Dok se na Bliskom istoku intenziviraju američko-izraelski udari na Iran i odgovori Teherana, u Pekingu se, prema navodima američke štampe, situacija prati sa izuzetnom pažnjom. Ključno pitanje koje se postavlja nije samo sudbina Irana, već i stanje američkih raketnih i protivraketnih arsenala.
Nekoliko sati pre početka izraelskog i američkog bombardovanja, Politiko je objavio analizu u kojoj se navodi da bi američka administracija želela da Izrael bude prvi koji će pokrenuti napade na Iran. Logika iza takvog pristupa je pragmatična i geopolitički proračunata. Ukoliko bi se Sjedinjene Države direktno upustile u dugotrajnu i iscrpljujuću kampanju, Kina, koja već pažljivo prati situaciju, mogla bi da proceni u kojoj meri se troše američke zalihe raketa i sistema protivraketne odbrane.
Takva procena za Peking bi mogla predstavljati strateški adut u kontekstu mogućeg napada na Tajvan. Drugim rečima, deo američkih stručnjaka više ne dovodi u pitanje da će Kina u nekom trenutku pokušati vojno rešenje tajvanskog pitanja. Ranije su se kao mogući termin navodile 2027. godine, u okviru operacije Narodnooslobodilačke armije Kine, ali su se poslednjih meseci pojavile procene da bi cilj mogao biti pomeren na 2026. godinu.
U tom kontekstu, svaki presretač ispaljen iz američkih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane, svaka krstareća ili balistička raketa lansirana tokom operacije protiv Irana, postaje podatak od posebnog značaja za kineske planere. Ako se potvrdi da se američki arsenali brže prazne nego što se popunjavaju, to bi moglo uticati na dinamiku odlučivanja u Pekingu.
Reakcije na eskalaciju
Zvanični Peking zasad ćuti. To, međutim, ne znači da Kina ne prati razvoj situacije. Uobičajena praksa kineske diplomatije u kriznim situacijama jeste da se pozove na „uzdržanost“, „deeskalaciju“ i „dijalog“, uz izražavanje „zabrinutosti“. Ipak, iza diplomatskog jezika odvija se hladna procena odnosa snaga.
Ako bi Sjedinjene Države otišle korak dalje i pokušale vojnu invaziju na Iran, posledice ne bi bile ograničene samo na Bliski istok. Takav scenario mogao bi da nanese ozbiljan udarac političkom i ekonomskom položaju Kine, s obzirom na energetske tokove, trgovinske rute i širu stabilnost regiona.
Moskva se za sada uzdržava od detaljnog komentarisanja najnovije razmene udara između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge. Ipak, reakcija iz ruskog bezbednosnog vrha bila je oštra. Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti i bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev oglasio se porukom u kojoj je direktno prozvao američkog predsednika.
„Mirotvorac to ponovo radi. Razgovori sa Iranom su bili samo paravan. Svi su to znali. Ko ima više strpljenja da čeka tužan kraj neprijatelja sada? SAD imaju samo 249 godina. Persijsko carstvo je osnovano pre više od 2.500 godina. Da vidimo šta će se desiti za oko 100 godina…“, naveo je Medvedev.
Njegova poruka jasno ukazuje na percepciju u Moskvi da su pregovori sa Teheranom bili samo privremena maska za pripremu vojne operacije. Time se sukob oko Irana uklapa u širu geopolitičku sliku u kojoj se prelamaju interesi velikih sila.
U međuvremenu, Afrička unija pozvala je na „hitno deeskaliranje“ kako bi se izbeglo „pogoršanje globalne nestabilnosti“. Predsednik Komisije Afričke unije, Mahamud Ali Jusuf, apelovao je na „samouzdržanost“ i nastavak „dijaloga“, uz poziv svim stranama da deluju u skladu sa međunarodnim pravom. Saopštenje je prenela agencija Frans pres, naglašavajući zabrinutost zbog snažnih eksplozija koje se čuju u mnogim iranskim gradovima od jutra.
Time se kriza oko Irana pokazuje kao mnogo više od regionalnog sukoba. Ona postaje test globalne ravnoteže moći. U Pekingu se pažljivo analiziraju podaci o lansiranjima i presretanjima, u Moskvi se šalju političke poruke o istorijskoj izdržljivosti i licemerju Zapada, dok međunarodne organizacije pozivaju na uzdržanost.
Ključno pitanje ostaje otvoreno: da li je Iran samo nova epizoda u nizu američkih vojnih intervencija, ili uvod u mnogo širu konfrontaciju u kojoj bi sledeća tačka mogla biti Tajvan. U trenutku kada se na Bliskom istoku troše rakete i presretači, u Aziji se možda već proračunava sledeći potez.
