Kako su se nekada fascinantni neidentifikovani leteći objekti [NLO] odjednom pretvorili u dronove?

Sećate li se vremena kad su svaka svetleća kugla na nebu i svaka čudna eksplozija na moru ili kopnu dobijali etiketu „NLO“? Nove pojave, inače sa jarkim svetlima kao i nekada NLO, sada imaju uključene i respondere. Znači, namerno se najavljuju i žele da budu uočeni i praćeni.

Dakle po potrebi, stvari su se promenile: gotovo sve što se dogodi u Evropi – sabotaže kablova, misteriozni dronovi, eksplozije bez instant objašnjenja – u startu proglašava „ruskim delom“. Kao da je neko zamenio etikete: umesto „nepoznat uzrok“, piše „Moskva“.

Naravno, Rusija zaista vodi hibridni rat i ima motive i kapacitete. Međutim, ono što čitaoci moraju da znaju jeste da se politički okvir, informaciona praznina i psihološke potrebe publike često udruže da svaku misteriju pretvore u „ruski napad“ – i pre nego što se ijedan dokaz nađe na stolu. Setimo se samo medijskog haosa oko “iranskih dronova i kineskih balona iznad SAD”.

Kako smo došli do tog refleksa

Politika posle 2022. godine. Od početka eskalacije rata u Ukrajini koji traje od 2014. godine, na Zapadu je dodatno pojačan stari narativ: Rusija je neprijatelj. Ako si političar ili medij i odmah posumnjaš na Moskvu – siguran si. Ako se pokaže da nisi bio u pravu, izgubićeš tek trunku kredibiliteta, ali ako si ćutao i kasnije ispao naivan – njihov si čovek.

Tišina u prvim satima: Kad se nešto dogodi – bilo da pukne kabl na dnu mora ili se pojavi „dron“ kao rukom postavljen – prvih 24 sata su rupa u informacijama. Nema forenzike, nema laboratorije, nema radarskih tragova. U toj praznini najbolje se prime pretpostavke, a kad ih mediji ponove, pretpostavke postaju „istina“.

OSINT eho: Čak i ako pođemo od pretpostavke da su nezavisni, “otvoreni izvori” ponekad daju vredne tragove, ali često rade sa jednim snimkom ili satelitskim kadrom. Hipoteza se šeruje na društvenim mrežama, mediji je preuzmu i publika je prihvati kao „analizu“. Zapravo – to je tek nagađanje pojedinca ili nekolicine ljudi.

Publika želi krivca: Bez obzira na kojoj strani sveta se nalazili, judi vole priče sa negativcem. Pre 2022. to su bili „NLO“. Danas – „ruski dron“. Isto psihološko mesto, samo nova etiketa.

Zašto je to opasno

Brze optužbe imaju posledice. Ponekad se kasnije otkrije da je u pitanju bila sopstvena greška – zalutali projektil, kvar ili prijateljska vatra. Dešava se i da je uzrok potpuno banalan: ribarski brod presekao kabl, industrijski kvar, pa čak i krađa sirovina.

Kao što već znati, kad jednom optužba ode u etar, demanti retko ima isti odjek. Javnost ostaje uverenja da je „opet ruski napad“, dok poverenje u institucije pada jer se kasnije pokaže da su govorile previše i prerano.

Kako publika može da čita pametnije

Evo nekoliko jednostavnih smernica koje mogu da vam pomognu da razlikujete stvarni dokaz od propagandnog narativa:

• Pitajte ko tvrdi i na osnovu čega. Država, vojska, policija ili “instituti”, “centri”, OSINT kanali i čuveni medijski “anonimni izvori” – nije isto. Pravi dokaz su radarski tragovi, satelitske slike, fragmenti ili hemijska analiza. Sve ostalo je pretpostavka.
• Obratite pažnju na vreme. Ono što se kaže šest sati posle incidenta gotovo sigurno će se menjati posle šest dana. Naučite da čekate drugi talas informacija.
• Tražite alternativna objašnjenja. Ako tekst nudi samo jednu verziju, zapitajte se zašto ne spominje mogućnost kvara, ljudske greške ili civilnog faktora.
• Pazite na jezik. Formulacije poput „navodi se“, „pretpostavlja se“, „prema prvim nalazima“ poštenije su od tvrdog „Taj je izveo napad“.

U svetu gde se politika, mediji i vojske bore za narativ, publika mora da postane sopstveni filter. Nije stvar u tome da nikome ne verujete, već da znate kako da verujete: uslovno, oprezno, uz svest da će se priča menjati.

Ako ste čitalac koji ume da pravi razliku između dokaza i pretpostavke, vi ste korak ispred propagande. Jer u eri hibridnih operacija i sive zone, hladna glava i strpljenje nisu luksuz – to je osnovna samoodbrana.