Nakon vojne intervencije u Venecueli koja je rezultirala hapšenjem predsednika Nikolasa Madura, administracija američkog predsednika Donalda Trampa ne pokazuje nameru da se zaustavi. Naprotiv, prema analizi američkog medija DefenseNews, Bela kuća razmatra niz novih žarišta, kako u neposrednom okruženju Sjedinjenih Država, tako i van zapadne hemisfere.
Pitanje koje se sve češće postavlja nije da li će Vašington delovati ponovo, već gde i kada.
Grenland – strateški prioritet broj jedan
Grenland se trenutno nalazi na samom vrhu Trampove agende. Američki predsednik je više puta javno govorio o ovom ostrvu, a u Vašingtonu se, prema dostupnim informacijama, razmatraju opcije koje uključuju formalno priključenje Grenlanda Sjedinjenim Državama.
Zvanično obrazloženje svodi se na nacionalnu bezbednost i arktičku stabilnost. Međutim, analitičari ukazuju da su ogromna rudna bogatstva Grenlanda, uključujući retke minerale i energetske resurse, ključni motiv američkog interesovanja.
Iran – sledeća tačka pritiska
Iran se nalazi odmah iza Grenlanda na listi prioriteta. Tekući protesti i unutrašnja nestabilnost privukli su punu pažnju Bele kuće, a sam Tramp je javno upozorio Teheran da bi nastavak nasilja nad civilnim demonstrantima mogao dovesti do vojne intervencije.
Ovakva retorika jasno pokazuje da Vašington razmatra i opcije direktne sile, ukoliko proceni da se situacija može iskoristiti za politički i strateški pritisak.
Meksiko – povratak kopnene intervencije
Meksiko predstavlja možda najradikalniji presedan. Tramp je najavio mogućnost prve kopnene vojne operacije SAD na teritoriji ove zemlje u više od jednog veka.
Zvanični razlog je borba protiv narko-kartela, za koje Bela kuća tvrdi da faktički kontrolišu delove države. U Vašingtonu se sve češće govori o potrebi „drastične promene“ bezbednosne situacije južno od američke granice.
Nigerija – intervencija pod izgovorom zaštite hrišćana
Na četvrtom mestu nalazi se Nigerija. Iako je ova zapadnoafrička zemlja bila u fokusu Trampove administracije pre nekoliko nedelja zbog progona i ubistava hrišćana, stanje na terenu se nije značajno promenilo.
Zbog toga Pentagon razmatra mogućnost vojne intervencije, uz obrazloženje zaštite verskih manjina. Ovakav pristup bi Nigeriju mogao uvesti u direktan bezbednosni sukob sa SAD, sa teško predvidivim posledicama.
Kolumbija – politički sukob i sličnosti sa Venecuelom
Na kraju liste nalazi se Kolumbija. Nakon što je njen predsednik, blizak bivšoj vlasti u SAD, javno i oštro kritikovao Trampa, politički analitičari sve češće spekulišu da bi i on mogao da se nađe pod pritiskom sličnim onom koji je doživeo Maduro.
Kolumbija, osim političkih tenzija sa Vašingtonom, deli i određene strukturne sličnosti sa Venecuelom, uključujući velike rezerve ugljovodonika, što dodatno pojačava interes SAD.
Lista potencijalnih meta pokazuje da intervencija u Venecueli nije bila izolovan slučaj, već deo šire strategije administracije Donalda Trampa. Od Arktika, preko Bliskog istoka i Latinske Amerike, do Afrike, Vašington demonstrira spremnost da koristi vojnu silu kao instrument političkog i strateškog pritiska.
Da li će neka od ovih zemalja zaista doživeti sudbinu Venecuele, ostaje otvoreno pitanje, ali je jasno da se prag za upotrebu sile u američkoj spoljnoj politici značajno spustio.
Demokratsku partiju USA svrbe dlanovi ili za impicment ili za smaknuce Donija koji je svoj elektorat bas onako lepo izigrao, jer sve sto je u predizbornoj kampanji obecao da nece uraditi je ili uradio ili ce uraditi u doglednoj buducnosti.
Tvrdi da je u Iranu gutavo, sprema se navodno revolucija (potpomognuta Amerikom naravno), ali neka pogleda na svoje ulice gde je svakim danom sve vise protestanata, a mnogi od njih su i dobro naoruzani.