Situacija u Iranu ulazi u novu, znatno opasniju fazu. Prema dostupnim informacijama, iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, izdao je naredbu da se Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) stavi u najviši stepen pripravnosti, čak viši nego tokom poslednjeg otvorenog vojnog sukoba sa Izraelom. Ovakva odluka predstavlja izuzetno redak i ozbiljan potez, koji jasno ukazuje na dubinu krize sa kojom se suočava Islamska Republika.
Iran se već četrnaesti dan zaredom nalazi u stanju masovnih društvenih nemira. Protesti, koji su započeli krajem decembra kao navodna reakcija na dramatično pogoršanje ekonomskih uslova, brzo su se proširili na desetine gradova i prerasli u šire iskazivanje nezadovoljstva političkim sistemom i samim vrhom vlasti. Iako su inicijalni zahtevi bili vezani za rast cena, pad vrednosti nacionalne valute i osiromašenje stanovništva, demonstracije su vremenom poprimile otvoreno politički karakter.
U tom kontekstu, Hamnei se odlučio da se osloni pre svega na IRGC, koji se u iranskom sistemu vlasti smatra najodanijom i najpouzdanijom silom režima. Prema navodima izvora bliskih vlastima, vrhovni vođa procenjuje da je rizik od unutrašnjih pukotina, neposlušnosti ili čak prebega znatno manji unutar IRGC-a nego u redovima regularne vojske ili policije. Upravo zbog toga Gardijski korpus dobija centralnu ulogu u očuvanju poretka, kako na ulicama, tako i u strateškom odvraćanju spolja.
Paralelno sa podizanjem borbene gotovosti, aktivirani su i podzemni vojni objekti, poznati kao takozvani „raketni gradovi“. Njihovo stavljanje u punu funkciju tumači se kao signal spremnosti Irana da reaguje i na potencijalne spoljne pretnje, u trenutku kada je unutrašnja stabilnost ozbiljno poljuljana. Istovremeno, u javnosti kruže neprovereni, ali uporni izveštaji o mogućim planovima za evakuaciju dela najvišeg političkog i vojnog rukovodstva u slučaju da situacija izmakne kontroli.
Na terenu, stanje ostaje izuzetno napeto. U brojnim gradovima zabeleženi su direktni sukobi demonstranata sa snagama bezbednosti, masovna hapšenja i upotreba sile. Prema podacima koje prenose međunarodne organizacije i nezavisni izvori, u dosadašnjim nemirima stradalo je najmanje 45 osoba, uključujući i decu, dok je broj uhapšenih premašio 2.000. Broj povređenih meri se stotinama, a precizni podaci su teško dostupni zbog ograničenja informacija.
Jedan od ključnih elemenata odgovora vlasti jeste gotovo potpuno isključivanje interneta u velikom delu zemlje. Ovim potezom režim nastoji da prekine komunikaciju među demonstrantima, ograniči širenje snimaka i informacija, kao i da oteža koordinaciju protesta. Nestanak interneta dodatno produbljuje osećaj vanrednog stanja i izolacije, kako unutar Irana, tako i u pogledu spoljnog sveta.
Zvanični Teheran proteste i dalje opisuje kao posledicu delovanja stranih sila i spoljnog mešanja, iako za takve tvrdnje nisu ponuđeni konkretni dokazi. Uprkos toj retorici i sve oštrijim merama, protesti se ne smiruju, već se šire i geografski i po broju učesnika, što dodatno opterećuje bezbednosni aparat države.
Ekonomska pozadina krize ostaje ključni pokretač nezadovoljstva. Godinama nagomilavani problemi, uključujući devalvaciju valute, visoku inflaciju, nestašice osnovnih proizvoda i pad životnog standarda, sada su izbili na površinu u punoj meri. Međunarodne sankcije i posledice regionalnih sukoba dodatno su pogoršale stanje, ostavljajući vlastima vrlo malo prostora za brzo i efikasno rešenje.
Iako se povremeno čuju pozivi na dijalog i smirivanje tenzija, dominantna poruka koja dolazi iz vrha iranskog rukovodstva ostaje tvrda i beskompromisna. Naglasak je stavljen na očuvanje poretka, jedinstvo države i odlučnost da se spreči bilo kakav scenario koji bi mogao dovesti do gubitka kontrole. U takvom ambijentu, podizanje IRGC-a na najviši stepen pripravnosti deluje kao jasan signal da Iran ulazi u period povećanog rizika, sa neizvesnim ishodom kako po unutrašnju stabilnost, tako i po regionalnu bezbednost.
Mirni su protesti svuda dozvoljeni. Međutim, jesu ovo uopšte protesti, jesu najavljeni unapred, je l se mogu nazvati mirnim dok protestanti pucaju pištoljima? Još Amerika očajnički preti, a sve su ovo sami oni zakuvali.
Doći će taj dan kada će se Amerikanac stideti svojih nedela i svojih korena kao što se većina Nemaca stide danas.
Nacisti se ne stide svojih postupaka, čak ih i veličaju, u americi policija ubija ljude na ulicama ili njihovim kućama bez razloga ako yreba, ovo utemeljena američka priča je samo kopija iz Libije, Sirije, Jugoslavije…..
A kad opozicija dođje na vlast samo nastaje još gora situacija.