Na međunarodnoj izložbi odbrambene industrije SAHA 2026 u Istanbulu, Turska, koja inače nije nuklearna sila, prvi put je javno prikazala raketni sistem koji daleko prevazilazi sve što je do sada razvijala u toj oblasti. Predstavljen je projekat pod oznakom YILDIRIMHAN (Jildiriman), interkontinentalna balistička raketa (ICBM), što predstavlja jasan iskorak iz okvira regionalnih kapaciteta ka mnogo širem strateškom dometu.
Prema podacima koje je iznelo tursko Ministarstvo odbrane, deklarisani domet rakete ide do 6.000 kilometara, što je svrstava u kategoriju interkontinentalnih sistema nižeg spektra. Brzina leta, u zavisnosti od faze i putanje, kreće se do čak 25 maha, što je uobičajno za većinu interkontinentalnih balističkih raketa.
Pogon je rešen kroz konfiguraciju sa četiri raketna motora, dok se kao gorivo koristi tečni azot-tetroksid, što je izbor koji odmah ukazuje na drugačiju filozofiju u odnosu na savremene sisteme na čvrsto gorivo. To znači sporije lansiranje, ali veći domet i teret. To može biti svesna odluka, dakle nije „moderno rešenje“, nego drugačiji prioritet.
Raketa je projektovana da nosi bojevu glavu mase do tri tone, što je značajno iznad tipičnih vrednosti za većinu konvencionalnih sistema slične klase. Takva nosivost otvara mogućnost udara po utvrđenim ciljevima, infrastrukturi ili disperzovanim objektima, gde se računa na efekat mase i energije, a ne samo na preciznost.
Na otvaranju štanda Ministarstva odbrane, ministar Jašar Guler je YILDIRIMHAN nazvao prvom domaće proizvedenom raketom na tečno gorivo sposobnom za hipersonični let i ujedno najdužeg dometa koju je Turska ikada razvila. Njegova poruka bila je direktna i bez diplomatskog ublažavanja, naveo je da Turska neće oklevati da upotrebi ovo oružje ukoliko proceni da je to potrebno.
Razvoj sistema potpisuje istraživačko-razvojni centar Ministarstva nacionalne odbrane Turske. Prema navodima vojske, kombinacija hipersonične brzine i manevarskih sposobnosti omogućava raketi da savlada postojeće sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane. Ipak, uprkos ovim tvrdnjama, nema dostupnih podataka o završenim letnim testovima, što otvara pitanje da li je sistem u fazi prototipa ili demonstratora.
Izbor tečnog goriva dodatno naglašava pristup koji daje prednost dometu i masi korisnog tereta, uz cenu sporije pripreme za lansiranje u odnosu na sisteme na čvrsto gorivo. To ukazuje na fokus na strateške udare visokog intenziteta, a ne na brzo reagovanje u uslovima neposredne pretnje.
Na samoj raketi nalazi se simbolika koja prevazilazi tehnički okvir. Na nosu su zlatnom bojom istaknuti potpis Mustafe Kemala Ataturka i tugra osmanskog sultana Bajazita I, poznatog kao Munja. Time se moderni raketni program direktno povezuje sa istorijskim identitetom i političkom porukom kontinuiteta.
YILDIRIMHAN dolazi kao logičan nastavak razvoja koji je Turska započela kroz sisteme poput J-600T Yıldırım i Bora odnosno Khan. Ti projekti su postepeno povećavali domet i nosivost, ali su ostajali u okviru taktičkih i operativno-taktičkih sistema. Novi projekat prvi put prelazi prag interkontinentalnog dometa.
Sa dometom od 6.000 kilometara, potencijalna pokrivenost uključuje širok pojas od Evrope i Severne Afrike do Bliskog istoka i delova Centralne Azije. Takav radijus menja način na koji se posmatraju kapaciteti Ankare, posebno u kontekstu planiranja protivraketne odbrane i rasporeda ključne infrastrukture.
Predstavljanje sistema na velikom sajmu, umesto kroz kontrolisano vojno testiranje, deluje kao signal upućen istovremeno i potencijalnim partnerima i konkurentima. Time se naglašava ambicija Turske da razvije sopstvenu odbrambenu industriju bez oslanjanja na spoljne tehnologije, čak i u okviru NATO okvira.
U ovom trenutku, bez potvrđenih testiranja i jasnog vremenskog okvira za operativno uvođenje u Oružane snage Turske, ostaje otvoreno pitanje koliko je sistem zaista blizu raspoređivanja. Ono što je jasno jeste da YILDIRIMHAN predstavlja prelaz iz regionalne u znatno širu stratešku dimenziju, uz poruku koja nije ograničena samo na vojno-tehnički nivo.
Klasične interkontinentalne balističke rakete svakako dostižu hipersonične brzine i kreću se po predvidivoj putanji, dok savremeni hipersonični sistemi podrazumevaju manevrisanje u atmosferi. U tom smislu, oznaka ‘hipersonično’ ovde više privlači pažnju publike, dok je stvarna novina u tome što Turska prvi put ulazi u kategoriju raketa dugog dometa koje menjaju odnos snaga u regionu.
Tursko Ministarstvo odbrane je prvi put predstavilo svoj najnoviji razvoj, interkontinentalnu balističku raketu Jildirimhan, na međunarodnoj izložbi odbrambene industrije SAHA 2026 u Istanbulu. pic.twitter.com/NLUuCNz5hh
— Oruzje Online (@oruzjeonline) May 5, 2026
