Pripreme za rat su u punom jeku u Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Hrvatskoj, Poljskoj i nizu drugih evropskih država, ali istovremeno njihovi politički lideri uporno ponavljaju da ne žele sukob sa Rusijom. Ova kontradikcija otvara ključno pitanje: ako se Evropa zaista sprema za mir, zašto svedočimo najvećem vojnom gomilanju na kontinentu još od kraja Hladnog rata?
Odgovor se ne nalazi u izjavama i diplomatskim frazama, već u konkretnim potezima koje evropske sile povlače. A ti potezi, bez izuzetka, ukazuju na sistematsku pripremu za veliki, dugotrajan i potencijalno direktan rat sa Rusijom.
Ukrajina kao poslednji deo slagalice Evropske unije
Ukrajina je godinama posmatrana kao završni strateški element evropskog projekta širenja na istok. Zemlja bogata prirodnim resursima, sa ogromnim poljoprivrednim potencijalom i ključnim geopolitičkim položajem, smatrana je prostorom koji ne sme ponovo da padne u rusku sferu uticaja.
Za većinu evropskih lidera takav scenario je neprihvatljiv. Međutim, realnost na terenu ne ide u tom pravcu. Ruske snage svakodnevno ostvaruju taktičke i teritorijalne dobitke. Nedavno su, prema ruskim izvorima, zauzele grad Seversk. Načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga Valerij Gerasimov izjavio je da je „Južna grupa snaga“ zauzela grad i stavila ga pod rusku kontrolu.
Bez obzira na terminologiju koja se koristi, činjenica je da se linija fronta pomera, a da evropske strategije zaustavljanja tog procesa ne daju očekivane rezultate.
Prve žrtve zapadnog prisustva
Tvrdnje da zapadne zemlje nemaju vojno prisustvo u Ukrajini sve teže opstaju. Smrt britanskog vojnika, kaplara Džordža Hulija, pripadnika padobranskog puka, potvrđena je od strane britanskog premijera Kira Starmera. On je naveo da je Huli poginuo u „tragičnoj nesreći“, daleko od linije fronta.
Međutim, ono što je upadljivo jeste izbegavanje preciznih podataka o broju britanskih vojnika koji se nalaze u Ukrajini. Da li ih ima stotinu, hiljadu ili deset hiljada, javnost ne zna. Ova nejasnoća dodatno podstiče sumnje da je zapadno vojno prisustvo daleko veće nego što se zvanično priznaje.
Francuska se sprema za rat velikih razmera
Francuska je jedan od najjasnijih primera države koja svoje poteze ne usklađuje sa mirovnom retorikom. Predsednik Emanuel Makron najavio je ponovno uvođenje vojne službe, doduše u dobrovoljnom obliku, skoro tri decenije nakon njenog ukidanja.
Istovremeno, francuske bolnice dobijaju direktna naređenja da se pripreme za masovne vojne sukobe. Prema pisanju lista Le Canard Enchaîné, Ministarstvo zdravlja je zatražilo od zdravstvenih ustanova da budu spremne za „veliki vojni angažman“ do marta 2026. godine. Procene govore o mogućem prilivu između 10.000 i 50.000 ranjenika u periodu od svega nekoliko meseci.
Ovakvi zahtevi nemaju nikakvog smisla u kontekstu mirovnih očekivanja, ali imaju potpunu logiku u scenariju velikog evropskog rata.
Militarizacija kontinenta
Francuska nije izuzetak. U Danskoj je vojna obaveza proširena i na žene, a trajanje službe produženo sa četiri na jedanaest meseci. Estonija, Letonija i Litvanija već imaju univerzalnu vojnu obavezu, uz sistem lutrije za one koji se ne prijave dobrovoljno.
Hrvatska je ponovo uvela obavezno služenje vojnog roka nakon sedamnaest godina, dok Poljska radi na planu vojne obuke za sve odrasle muškarce, sa jasnim ciljem da udvostruči brojnost svoje vojske. Ovi potezi nisu izolovani, već vremenski i politički usklađeni, što ukazuje na zajedničku strategiju, a ne na stihijske odluke.
