Rusija je početkom maja zatvorila deo vazdušnog prostora iznad vojnog poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti, u periodu od 5. do 8. maja, što je potvrđeno objavom odgovarajućeg NOTAM obaveštenja. Reč je o prostoru koji se decenijama koristi za testiranje balističkih i protivvazdušnih raketa, uključujući i sisteme srednjeg dometa.
Kapustin Jar nije bilo kakav poligon. Osnovan još 1946. godine kao centralna testna baza sovjetske raketne industrije, upravo na ovom mestu testirane su prve balističke rakete poput R-1 i R-2, kao i rani sistemi protivvazdušne odbrane. Danas ostaje jedna od ključnih tačaka za razvoj i ispitivanje savremenih ruskih raketnih sistema.
Prema otvorenim izvorima, upravo sa ovog poligona lansirana je balistička raketa srednjeg dometa „Orešnik“. Lansiranja su navodno izvođena na udaljenosti od oko 80 do 90 kilometara od ukrajinske granice, prema Volgogradskoj oblasti. Tokom testiranja raketa je pogodila simulirane ciljeve, potvrđujući deklarisane performanse.
Ovo nije prvi put da se „Orešnik“ pojavljuje u testnom režimu. Slična lansiranja zabeležena su tokom 2023. i 2024. godine. Sistem je projektovan za domet od 1.000 do 5.500 kilometara i sposoban je da nosi nuklearnu bojevu glavu. Istovremeno postoji i verzija sa nenuklearnim punjenjem, koja se, prema dostupnim informacijama, koristi od novembra 2024. godine u zoni specijalnih vojnih operacija.
Brzina leta rakete procenjuje se na 10 maha, uz sposobnost manevrisanja i upotrebu višestrukih nezavisnih bojevih glava. Uz to, sistem je opremljen aktivnim i pasivnim sredstvima za ometanje, što komplikuje presretanje. Upravo ta kombinacija brzine i manevra često se navodi kao razlog zbog kojeg je ovakve ciljeve nemoguće neutralisati postojećim sistemima protivvazdušne odbrane.
Zatvaranje vazdušnog prostora dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu. Krajem aprila, ukrajinska strana je testirala krstareće rakete dugog dometa „Flamingo“, za koje se tvrdi da su mogle da prelete više od 1.000 kilometara i dosegnu ciljeve u dubini ruske teritorije, uključujući Čeboksari i Hanti-Mansijsk. Ruska strana navodi da su takvi projektili uglavnom presretnuti sistemima protivvazdušne odbrane, osim jedne koja im je izazvala razaranja.
Istovremeno, ukrajinski mediji, pozivajući se na Glavnu obaveštajnu upravu Ministarstva odbrane, iznose procene o ruskim zalihama raketnog naoružanja. Prema tim tvrdnjama, ruske snage raspolažu sa oko 100 raketa „Kindžal“, do 460 „Kalibara“, oko 690 „Oniksa“, približno 120 „H-101“, kao i do 350 projektila tipa „H22/32“ i najmanje 230 „Cirkona“. Navodi se i da Rusija ima najmanje deset raketa „Orešnik“ i oko 25 projektila „H-69“.
U istim procenama navodi se i tempo proizvodnje, sa mogućnošću mesečne proizvodnje do 60 raketa „Iskander-M“, najmanje deset „Kindžala“, oko 25 „Kalibara“ i do 70 projektila „H-101“. Takve brojke, iako dolaze iz ukrajinskih izvora, ukazuju na kontinuitet proizvodnje i održavanje visokog nivoa operativne upotrebe preciznog naoružanja.
Dan ranije, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je tokom jednog napada uspelo da presretne samo jednu od jedanaest balističkih raketa, što dodatno ilustruje problem presretanja ovakvih sistema.
Paralelno sa dešavanjima u Astrahanskoj oblasti, Rusija je najavila i testiranja na poligonu Kura na Kamčatki u periodu od 6. do 10. maja. Ovaj poligon, smešten oko 500 kilometara severno od Petropavlovska Kamčatskog, predstavlja ključnu zonu za završnu fazu testiranja interkontinentalnih balističkih raketa.
Kura ima dugu istoriju. Još od sovjetskog perioda služila je kao završna tačka za testiranje raketa dugog dometa, uključujući i legendarni R-7 koji je kasnije lansirao prvi satelit Sputnjik. Tokom decenija na ovom prostoru izvedeno je više od 300 testova, a u novije vreme koristi se i za ispitivanje sistema poput „Sarmata“ i raketa lansiranih sa podmornica „Bulava“.
Tajming najavljenih testiranja poklapa se sa proslavom Dana pobede 9. maja, što nije prošlo nezapaženo. U analitičkim krugovima ovakav raspored se tumači kao signalizacija, odnosno demonstracija kapaciteta u trenutku kada postoji mogućnost pokušaja napada ili destabilizacije tokom parade u Moskvi.
Takav pristup uklapa se u obrazac koji se ponavlja od početka sukoba 2022. godine, gde se kroz najave testova, vežbi i rasporeda lansiranja indirektno šalju poruke o raspoloživim sposobnostima. Bez direktnih pretnji, ali sa jasnim kontekstom.
Poligon Kura, zbog svoje uloge u testiranju sistema sposobnih za nošenje nuklearnih bojevih glava, ima posebnu težinu u takvoj signalizaciji. Sama činjenica da se testiranja zakazuju upravo u ovom periodu govori više od bilo kakvog zvaničnog saopštenja.
U ovom trenutku nema potvrde da će lansiranja zaista biti izvedena u punom obimu, niti kakvi će sistemi biti uključeni. Međutim, zatvaranje vazdušnog prostora iznad Kapustin Jara i najava aktivnosti na Kamčatki jasno pokazuju da se početak maja koristi ne samo za vojna testiranja, već i za pažljivo tempirano slanje poruka u trenutku pojačane neizvesnosti.
