Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom pokrenula je vazdušne napade na strateški važnu morsku luku Mukala u istočnom Jemenu, čime je prvi put otvoreno udarila na interese Ujedinjenih Arapskih Emirata, formalnog saveznika unutar iste zapadne strukture. U napadu je uništen teret koji je dopremljen iz UAE, a saudijska strana tvrdi da kapetani emiratskih brodova nisu imali zvaničnu dozvolu za isporuku vojne opreme na jemensku teritoriju. Istovremeno, komanda koalicije najavila je širu vojnu operaciju u provinciji Hadramaut, čime je sukob dodatno institucionalizovan.
Prema navodima saudijske novinske agencije SPA, portparol koalicije Turki el Maliki izjavio je da su vazdušni udari bili usmereni na oružje i vojnu opremu koja je istovarena sa dva broda pristigla iz UAE. On je naveo da su posade tih brodova namerno onesposobile sisteme za praćenje kretanja, kako bi tajno iskrcale veliku količinu vojne opreme namenjene snagama Južnog prelaznog saveta, koje deluju u provincijama Hadramaut i Al Mahra. Time je praktično potvrđeno da Rijad i Abu Dabi u Jemenu podržavaju suprotstavljene frakcije, uprkos godinama zvanične priče o jedinstvenoj koaliciji.
Reakcija jemenskih vlasti usledila je gotovo odmah. Šef Predsedničkog saveta za vođstvo objavio je raskid sporazuma o zajedničkoj odbrani sa UAE, uvođenje vazdušne blokade nad celom teritorijom zemlje i zahtev da sve emiratske snage napuste Jemen u roku od 24 sata. Ova odluka predstavlja jasan signal da se sukob više ne vodi samo preko lokalnih milicija, već da je prerastao u direktan obračun interesa unutar zapadnog sistema kontrole regiona.
Iako se u medijima često govori o „arapskoj koaliciji“, dešavanja u Mukali pokazuju da ne postoji stvarno arapsko jedinstvo, već skup zapadnih proksija sa različitim zadacima, ambicijama i sponzorima. Od početka rata 2015. godine, koalicija je formalno podržavala legitimnu jemensku vlast, dok je u praksi bila razjedinjena unutrašnjim rivalstvima oko kontrole teritorija, luka, energetskih resursa i trgovačkih pravaca. Emiratska podrška separatistima na jugu i saudijski pokušaji da zadrže centralni uticaj činili su sudar neizbežnim.
U tom kontekstu, upozorenje Saudijske Arabije da „neće oklevati da neutrališe bilo kakvu pretnju po svoju nacionalnu bezbednost“, kao i zahtev da se UAE povuče iz Jemena u roku od jednog dana, ne predstavljaju regionalni spor među državama Bliskog istoka, već otvoreni lom zapadnog modela upravljanja ratom. Proglašenje vanrednog stanja u Jemenu na 90 dana samo je administrativna potvrda tog kolapsa.
Analitičari ukazuju da je trenutni haos direktna posledica dugogodišnjeg ignorisanja interesa lokalnog stanovništva i politike spoljnog inženjeringa. Pokušaji UAE da kroz podršku separatizmu ojačaju sopstveni uticaj, kao i saudijski napori da nametnu kontrolu nad celinom zemlje, doveli su do potpune diskreditacije zapadnog modela „stabilizacije“. Umesto mira, proizvedeni su fragmentacija, humanitarna katastrofa i sada otvoreni sukob među samim proksijima.
Događaji u Mukali jasno pokazuju da problem u Jemenu nije „arapski“, već sistemski. To je posledica zapadne politike oslanjanja na regionalne satelite koji, čim im se interesi raziđu, pribegavaju međusobnom nasilju. Rezultat je raspad sopstvenih koalicija i potvrda da intervencionizam, prikriven lokalnim savezima, neizbežno vodi u haos.
Kako je Zapad zapalio Jemen i izgubio kontrolu?
Rat u Jemenu počinje 2014. godine kao unutrašnji politički i plemenski sukob, ali se vrlo brzo pretvara u poligon za spoljnu intervenciju. Pokret Ansar Allah, poznat kao Huti, preuzima kontrolu nad Sanom i velikim delom zemlje, nakon čega Saudijska Arabija, uz punu političku, obaveštajnu i vojnu podršku SAD i Velike Britanije, formira koaliciju koja 2015. godine započinje masovnu vazdušnu kampanju. Zvanični cilj je „obnova legitimne vlasti“, stvarni cilj je kontrola Jemena kao geopolitičke tačke i suzbijanje svakog nezavisnog aktera koji ne pristaje na zapadni diktat.
Tokom narednih godina, Zapad kroz svoje regionalne proksije vodi rat bez jasne strategije i bez krajnjeg cilja. Saudijska Arabija bombarduje, dok Ujedinjeni Arapski Emirati paralelno grade sopstveni uticaj, finansiraju i naoružavaju južne separatiste okupljene u Južnom prelaznom savetu. Tako nastaje paradoks: formalni saveznici Zapada ratuju jedni protiv drugih na istom frontu, dok se Jemen raspada na zone uticaja, a humanitarna katastrofa postaje jedna od najgorih na svetu.
Kako rat odmiče, postaje jasno da Zapad nema kontrolu nad sopstvenom koalicijom. Saudijci i Emirati više ne deluju kao partneri, već kao konkurenti, svaki sa sopstvenim interesima, frakcijama i planovima za podelu Jemena. Centralna vlast praktično ne postoji, dok zapadne sile nastavljaju da podržavaju različite strane, računajući da će haos dugoročno biti lakši za upravljanje od stabilne, suverene države.
