Oldrič Hejzen Ejms, bivši oficir američke obaveštajne službe i jedan od najpoznatijih dvostrukih agenata u istoriji Hladnog rata, preminuo je 5. januara 2026. godine u federalnom zatvoru u Kamberlendu, u saveznoj državi Merilend. Imao je 84 godine. Vest o njegovoj smrti potvrdio je portparol Ministarstva pravde SAD, čime je i zvanično zatvoreno jedno od najtežih poglavlja u istoriji američke kontraobaveštajne službe.
Ejms je proveo više od tri decenije u službi Centralne obaveštajne agencije (CIA), gde je radio kao analitičar i kontraobaveštajni oficir, specijalizovan upravo za Sovjetski Savez i istočnu Evropu. Ironija njegove karijere leži u činjenici da je čovek zadužen za otkrivanje „krtica“ i stranih agenata sam postao jedna od najrazornijih krtica u istoriji CIA.
Godine 1985, u jeku kasnog Hladnog rata, Ejms je samoinicijativno uspostavio kontakt sa sovjetskom obaveštajnom službom KGB. Motiv nije bio primarno ideološki, već prvenstveno finansijski. Tokom narednih devet godina, Moskvi je sistematski dostavljao poverljive podatke, uključujući identitete agenata CIA i zapadnih službi koji su delovali unutar Sovjetskog Saveza i zemalja Varšavskog pakta.
Posledice su bile katastrofalne. Više operacija CIA je momentalno propalo, a najmanje deset agenata, prema zapadnim procenama, završilo je pred sovjetskim streljačkim vodom ili u zatvorima, nakon što su njihova imena prosleđena Moskvi. Šteta koju je Ejms naneo smatra se jednom od najvećih u istoriji američke obaveštajne zajednice, ne samo po broju kompromitovanih ljudi, već i po dugoročnom razaranju poverenja unutar same CIA.
Ejms i njegova supruga Rosario uhapšeni su 1994. godine. Iste godine su se izjasnili krivim za špijunažu. Oldrič Ejms osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta, dok je Rosario dobila višegodišnju zatvorsku kaznu zbog pomaganja i saučesništva.
Iako je od njegovog hapšenja prošlo više od tri decenije, Ejmsov slučaj i dalje se proučava kao školski primer kako lični motivi, institucionalna slepoća i nedostatak unutrašnje kontrole mogu razoriti i najsofisticiranije obaveštajne strukture. Njegova izdaja dovela je do dubokih reformi unutar CIA, posebno u oblasti finansijskog nadzora zaposlenih i interne kontraobaveštajne provere.
Za čitaoce koji prate tematiku tajnih ratova i nevidljivih učesnika velikih geopolitičkih sukoba, Ejms nije nepoznato ime. U ranijem tekstu „Spavači, krtice, mančurijanci… najtajniji učesnici kontraobaveštajnog rata“ upravo je on naveden kao jedan od najilustrativnijih primera klasične „krtice“ unutar sistema. Tada je naglašeno da je kao saradnik kontraobaveštajnog odeljenja CIA godinama uspešno izbegavao sumnju, dok je istovremeno nanosio štetu koja se merila ljudskim životima i strateškim porazima.
Smrt Oldriča Ejmsa ne menja bilans njegovog delovanja. Ona samo simbolično zatvara epohu u kojoj su pojedinci, često iz ličnih i banalnih razloga, uspevali da pomere tokove globalnog nadmetanja velikih sila. U svetu u kojem se danas govori o sajber-ratovanju, veštačkoj inteligenciji i satelitskom nadzoru, Ejmsov slučaj ostaje podsetnik da je najopasnija slabost svake službe i dalje čovek iznutra.
Bog ga blagoslovio! Da bog da se množili na prljavoj nato strani!