Napad SAD na prestonicu Venecuele znak promene rezima, a ne klasicnog rata – Sve zavisi od pobune iznutra

Rani jutarnji sati u Karakasu doneli su niz snažnih eksplozija, prekide u snabdevanju električnom energijom i prisustvo niskoletećih aviona i helikoptera iznad prestonice. Prema svedočenjima novinara međunarodnih agencija, uključujući CNN, AFP i Rojters, detonacije su se čule u više delova grada, dok su se stubovi dima dizali iz oblasti u blizini vojnih i infrastrukturnih objekata. Pojedini delovi Karakasa ostali su bez struje, a zvukovi letelica nastavili su se i nakon prvih eksplozija.

Prema dostupnim informacijama, eksplozije nisu bile ograničene samo na glavni grad. Prasci su prijavljeni i u obalskim oblastima, uključujući saveznu državu La Gvaira i grad Higuerote u državi Miranda. Asošijeted pres navodi da je zabeleženo najmanje sedam detonacija, dok su avioni primećeni na malim visinama iznad urbanih zona.

Ubrzo nakon prvih izveštaja, pojavile su se tvrdnje da su Sjedinjene Američke Države započele vojnu operaciju protiv Venecuele. Prema tim navodima, američko ratno vazduhoplovstvo navodno je izvelo udare na ključne vojne objekte, uključujući bazu Fort Tiuna, vazduhoplovnu bazu Generalisimo Fransisko de Miranda i pomorsku bazu La Gvaira. Istovremeno su se pojavile informacije o helikopterima CH-47 Činuk i CH-53 Si Stalion iznad Karakasa, kao i o prisustvu jurišnih helikoptera i borbenih aviona.

U kasnijim izveštajima, pojedini lokalni mediji otišli su korak dalje, tvrdeći da su američke trupe izvršile iskrcavanje, ne samo na ostrvu Margarita, već i u samom Karakasu, gde su navodno izbile ulične borbe. Prema tim informacijama, u pojedinim delovima grada čula se automatska pucnjava, dok su oklopna vozila venecuelanske vojske primećena u blizini predsedničke palate Miraflores. Ove tvrdnje, međutim, zasad nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.

Istovremeno, venecuelanski vazdušni prostor navodno je zatvoren za civilni saobraćaj, dok su iznad zemlje primećene isključivo vojne letelice. Postoje i neproverene informacije da su venecuelanske vazduhoplovne snage podigle lovce Su-30MKV, ali zvanična potvrda o njihovoj borbenoj aktivnosti još nije stigla.

Tišina Vašingtona kao deo obrasca

Uprkos intenzivnim izveštajima sa terena, reakcija Vašingtona svedena je na minimum. Portparolka američke vojske odbila je da komentariše navodne udare ili kopnenu operaciju, dok je Bela kuća saopštila samo da je „svesna izveštaja o eksplozijama u Karakasu“. Zvanični sajt Bele kuće u trenutku pisanja teksta ne sadrži nikakve informacije o Venecueli.

Novinarka CBS News-a Dženifer Džejkobs navela je, pozivajući se na izvore iz administracije, da je predsednik Donald Tramp navodno odobrio udare na ciljeve unutar Venecuele, uključujući vojne objekte. CNN je takođe izvestio o američkoj vojnoj operaciji, ali uz naglasak da zvanična potvrda i dalje izostaje.

Ovakva tišina nije neuobičajena. U ranijim slučajevima američkih intervencija, posebno u njihovim početnim fazama, odsustvo zvaničnih izjava često je bilo deo šire strategije, namenjene zadržavanju političkog manevra i smanjenju međunarodnog pritiska dok se operacija odvija na terenu.

Helikopteri nad prestonicom: rat ili promena režima?

Ključni element koji izdvaja trenutna dešavanja jeste navodno prisustvo helikoptera iznad same prestonice. Ako se potvrdi da su helikopteri korišćeni u urbanom jezgru Karakasa, to ukazuje da cilj operacije verovatno nije klasičan rat između država, već pokušaj brze destabilizacije i promene režima.

Upotreba helikoptera u glavnom gradu obično prati operacije usmerene na takozvanu „decapitaciju sistema“, odnosno neutralizaciju komandnih struktura, komunikacionih centara i ključnih političkih i vojnih figura. Takav pristup oslanja se na element iznenađenja, šok i brzinu, sa ciljem da se protivnik parališe pre nego što može da organizuje koordinisan otpor.

U tom kontekstu, sudbina cele operacije ne zavisi isključivo od spoljne vojne sile, već od stepena unutrašnje pripremljenosti terena. Ako u venecuelanskoj vojsci, bezbednosnim strukturama ili političkom aparatu već postoje duboke pukotine, lojalnosti podeljene između vlasti i opozicionih centara moći, tada ovakav pritisak može delovati kao okidač za unutrašnji lom.

Ako, međutim, takve strukture nisu dovoljno razgrađene, pokušaj brzog svrgavanja vlasti lako može prerasti u dugotrajan urbani sukob, sa nepredvidivim posledicama po stabilnost zemlje i regiona.

Otvorena pitanja i rizik eskalacije

Za sada ostaje niz otvorenih pitanja. Nije jasno da li su eksplozije rezultat direktnih udara, sabotaža, unutrašnjih bezbednosnih incidenata ili kombinacije više faktora. Informacije o smrti ministra odbrane Venecuele Vladimira Padrina Lopeza zasad ostaju nepotvrđene, kao i navodi o punoj kopnenoj invaziji.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro još se nije obratio javnosti, a njegovo eventualno obraćanje moglo bi razjasniti da li se zemlja suočava sa spoljnim napadom, pokušajem državnog udara ili ograničenom vojnom operacijom.

Jedno je, međutim, jasno. Ako se potvrdi da su strani helikopteri i trupe zaista delovali u Karakasu, tada se Venecuela nalazi na ivici prelaska iz faze političkog i ekonomskog pritiska u otvoreni bezbednosni sukob, čiji će ishod zavisiti ne samo od vojne sile, već i od toga koliko je venecuelansko društvo već podeljeno i destabilizovano iznutra.

U tom smislu, trenutni događaji ne deluju kao kraj krize, već kao početak njene nove, znatno opasnije faze.