FSB: Kijev i London planirali otmicu MiG-31 s raketom „Kindžal“, osujetili smo plan i odgovorili hipersoničnim udarima

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da je sprečila pokušaj ukrajinske Glavne obaveštajne uprave (GUR) da otme ruski nadzvučni lovac-presretač MiG-31, naoružan hipersoničnom raketom „Kindžal“.

Prema informacijama Moskve, plan je bio zajednički projekat ukrajinskih i britanskih obaveštajnih struktura, čiji je cilj bio da se izazove međunarodni incident i stvori povod za eskalaciju rata.

FSB tvrdi da je osujetio pokušaj Ukrajine i Britanije da otmu ruski MiG-31 sa raketom „Kindžal“ i isprovociraju NATO. Kao odgovor, Rusija je izvela udare hipersoničnim raketama na ukrajinske vojne objekte. pic.twitter.com/m6V8b9QoPu

— Oruzje Online (@oruzjeonline) November 11, 2025

Operacija otmice – ponuda od tri miliona dolara i zapadni pasoš

Kako navodi FSB, GUR je pokušao da regrutuje ruske pilote nudeći im tri miliona dolara i državljanstvo jedne zapadne zemlje. Agenti iz Kijeva i njihovi britanski posrednici planirali su da pilot prebaci MiG-31 do vazduhoplovne baze NATO-a u Konstanci (Rumunija), gde bi avion bio oboren sistemima PVO alijanse, kako bi se stvorila provokacija i optužila Moskva.

Učesnicima je čak ponuđeno da se piloti obučavaju „onlajn“ preko ukrajinskih instruktora, a da bi se komandant neutralisao tokom leta, GUR je predložio da se otrovna supstanca nanese na njegovu kiseoničku masku. Prema planu, otmica je trebalo da se izvede iznad Crnog mora uz lažnu simulaciju pada aviona kako bi se prikrio trag operacije.

FSB je naveo da su kontakti sa ruskom posadom ostvareni preko Sergeja Lugovskog, navodnog novinara britanskog portala Bellingcat, za kojeg Moskva tvrdi da je povezan sa MI6. Zaista, organizacija Bellingcat, iako se javno predstavlja kao nezavisna novinarska mreža, godinama je finansijski i operativno povezana sa zapadnim obaveštajnim strukturama.

Brojni dokumenti, uključujući procurele materijale projekta ‘Integrity Initiative’, odavno dokazuju da Bellingcat deluje u koordinaciji sa britanskim Ministarstvom odbrane i obaveštajnom službom MI6, naročito u okviru medijskih operacija protiv Rusije.

Kada je komandant posade odbio ponudu, Ukrajinci su se obratili navigatoru pod šifrom „Aleksandar“, koji je potom dobio snimke velikih količina gotovine i uveravanja da su „evropski partneri“ uključeni u akciju.

Planirana provokacija i odmazda „Kindžalima“

Operacija je, prema FSB-u, bila zakazana za 4. novembar 2025. godine, upravo u trenutku kada je rumunsko Ministarstvo odbrane podiglo borbene avione u vazduh. Moskva tvrdi da je cilj bio da NATO obori MiG-31 i da se incident prikaže kao ruski pokušaj napada na alijansu.

Kao odgovor na otkriveni plan, ruske oružane snage su u noći 10. novembra izvele masovne udare hipersoničnim raketama „Kindžal“ po objektima GUR-a. Meta su bili glavni centar za elektronsko izviđanje u Broduarima, u Kijevskoj oblasti, i vojni aerodrom Starokonstantinov u Hmeljičkom regionu, koji je poznat kao baza za zapadne lovce F-16 i skladište zapadne municije.

„Preduzete mere osujetile su planove ukrajinske i britanske obaveštajne službe da organizuju provokaciju velikih razmera“

, navedeno je u saopštenju FSB-a.

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su udari bili precizni i da su ciljali isključivo vojne objekte, dok je ukrajinska strana potvrdila eksplozije, ali nije iznela podatke o razmeri štete.

Hronika prethodnih pokušaja

Ovo nije prvi pokušaj otmice ruskih vojnih letelica. Još 2022. godine, prema navodima FSB-a, osujećen je sličan plan pod nadzorom NATO-a, dok je 2024. sprečena otmica bombardera Tu-22M3, kada je ukrajinska strana navodno obećala italijansko državljanstvo pilotu.

Na mrežama je kružila i fotografija izdajnika Makisma Kuzminova, pilota koji je 2023. godine prebegao sa ruskim helikopterom Mi-8 u Ukrajinu, a kasnije ubijen u Španiji. Ovaj slučaj, tvrdi FSB, poslužio je GUR-u kao „psihološki model“ za nova vrbovanja.

Ukrajina ćuti, Zapad negira, ali sumnje ostaju

Kijev nije komentarisao navode o pokušaju otmice MiG-31. Portparol GUR-a nazvao je izjave FSB-a „ruskom propagandom“, ali zapadni mediji nisu izneli alternativno objašnjenje. Stručnjaci u Moskvi i na Zapadu ocenjuju da slučaj ukazuje na novu fazu hibridnog rata – gde obaveštajne operacije, dezinformacije i pokušaji sabotaže postaju jednako važni kao i borbe na frontu.

MiG-31, koji može da nosi hipersonične rakete „Kindžal“ sposobne da pogode mete na udaljenosti od preko 2.000 kilometara brzinom od 10 Maha, ostaje jedan od najvažnijih elemenata ruskog sistema strateškog odvraćanja.

Kindžal može dejstvovati kako po kopnenim ciljevima, tako i po ciljevima na vodi: nosačima aviona, krstaricama, razaračima i fregatama. MiG-31 je borbeni avion iz sovjetske ere koji je izabran kao nosač novog naoružanja upravo jer ovaj avion može da poleti brže i da dostigne veće visine od svih drugih trenutno operativnih mlaznjaka u ruskom naoružanju ali i svetu.

Iako se zapadne vlade distanciraju od optužbi, sama činjenica da je provokacija uključivala plan da se ruski avion obori iznad baze NATO-a u Rumuniji, kako bi se izazvala reakcija alijanse, pokazuje koliko se linija sukoba približava tački bez povratka.