuje kontinuirano prisustvo u određenoj zoni, bez većih pauza.
Vive le France Libre ! pic.twitter.com/OydF3TtY2F
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) March 18, 2026
Elektromagnetni katapulti i tehnički zaokret
Jedna od važnijih tehničkih promena je prelazak sa parnih katapulta na elektromagnetne. Ova tehnologija se već koristi na američkim nosačima nove generacije, a Francuska sada ide istim putem.
Razlika nije samo u tehnologiji, već u načinu upotrebe. Elektromagnetni sistemi omogućavaju preciznije podešavanje sile lansiranja, što znači manje opterećenje za avione i veću kontrolu pri poletanju. To je posebno važno za teže platforme i bespilotne letelice koje imaju drugačije karakteristike u odnosu na klasične lovce.
Na duži rok, to znači da će nosač moći da prihvati širi spektar letelica, uključujući one koje danas još nisu u operativnoj upotrebi.
Nuklearni pogon kao stabilna osnova
Pogon će se zasnivati na dva nuklearna reaktora nove generacije K22. Ovaj sistem obezbeđuje dug boravak na moru bez potrebe za dopunom goriva, ali njegova važnost nije samo u autonomiji.
Savremeni ratni brodovi, posebno nosači aviona, troše ogromne količine energije. Radari, komunikacije, elektronsko ratovanje, sistemi za odbranu i upravljanje operacijama čine da brod više liči na pokretni komandni centar nego na klasično plovilo.
Zbog toga je energetski kapacitet ključan. Novi sistem je projektovan tako da može da podrži i buduće tehnologije, uključujući sisteme koji tek ulaze u razvoj, poput laserskog oružja ili naprednih senzorskih mreža.
Drugim rečima, brod se projektuje za period od nekoliko decenija, a ne samo za trenutne potrebe.
Odbrana u složenom okruženju
U poslednjih deset godina jasno se vidi da se pretnje na moru menjaju. Protivbrodske rakete postaju brže i preciznije, dronovi su sve prisutniji, a napadi zasićenja postaju realna opasnost.
U tom kontekstu, „France Libre“ će imati unapređene odbrambene sisteme. Planirana je upotreba vertikalnih lansera za rakete Aster, koje omogućavaju brzu reakciju na dolazeće pretnje.
Pored toga, dizajn ostavlja prostor za integraciju novih sistema, uključujući rešenja za borbu protiv dronova. Ipak, važno je naglasiti da nosač nikada ne deluje samostalno. Njegova zaštita uvek zavisi od šire borbene grupe, koja uključuje fregate, podmornice i avione za rano upozoravanje.
Upravo ta kombinacija daje realnu zaštitu, a ne samo pojedinačni sistemi na samom brodu.
Šta znači ime „France Libre“
Naziv koji je izabran nosi istorijsku težinu. „France Libre“ se direktno vezuje za pokret Slobodna Francuska iz Drugog svetskog rata, koji je simbolizovao kontinuitet države u trenutku kada je bila pod okupacijom.
U savremenom kontekstu, izbor imena ima političku dimenziju, ali ne u propagandnom smislu, već kao signal kontinuiteta državne strategije. Francuska i dalje želi da zadrži sposobnost da deluje samostalno kada je to potrebno.
Nosač aviona je u tom smislu alat koji omogućava prisustvo daleko od matične teritorije, bez oslanjanja na strane baze. To je posebno važno u regionima gde infrastruktura nije pod kontrolom saveznika ili gde politički uslovi mogu brzo da se promene.
Industrijski i tehnološki aspekt
Ovakav projekat ima i unutrašnju dimenziju. Razvoj nuklearnih reaktora, brodogradnja i integracija složenih sistema održavaju industrijsku bazu koja se ne može lako nadoknaditi ako se jednom izgubi.
Francuska je jedna od retkih evropskih zemalja koja ima kontinuitet u ovoj oblasti, i očigledno želi da ga zadrži. Program PA-NG obezbeđuje posao za veliki broj kompanija i stručnjaka, ali i čuva znanje koje se prenosi generacijama.
Istovremeno, projekat pokazuje da se planira dugoročno. Rok do 2038. godine znači da će se tehnologija razvijati paralelno sa samim brodom, što ostavlja prostor za prilagođavanje tokom izgradnje.
Donner à la France les moyens de sa liberté. pic.twitter.com/rDEX0w4pTY
— Naval Group (@navalgroup) March 18, 2026
Od PANG-a do „France Libre“: isti projekat, novo ime i politički okvir
Kada smo u decembru pisali o programu PANG, govorili smo o početnoj fazi razvoja novog francuskog nosača aviona sledeće generacije. Tada su već bile poznate ključne tehničke karakteristike, planirani deplasman od oko 78.000 tona, nuklearni pogon i okvirni rok ulaska u službu oko 2038. godine.
Ono što se u međuvremenu promenilo nije sam brod, već način na koji se projekat predstavlja. U martu 2026. nosač je samo dobio zvanično ime „France Libre“, čime je program dobio politički i simbolički identitet, ali bez suštinskih izmena u tehničkom smislu.
Drugim rečima, ne radi se o novom projektu, već o sledećoj fazi istog programa o kojem smo već pisali, sada sa imenom koje će nositi u operativnoj upotrebi.
