Da li Francuska otvara mogućnost prodaje Rafala Tajvanu? Dassault otvara stratešku dilemu u Aziji

Generalni direktor francuske kompanije Dassault Aviation, Erik Trapije, izazvao je talas pažnje kada je pred francuskim parlamentom izjavio da би Rafal mogao postati sledeći veliki izvozni proizvod za tajvansko vazduhoplovstvo.

Njegova izjava ne znači da je odluka doneta, ali naglašava jednu od ključnih tačaka u bezbednosnim odnosima na Indo-Pacifiku — pitanje balansa snaga u Tajvanskom moreuzu.

Mirage 2000 na zalasku

Tajvan je tokom 1990-ih kupio 60 Mirage 2000-5 lovaca, paralelno sa američkim F-16A/B i domaćim F-CK-1 avionima. Ova odluka nije bila samo vojno, već i politički motivisana: Tajpej je želeo da smanji zavisnost od SAD i razvije širu mrežu partnerstava.

Ipak, iskustvo sa Mirage-om 2000 pokazalo se problematičnim. Avioni su imali visoku stopu udesa, motori su trpeli ozbiljne mehaničke probleme, a Francuska nije ponudila modernizacione pakete koji bi ih doveli na nivo generacije 4+.

Danas je flota svedena na 52 operativna primerka, dok se F-16, zahvaljujući modernizaciji u F-16V standard, pokazao daleko pouzdanijim i borbeno sposobnijim. Podsetimo, ratno vazduhoplovstvo Republike Kine (ROC ili jednostavno Tajvan) zvanično je povuklo poslednje F-5F lovce i izviđačke RF-5E Tigergazer avione iz aktivne službe pre samo dva meseca.

Rafal kao potencijalni izbor

Trapije je pred poslanicima bio otvoren: „Znate vrlo dobro šta Tajvanci žele. Oni žele Rafal. Ali to nije moja odluka, to je odluka države.“ Time je jasno stavio do znanja da je ključ u rukama francuske vlade, a ne industrije.

Za Tajvan, Rafal predstavlja direktnog naslednika Mirage-a 2000. U kontekstu američkih odbijanja da isporuče F-35 i dugih kašnjenja u isporuci F-16 Blok 70/72, Rafal bi mogao izgledati kao prihvatljivo rešenje. Međutim, njegova sposobnost da izmeni stratešku ravnotežu je ograničena. Rafal je po performansama približan modernizovanim F-16V, ali značajno inferioran u odnosu na kineske lovce J-16, J-20 i J-35.

Francuska industrija i geopolitičke prepreke

Dassault je poslednjih decenija beležio neuspehe na tenderima protiv američkog F-35 širom sveta, uključujući Evropu, Singapur i Južnu Koreju. Rafal se probijao uglavnom u zemljama koje nisu mogle da računaju na F-35, niti su želele ili smele da kupuju ruske ili kineske avione. Zato je Tajvan specifična niša: razvijena ekonomija sa potrebom za lovcem, ali bez pravog izbora među opcijama.

Ipak, postoji “prepreka”. Ni Francuska ni SAD, pa gotovo nijedna država na svetu ne priznaje Tajvan kao nezavisnu državu, što može da ograničava političku volju da se prodaju napredni borbeni sistemi. Uz to, svaki potez u pravcu izvoza Rafala Tajvanu direktno bi izazvao snažnu reakciju Pekinga, koji takve aranžmane vidi kao kršenje politike „jedne Kine“.

Perspektiva do 2030-ih

Analitičari ukazuju da bi čak i u slučaju da ugovor bude potpisan, prva eskadrila Rafala na Tajvanu bila operativna tek oko 2030-ih. Do tada će Narodnooslobodilačko vazduhoplovstvo Kine već imati u punoj upotrebi nekoliko lovaca šeste generacije, čime bi se tehnološki jaz dodatno produbio.

Drugim rečima, iako Rafal može delovati kao privremeno rešenje, njegova strateška vrednost za Tajvan ostaje upitna. On bi možda doneo određenu fleksibilnost i politički signal diversifikacije, ali ne bi promenio činjenicu da Kina gradi nadmoćnu avijaciju i da Tajvan ostaje zavisan od američke vojne podrške.