Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da se Evropa nalazi u novoj strateškoj realnosti u kojoj je izložena oružju dugog dometa kakvo Rusija već ima u operativnoj upotrebi. Govoreći o potrebi hitnog jačanja evropskih vojnih sposobnosti, Makron je poručio da su Francuska i njeni partneri primorani da ubrzaju razvoj novog sistema udara dugog dometa, sličnog ruskoj hipersoničnoj balističkoj raketi srednjeg dometa poznatoj kao „Orešnik“.
Makron je posebno podsetio na nedavnu upotrebu ove rakete u napadu na ukrajinsku fabriku aviona u Lavovu, objekat koji je servisirao borbene avione F-16 i MiG-29 u blizini poljske granice. Taj udar, prema njegovim rečima, jasno pokazuje da se evropski prostor već nalazi unutar dometa savremenih ruskih sistema. „Nalazimo se u dometu ovih hitaca“, upozorio je francuski predsednik, naglašavajući da se više ne radi o apstraktnoj budućoj pretnji, već o postojećoj vojnoj realnosti.
U tom kontekstu, Makron je istakao značaj inicijative Evropskog pristupa udaru dugog dometa, poznate pod skraćenicom ELSA. Prema njegovim rečima, ovaj program ima za cilj da obezbedi oružane sposobnosti koje bi bile uporedive sa onima koje danas demonstrira Rusija. „Inicijativa koju smo pokrenuli, poznata kao ELSA, ima savršenog smisla kada smo upravo po drugi put posmatrali ispaljivanje rakete veoma dugog dometa, poznate kao ‘Orešnik’“, izjavio je Makron. Dodao je da Evropa, a posebno Francuska, mora da razvije novo oružje koje može promeniti odnos snaga u kratkom roku, ukoliko želi da zadrži vojni i politički kredibilitet.
Makron je dalje naglasio da Francuska ovaj projekat ne vidi kao isključivo nacionalni, već kao zajednički evropski poduhvat. Posebno je istakao saradnju sa Nemačkom i Ujedinjenim Kraljevstvom, navodeći da je neophodno ostvariti „snažan napredak“ u razvoju sposobnosti udara dugog dometa, kako bi se povećao ukupni kredibilitet evropskih snaga i ojačala osnova postojećeg nuklearnog odvraćanja. Program ELSA je prvi put najavljen 2024. godine, kada su ga pokrenule Francuska, Nemačka i Poljska, a kasnije su mu se pridružile Švedska, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija.
Ipak, održivost ovog programa od samog početka je dovođena u pitanje. Evropski odbrambeni sektor ima problematičan dosije kada je reč o razvoju složenih tehnoloških sistema, koji se često suočavaju sa višegodišnjim kašnjenjima i značajnim prekoračenjima troškova. Osim Francuske, nijedna evropska država nema ozbiljno iskustvo u razvoju balističkih raketa, dok se strateško nuklearno odvraćanje Ujedinjenog Kraljevstva u velikoj meri oslanja na sistem Trident, čiji su ključni elementi razvijeni i proizvedeni u Sjedinjenim Državama.
Jedna od realnih opcija koje se razmatraju jeste da francuska industrija iskoristi svoje postojeće znanje stečeno tokom razvoja interkontinentalne balističke rakete M51, kako bi se stvorila njena kopnena varijanta srednjeg dometa. M51 se trenutno nalazi u naoružanju četiri strateške podmornice klase „Le Triomphant“ i ima domet od oko 11.000 kilometara, uz sposobnost nošenja deset nuklearnih bojevih glava. To značajno prevazilazi domet „Orešnika“, koji se procenjuje na oko 5.500 kilometara i nosi do šest bojevih glava.
Međutim, ključna razlika leži u tehnološkim detaljima. Zapadne zemlje još uvek nisu razvile hipersonične vođene projektile uporediva sa onima koja su integrisana u ruski sistem „Orešnik“. Ruski dizajn zahteva izuzetno visok nivo preciznosti, naročito zbog mogućnosti nošenja nenuklearnih bojevih glava, što dodatno komplikuje razvoj sličnih sistema u Evropi. Zbog kombinacije tehničkih prepreka, ograničenog industrijskog iskustva i fragmentisanog evropskog pristupa, malo je verovatno da bi program ELSA mogao da rezultira raketom uporedivom sa „Orešnikom“ pre sredine 2030-ih. Čak i u slučaju uspeha, takav sistem bi verovatno koštao višestruko više.
Jedan od faktora koji jasno ide u korist Rusije jeste činjenica da ona već decenijama kontinuirano proizvodi strateške raketne sisteme u velikim serijama, održavajući industrijski kontinuitet i tehničku ekspertizu koju Evropa tek pokušava da obnovi. Makronovo upozorenje stoga ne predstavlja samo političku poruku, već i priznanje dubokog tehnološkog i strateškog jaza koji se u međuvremenu otvorio.
Velica se Oresnik,ko da druga strana nema nukl.oruzje.Jedna,Britanska ili Francuska podmornica moze da napravi problem Rusima da ispali svoj plotun od 16 raketa,sa vise nezavisno vodjenih glava,i da promase mete ,napravili bi ogromnu stetu u Rusiji,plus svi veci Ruski gradovi na liniji vatre,od Sankt Peterburga do Vladivostoka,za te gradove drugoj strani ne treba hipersonicno oruzje,u dometu svih vrsta oruzja,dronova,lovaca ,itd.I ako Rusi imaju prednost u nukl.oruzju.Svi bi pretrpeli stetu neko veci,neko manju.
Ahh…hipersonične rakete, toga bar ima na sve strane…samo ti kaži koliko i kojeg dometa.
Makron ignoriše neke činjenice. Kao na primeru da Rusija razvija projektile čak od ~1930, kontinuirano. Mislim da su jedini koji nikada nisu prekidali razvoj. Kao i to da je Rusija uspela da razvije tako precizne MIRV, da se zapadni eksperti bukvalno hvataju za glavu. A ima i čime da ih obara.