Pentagon i američki Stejt department dali su zeleno svetlo za novu veliku isporuku precizno vođene municije Ukrajini. Reč je o paketima za modifikaciju klasičnih avionskih bombi u JDAM konfiguraciju, čime se standardna ubojna sredstva pretvaraju u oružje sposobno za precizne udare sa distance.
Prema dostupnim podacima, ukrajinska strana zatražila je ukupno 1.532 kompleta. U toj strukturi nalazi se 1.200 kompleta oznake KMU-572, namenjenih za bombe mase oko 225 kilograma, kao i dodatnih 332 kompleta KMU-556, koji se koriste za znatno teže bombe od približno 900 kilograma. Ukupna vrednost ovog paketa procenjena je na 373,6 miliona dolara, a uključuje i prateću opremu, tehničku dokumentaciju i logističku podršku.
Glavni izvođač biće američki gigant Boeing, koji već godinama proizvodi i razvija JDAM sisteme. Iako je odobrenje formalno potvrđeno, konkretan vremenski okvir isporuke nije preciziran.
JDAM, odnosno Joint Direct Attack Munition, predstavlja sistem za navođenje koji se montira na standardne avionske bombe. Ključni elementi tog sistema su inercijalni navigacioni sistem i GPS prijemnik, koji zajedno omogućavaju vođenje bombe ka unapred zadatoj tački sa visokom preciznošću. U varijanti produženog dometa, poznatoj kao JDAM-ER, dodaju se sklopiva krila koja omogućavaju klizanje bombe nakon ispuštanja, čime se značajno povećava operativni domet i omogućava lansiranje izvan zone protivvazdušne odbrane.
Ukrajina koristi ove sisteme još od 2024. godine. U praksi, JDAM se sastoji od kompleta koji uključuje krila montirana na srednji deo bombe i repni modul sa upravljivim površinama, gde se nalazi i računar sa navigacionim komponentama. Nakon ispuštanja, bomba ne pada slobodno već aktivno koriguje putanju, što joj omogućava da pogodi cilj čak i kada je lansirana sa velike udaljenosti.
Vašington ovu prodaju predstavlja kao deo svoje spoljnopolitičke i bezbednosne strategije, uz tvrdnju da neće narušiti regionalnu ravnotežu snaga niti uticati na borbenu spremnost američkih oružanih snaga. Istovremeno, ova odluka dolazi u trenutku kada su ranije najavljivane promene u načinu podrške Ukrajini, gde bi veći deo finansijskog tereta trebalo da preuzmu evropske države.
Upravo u tom pravcu kreće i nova odluka Norveške. Vlada u Oslu izdvojila je dodatnih 2,8 milijardi norveških kruna, odnosno oko 302 miliona dolara, za vojnu pomoć Ukrajini kroz mehanizam PURL. Reč je o sistemu koji omogućava brzu kupovinu i isporuku oružja iz američkih zaliha uz finansiranje od strane saveznika.
Norveški premijer Jonas Gahr Støre potvrdio je ovu odluku nakon sastanka sa ukrajinskim ministrom odbrane, naglašavajući očekivanje da se i druge evropske zemlje uključe u isti model podrške. Prema dostupnim informacijama, ovaj paket obuhvata i protivvazdušne rakete za sistem Patriot, kao i artiljerijska sredstva dugog dometa.
Sa ovom novom tranšom, ukupna norveška pomoć kroz PURL mehanizam premašuje 1,35 milijardi dolara. Paralelno s tim, norveški parlament je već ranije odobrio ukupno 70 milijardi kruna za podršku Ukrajini tokom 2026. godine, što predstavlja jedan od najvećih finansijskih paketa među evropskim državama.
Na tehnološkom nivou, dodatni korak napravljen je kroz pokretanje zajedničke inicijative između Evropske unije i Ukrajine. Evropska komisija je zvanično objavila formiranje Alijanse za dronove, koja okuplja proizvođače, razvojne timove i operativne korisnike iz obe strane.
Cilj ove inicijative je ubrzano razvijanje evropskih kapaciteta u oblasti bespilotnih sistema i protivdron tehnologije, uz direktno korišćenje iskustava iz realnih borbenih uslova. Poseban akcenat stavljen je na razvoj fleksibilnih i adaptivnih sistema, s obzirom na sve učestalija narušavanja vazdušnog prostora i rastuću ulogu dronova u savremenim sukobima.
Alijansa je otvorena za kompanije i organizacije sa dokazanim iskustvom u razvoju vojnih i bezbednosnih tehnologija, a prvi članovi će formirati upravni savet koji će definisati pravac daljeg razvoja.
U zbiru, ove odluke pokazuju paralelno kretanje na više nivoa. Dok SAD nastavljaju sa isporukom precizne municije, evropske zemlje preuzimaju sve veću ulogu u finansiranju i logistici, a tehnološka saradnja se širi na oblasti koje će dugoročno oblikovati način vođenja rata.