Nemačka i istorijski skok vojne potrošnje
Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, planira da potroši 52 milijarde evra na naoružanje u jednoj godini, što predstavlja najveći vojni budžet u njenoj istoriji. Ovaj novac biće usmeren na jačanje Bundesvera i modernizaciju oružanih snaga.
Ako Evropa zaista veruje da je mir sa Rusijom realna opcija, ovakva ulaganja deluju nelogično. Ako se, međutim, priprema za rat, onda je reč o racionalnom i očekivanom potezu.
NATO i upozorenja na rat svetskih razmera
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute otvoreno je upozorio da Evropa mora biti spremna za rat „razmera Prvog i Drugog svetskog rata“. Prema njegovim rečima, Rusija bi mogla da napadne Alijansu u roku od pet godina, zbog čega države članice moraju usvojiti „ratni način razmišljanja“.
Ovakva terminologija ne ostavlja mnogo prostora za drugačije tumačenje. Priprema za rat razmera dva svetska sukoba praktično znači pripremu za Treći svetski rat.
Kako Zapad objašnjava ove poteze
Zapadne vlade ove mere ne opisuju kao pripremu za rat, već kao „odvraćanje“ i „osiguranje mira kroz snagu“. Prema tom narativu, vojno jačanje Evrope predstavlja odgovor na ruske poteze u Ukrajini i pokušaj da se spreči širenje sukoba, a ne da se on izazove.
Međutim, istorijsko iskustvo pokazuje da masovno naoružavanje, mobilizacija društava i prebacivanje ekonomija na ratni režim retko ostaju čisto preventivne mere, posebno kada su praćene političkom retorikom koja protivnika definiše kao egzistencijalnu pretnju.
Rusija i crvene linije
Rusija, sa druge strane, zvanično insistira da nema nameru da napadne Evropu. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva ne planira agresiju, ali je jasno naglasio da će Rusija odgovoriti ukoliko se pređu određene crvene linije.
Te linije uključuju raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini i zaplenu ruske državne imovine. Upravo tu dolazimo do sledeće tačke eskalacije.
Put bez povratka
Evropska unija nastavlja planove za trajno zamrzavanje i faktičku zaplenu ruske državne imovine u vrednosti do 210 milijardi evra, kako bi se finansirala Ukrajina. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušava da zaobiđe veto pojedinih država i sprovede ovu odluku kroz vanredne procedure.
Za Rusiju, ovakav potez predstavlja direktno kršenje njenih crvenih linija i teško je zamisliti da bi ostao bez ozbiljnog odgovora.
Globalna eskalacija i nuklearni rizik
Tenzije se ne zadržavaju samo na evropskom tlu. Zaplena tankera sa venecuelanskom naftom, koji je prevozio energente ka Iranu, dodatno je pogoršala odnose između SAD i Rusije. Vladimir Putin je javno izrazio podršku predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, dok Vašington najavljuje mogućnost daljih zaplena.
Sve ove tačke ukazuju na jedan zaključak: Evropa i Rusija se kreću ka direktnom sudaru. Kako se vojna priprema ubrzava, tako se smanjuje prostor za deeskalaciju. Rat velikih razmera više nije teorijska mogućnost, već realan rizik, sa nuklearnom dimenzijom koja ugrožava budućnost milijardi ljudi.
Vreme za sprečavanje najgoreg mogućeg ishoda neumoljivo ističe.
