Ulazak bespilotne podmornice Orca XLUUV u operativnu fazu označava dubok i dugoročan zaokret u načinu na koji Sjedinjene Države zamišljaju pomorsko ratovanje. Ne radi se o još jednom eksperimentalnom dronu, već o prvoj zaista autonomnoj podvodnoj platformi strateškog dometa, projektovanoj da mesecima deluje bez ljudske posade, daleko od matičnih baza, u najosetljivijim zonama svetskih okeana.
Sa dužinom do 26 metara i mogućnošću da autonomno pređe i do 12.000 kilometara, Orca nije „podvodni dron“ u klasičnom smislu, već funkcionalni ekvivalent bespilotne podmornice, sposoban da preuzme deo zadataka koje su do sada obavljale isključivo skupe i politički osetljive platforme sa posadom.
Tehnološka osnova „podmorničkog giganta“
Program Orca XLUUV (Extra-Large Unmanned Undersea Vehicle, ekstra-veliko bespilotno podvodno vozilo) rezultat je saradnje između Boinga i kompanije Huntington Ingalls Industries. Ugovor je dodeljen 2019. godine, prvi prototip je završen 2023, a još tri plovila su u izgradnji u Kaliforniji. Već sam tempo razvoja ukazuje da se ne radi o demonstracionom projektu, već o operativnoj potrebi američke mornarice.
Orca koristi hibridni pogonski sistem. Tokom podvodnog kretanja oslanja se na litijumske baterije, omogućavajući izuzetno tihi rad, dok dizel agregati služe za punjenje sistema nakon izranjanja. Ovakva konfiguracija omogućava dugotrajno autonomno delovanje bez logističke podrške i bez prisustva pratećih brodova.
Navigacioni sistem kombinuje inercijalnu navigaciju, Kalmanove algoritme i Doplerove logove brzine, što omogućava izuzetno precizno određivanje položaja čak i u okruženjima gde GPS nije dostupan. U praksi, to znači da Orca može pouzdano da deluje u dubinama, ispod leda ili u snažno ometanom elektromagnetnom okruženju.
Modularni teret i „švajcarski nož“ morskog dna
Centralni deo trupa, dužine oko 10 metara, projektovan je kao potpuno modularni teretni prostor, sposoban da primi do osam tona opreme. Upravo ta fleksibilnost čini Orcu ključnim alatom američke strategije.
U zavisnosti od misije, Orca može nositi pametne morske mine koje ostaju pasivne na dnu i aktiviraju se isključivo kada prepoznaju akustični potpis tačno definisane mete. Može delovati i kao podvodni „matični brod“, lansirajući manja bespilotna vozila za izviđanje uskih prolaza, minskih polja ili podvodne infrastrukture.
Razmatra se i mogućnost integracije raketnih sistema, uključujući lansiranje krstarećih projektila iz polupotopljenog položaja, iako se ta opcija i dalje nalazi u fazi testiranja.
Senzorski paket uključuje sonar sa sintetičkom aperturom, sposoban da mapira morsko dno u gotovo fotografskom kvalitetu, elektrooptičke i termalne senzore za površinsko osmatranje, kao i sisteme za elektronsko izviđanje koji omogućavaju pasivno praćenje protivničkih radara i komunikacija.
Orca u odnosu na ruske i kineske koncepte
U globalnom kontekstu, Orca ne postoji u vakuumu. Rusija i Kina razvijaju sopstvene podvodne sisteme, ali sa bitno drugačijom filozofijom.
Ruski Posejdon predstavlja strateško oružje za odvraćanje, praktično nuklearni torpedo, namenjen masovnom razaranju. On nije platforma za izviđanje ili kontrolu prostora, već sredstvo krajnje eskalacije, bez konkurencije trenutno u svetu.
Kina, s druge strane, ulaže u veći broj manjih i jeftinijih bespilotnih podvodnih vozila, poput HSU-001, oslanjajući se na mrežni pristup i masovnost. Takva strategija ima smisla u zatvorenim vodama Južnog kineskog mora, ali ne nudi globalni domet i autonomiju kakvu pruža Orca.
Zato se veruje da razvijaju ‘najveći borbeni podvodni dron na svetu’ sa torpednim cevima, a plovilo je već primećeno na plutajućem doku brodogradilišta u Guangdžouu. Ovo plovilo se veruje da će biti 6 do 8 puta veće od američkog Orca XLUUV podvodnog drona.
Američki pristup se razlikuje: manji broj izuzetno sposobnih, skupih, ali dugotrajno autonomnih platformi koje mogu samostalno donositi odluke u skladu sa unapred definisanim pravilima misije.
Tajvan, Ormuz i Arktik: gde Orca menja pravila igre
Program Orca je inicijalno razvijen kao odgovor na potrebu za efikasnim minsko-podvodnim sistemom u Indo-pacifičkom regionu. Plitke vode i složena obala oko Tajvana idealno su okruženje za tajno postavljanje mina, koje predstavlja jedan od najjeftinijih, ali i najefikasnijih načina za ometanje protivničkih planova.
Orca omogućava postavljanje mina u zonama koje bi za podmornice sa posadom bile rizične ili logistički neisplative. Istovremeno, njen domet i autonomija omogućavaju delovanje i u drugim kritičnim tačkama, uključujući Ormuski moreuz i Arktik, gde se konkurencija velikih sila ubrzano intenzivira.
Posebno važan aspekt jeste potencijal Orke u praćenju kineskih nuklearnih podmornica. Kina je već rasporedila balističke rakete JL-3 na podmornicama tipa 094, čiji domet omogućava gađanje ciljeva u SAD iz relativno zaštićenih voda. Autonomni sistem poput Orke može ozbiljno otežati takve operacije, povećavajući neizvesnost i rizik po kineske snage.
A2/AD logika i „duhovi“ okeana
Ulazak Orke XLUUV u operativnu upotrebu predstavlja jasan signal da američka mornarica sve ozbiljnije prelazi na visokorizična, bespilotna sredstva. Koncept „odbijanja pristupa“ više se ne oslanja isključivo na nosače aviona i nuklearne podmornice, već na mrežu tihih, autonomnih platformi koje mogu mesecima vrebati na morskom dnu.
Orca može biti raspoređena u moreuze i kritične prolaze, ostajući pasivna i neotkrivena i do šest meseci, čekajući komandu za aktiviranje. U tom smislu, ona nije samo oružje, već sredstvo strateškog pritiska, koje protivnika primorava da planira pod stalnom pretpostavkom nevidljive pretnje.
Morsko dno time prestaje da bude neutralan prostor. Ono postaje aktivna dimenzija sukoba, u kojoj će tihi, autonomni „stražari“ igrati sve važniju ulogu. Orca XLUUV je prvi ozbiljan korak u tom pravcu i jasan pokazatelj kako će izgledati podvodno ratovanje u decenijama koje dolaze.
