Dok Madurom paradiraju ulicama Njujorka pored sedišta UN, Grenland, Iran, Kuba i Kolumbija čekaju u redu

Oteti, kidnapovani ili zarobljeni predsednik Venecuele Nikolas Maduro izveden je pred američku i svetsku javnost na način koji je do juče delovao nezamislivo čak i u najluđim savremenim krizama. Madurom su paradirali ulicama Njujorka u vozilu sa otvorenim vratima, izložen pogledu okupljene mase kao ratni plen. Tokom cele rute okupljeni su uzvikivali uvrede, a više puta se čulo i skandiranje „Moraš umreti“, dok je kolona prolazila kroz jedan od najnaseljenijih gradova sveta gde se nalazi sedište UN.

🇺🇸 Trump parades Maduro through New York with open doors in a van!

Man that is getting weird pic.twitter.com/JqFZthQ9aA

— Lord Bebo (@MyLordBebo) January 4, 2026

Ironija situacije dodatno je naglašena činjenicom da se Maduro nalazi upravo u gradu u kojem je sedište Ujedinjenih nacija, institucije koja simbolički predstavlja međunarodno pravo i poredak uspostavljen posle 1945. godine. Dok se venecuelanski predsednik priprema za sudski postupak, prizori iz Njujorka više su ličili na srednjovekovnu javnu sramotu nego na savremeni pravni proces.

Američki mediji prenose da će Maduro biti formalno optužen pred sudom u Njujorku danas, 5. januara, u 18 časova po beogradskom vremenu. Očekuje se da se pojavi pred sudom u ponedeljak u podne, prema navodima Vašington posta. Postupak će voditi američki okružni sudija Alvin Helerštajn, koji je prethodno bio uključen u nekoliko politički i pravno veoma osetljivih procesa, u okviru Okružnog suda SAD na Donjem Menhetnu.

U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp ne krije zadovoljstvo ishodom operacije. Na društvenim mrežama objavljuje fotografije sa pripadnicima američkih specijalnih snaga koji su učestvovali u hvatanju Madura, javno im zahvaljujući na uspešno izvedenoj akciji. Istovremeno, venecuelanski zvaničnici saopštavaju da je gotovo kompletno obezbeđenje predsednika Venecuele ubijeno tokom operacije, što dodatno podgreva optužbe o brutalnosti i razmerama intervencije.

Kolumbija kao sledeća meta

Nedugo nakon događaja u Venecueli, Tramp je proširio retoriku i na Kolumbiju, ostavljajući otvorenu mogućnost direktne vojne akcije protiv Bogote. Tokom razgovora sa novinarima u predsedničkom avionu Air Force One, opisao je Kolumbiju kao „veoma bolesnu“ zemlju, optužujući njeno rukovodstvo da stoji iza proizvodnje i izvoza kokaina koji pogađa Sjedinjene Države.

Na pitanje da li bi Vašington razmotrio vojnu operaciju protiv Kolumbije, Tramp je odgovorio da mu se takva ideja „čini kao dobra“, čime je praktično uputio direktnu pretnju zemlji koja je decenijama formalni saveznik SAD u regionu. Ova izjava predstavlja ozbiljnu eskalaciju retorike i dolazi u trenutku otvorenog političkog sukoba između Vašingtona i kolumbijskog predsednika Gustava Petra.

Odnosi između SAD i Kolumbije već su duže vreme opterećeni sankcijama, pritiscima i međusobnim optužbama. Petro je u više navrata optuživao SAD za kršenje suvereniteta latinoameričkih država i agresivnu politiku intervencionizma. Nakon Trampovih izjava, kolumbijski predsednik je odbacio optužbe da je umešan u trgovinu drogom i praktično izazvao Trampa, poručivši da prestane sa klevetama i da mu ne preti, podsećajući da dolazi iz zemlje koja je prošla kroz decenije oružanog sukoba i borbe za mir.

Kuba, Iran i Grenland u istom dahu

Tramp se nije zaustavio na Kolumbiji. Govoreći o Kubi, izjavio je da tamošnja vlada deluje „spremno za pad“, sugerišući da vojna intervencija SAD nije ni potrebna jer se režim, po njegovom mišljenju, urušava iznutra.

Istovremeno je poslao oštru poruku Iranu, zapretivši snažnim američkim udarom ukoliko vlasti u Teheranu budu koristile smrtonosnu silu protiv demonstranata u aktuelnim masovnim protestima. Naglasio je da SAD „pažljivo prate situaciju“ i da će reagovati ako se ponove scenariji iz prethodnih godina.

U gotovo istom dahu, Tramp je ponovo otvorio pitanje Grenlanda, poručivši da taj teritorijalni prostor „mora“ postati deo Sjedinjenih Država zbog nacionalne bezbednosti. Izjava je došla samo nekoliko sati nakon što je danski premijer apelovao na Vašington da prekine sa pretnjama. Tramp je odgovorio tvrdnjom da Danska „neće moći da zadrži Grenland“.

JUST IN: 🇺🇸🇬🇱 US President Trump says "we need Greenland."

"If you take a look at Greenland, you have Russian and Chinese ships all over the place." pic.twitter.com/2MaUOtZoMH

— BRICS News (@BRICSinfo) January 4, 2026

Enormni geopolitički šok

Američka vojna intervencija u Venecueli i javno poniženje otetog predsednika izazvali su snažan geopolitički potres, ne samo u Latinskoj Americi već i globalno. Akcija koja je za nekoliko sati okončala višegodišnju konfrontaciju Vašingtona i Karakasa otvorila je čitav niz novih pitanja. Kako će reagovati zemlje regiona koje sada vide da ni formalni suverenitet ni međunarodne institucije ne nude zaštitu? Kakav će biti odgovor Rusije, Kine i Irana? Kakve će posledice imati ovakav presedan po globalna energetska tržišta i buduće krizne tačke?

Jedno je, međutim, već jasno. Paradiranje Madura ulicama Njujorka nije bio samo simbol kraja jedne vlasti, već poruka svima ostalima. Kuba, Kolumbija i Venecuela, kako sada izgleda, stoje u istom redu, dok se spisak potencijalnih meta američke sile rapidno širi, a međunarodna zajednica ostaje zatečena, bez jasnog odgovora i bez mehanizama da zaustavi dalju eskalaciju.