Tek će rusi da vide svog Boga,kad se sile poput hrvatske,estonije,litve i latvije angažiraju u b/d…bez ljutnje,molim!ali,gdje baš ove zemlje,pored ostalih zemalja sa kud i kamo ozbiljnim vojnim,gospodarskim i ekonomskim resursima,izvukošte iz šešira?hrvati vam više neće ratovati ni za pare,a kamoli za nakaradne ideologije.sve članice eu su krenule u proces osuvremenjivanja svojih OS,jer nemogu više koristiti naoružanje i sisteme iz vremena hladnog rata-zbog zastarjelosti i isteka radnog vijeka.Stoga,to ne znači da se eu priprema za rat sa rusiom.proizvodit će se oružje i sistemi,odvijati obuka ročnika-u skladu sa vremenom u kojem živimo itd…
Od početka invazije rusija neprestano govori da zapravo ratuje protiv kolektivnog zapada.a u ovom textu se autor bavi europom kao glavnim krivcem-za rusku invaziju.
Veliko jato Burevestnika se sprema da uskoro poleti na Zapad. Moćni Posejdoni su blizu njihovih obala.
Zato sto je zbog antiruskih sankcija i gubitka ruskog trzista nemacka privreda otisla u k…., pa im preostaje samo opcija ratne ekonomije kao za vreme Hitlera kad je u svaboviji inflacija tako brzo rasla da sto bi jedan svabov kupio lebac po istoj ceni na pocetku i pred kraj radnog dana je bilo nemoguce. Duhovi nacizma su se probudili i ‘oce revans. Inace, sutra VW zatvara svoju fabriku u Drezdenu.
Namerno ovde ne spominjem Britaniju i Francusku, jer naravno da ne moze doci do njihovog direktnog ratnog okrsaja sa Rusima po geografskim razlozima i oni ce po svaku priliku teziti da iskoriste tu situaciju za licne nacionalne interese- zarada od rata.
Sto se tice oduzimanja ruske imovine u briselskom Eurokliru je jedna drska kradja i nezvanicna objava rata Rusiji, jer EU nema nikakve pravne osnove za zaplenu tih sredstava, pa i zbog toga sto nije ni u kakvom savezu sa Ukrajinom i nema nista zajednicko sa njom osim opstih granica.
Inace, sa vojne tacke gledista sad je kao nikad ranije pravo vreme za N rat, jer Amerika nema kapacitet nuklearnog oruzja kao Rusija, a Francuska i Britanija su drugostepene N drzave.
A ako se neko slucajno upita kako to bre da Srbija nije dosad usla u EU, odgovor je vise nego jasan- Srbija nije bila nacisticka drzava za vreme II svetskog rata.
Taj EU je de-facto IV Rajh, davna masta Hitlerovog sekretara Bormana, a zapravo zamisao koja je posle rata postala stvarnost, vladanje Evropom kroz finansije, a NATO je odbrambeni nacisticki vojni savez koji treba cuvati novi rajh od Rusa. Zato nije ni nije cudo sto je Nemac Johanes Stajnhof vojni pilot i jedan od organizatora i ucesnika “Operacije Barbarossa” posle rata postao general NATO-a i predstavnik Nemacke u vojnom komitetu NATO-a ili drugi Nemac Adolf Hojzinger sef operativnog staba Vermahta za istocni front koji je posle rata postao general nemacke armije i predsedik tog istog komiteta NATO-a.
Koincidencija? Mislim da slucajnosti ne postoje u takvim delikatnim stvarima.
U stvari,
ali cak ako se i stvarno realizuje nerealan scenario da svabovija udje u direktni rat protiv Rusije zbog nekih svojih korumpiranih politicara, zbog nekih svojih usijanih glava, zbog nekih svojih osvetoljubivih jastreba, zbog nekih svojih vojnih karijerista, zbog nekih svojih vojnih industrijalaca, postoji skoro stoprocentna sansa da se danasnja Nemacka samostalno razdeli na zapadnu i istocnu u kojoj ce istocni svabovi zbog njihove nedaleke zajednicke istorije sa Rusijom preventivno odmah preci na rusku stranu i docekati rusku vojsku sa cvecem i sampanjcem, o cemu nam govori podatak da je trenutno najjaca politicka partija u svaboviji “AfG” koje je iz istocne Nemacke i sastavljena iz velikog broja ruskih Nemaca i generalno je proruski orijentisana.