Poljska se nalazi na istorijskoj raskrsnici kada je u pitanju njena mornarica. Posle decenija u kojima je podvodna komponenta oružanih snaga gotovo iščezla, Varšava sada stoji pred odlukom koja može odrediti budućnost Baltika i odnos snaga u regionu. Premijer Donald Tusk najavio je da će vlada ove nedelje konačno izabrati partnera za nabavku novih podmornica u okviru programa „Orka“.
Taj program nije tek jedan u nizu ugovora o modernizaciji vojske. Radi se o projektu vrednom više milijardi evra, koji će doneti najmanje tri podmornice, sa mogućnošću proširenja i na četvrtu. Prvi primerci, ako sve bude teklo po planu, mogli bi stići već do kraja 2025. godine, što bi značilo početak jedne nove ere za poljsku mornaricu.
Od „Orla“ do „Orke“
Danas, u trenutku dok retorika pokazuje da se ratu u Ukrajini ne nazire kraj, Poljska raspolaže sa samo jednom operativnom podmornicom — starim sovjetskim ORP Orzeł, izgrađenim 1980-ih (fotografija iz naslova). Ostatak flote, norveške podmornice klase Kobben, povučen je iz upotrebe do 2021. godine.
To praktično znači da je Varšava godinama bila bez pravih kapaciteta za podvodno ratovanje. Upravo zato se program „Orka“ vidi kao prioritet, naročito u uslovima sve veće ostrašćenosti vladajućih struktura u ukrajinskom sukobu.
Ko su favoriti?
Na stolu se nalaze ponude nekoliko velikih igrača, a svaka nosi svoje prednosti, mane i geopolitičke implikacije.
Južnokorejska Hanwha Ocean nudi modernu klasu KSS-III, opremljenu AIP sistemom i velikom autonomijom pod vodom. Ono što im daje snažan adut jeste i finansijski paket – Seul ne nudi samo podmornice, već i model kreditiranja i transfer tehnologije, što je za zemlje poput Poljske uvek primamljiva kombinacija.
Švedski Saab u igru ulazi sa klasom A26 Blekinge, projektovanom baš za plitka i teška mora poput Baltika. Njihova prednost je izuzetna tišina u radu i snažna kooperacija sa lokalnom industrijom, jer Šveđani naglašavaju da žele zajedničku proizvodnju i razvoj.
Fincantieri iz Italije nudi podmornice „bliske budućnosti“ (Near Future Submarine, NFS), zasnovane na već poznatom nemačko-italijanskom dizajnu U212, ali modernizovane za buduće uslove. Već su potpisali memorandum sa poljskim koncernom PGZ, što je znak da računaju na industrijsko partnerstvo unutar same Poljske.
Nemački ThyssenKrupp Marine Systems (TKMS) dolazi sa najmoćnijim referencama — podmornicama tipa 212CD, koje već naručuju Nemačka i Norveška. One su tihe, građene od nemagnetnog čelika i savršeno uklopljene u NATO standarde.
Iako su Francuzi i Španci takođe pokazali interesovanje, kao i južnokorejski HD Hyundai, trenutno se čini da gore pomenuta prva četiri ponuđača vode glavnu trku.
Tehnički zahtevi i lokalna korist
Poljska ne traži bilo kakvu podmornicu. Uslov je da novi sistemi mogu da ostanu u misijama najmanje mesec dana bez dopune, da rone dublje od 200 metara i da nose kompletno naoružanje: od teških torpeda do raketa za udare po kopnenim ciljevima. Tihi rad, interoperabilnost sa NATO sistemima i mogućnost lokalne proizvodnje i održavanja predstavljaju dodatne ključne zahteve.
To nije samo vojno pitanje. Ugovor bi mogao doneti značajan posao za poljsku industriju – brodogradilišta, remontne centre, sisteme za obuku. Svaki od pomenutih konkurenata nastoji da naglasi koliko će tehnologije i radnih mesta ostaviti u Poljskoj.
Cena osećaja bezbednosti
Iako brojke nisu zvanično objavljene, procene govore o milijardama dolara, što je opravdano kada se uzme u obzir da Varšava već sada izdvaja oko 5% svog BDP-a na odbranu — jedan od najvećih procenata u NATO.
Sa budžetom od preko 50 milijardi dolara samo za ovu godinu, Poljska šalje jasnu poruku: Baltik je more u kome Varšava želi da preuzme kontrolu.
Šta ova odluka znači?
Kada jedna država kupuje tenkove ili avione, to svakako jača njenu vojsku, ali podmornice nose sasvim drugu težinu. One mogu da deluju nevidljivo, utiču na strategiju protivnika i pružaju element odvraćanja.
Ako sve prognoze budu tačne, nove podmornice stići će u poljsku mornaricu krajem 2026. ili 2027. godine. To će u zaista promeniti sliku Baltika i dati Poljskoj sposobnost koja joj je nedostajala decenijama.
Odluka koja će biti doneta ove nedelje nije samo pitanje tehnike ili cene. Radi se o izboru saveznika, modelu saradnje i geopolitičkom signalu. Varšava, koja sebe sve više vidi kao vodeću vojnu silu istočnog krila NATO-a, kroz program „Orka“ dobija priliku da to i postane.
Nadam se da Poljaci da budemo pošteni i pametni , odluči investirati novac v Evropi a ne v Južna Koreja …!!!!!!!
Sta jedu i piju ti ljudi kada to lupetaju? Poljaci da kontrolisu Baltik. Teska ludost.
Ne razumem takvo razbacivanje novcem da bi se naoružali. Poprilično sam ubeđen da bi ukoliko dođe do velikog rata, Rusi koristili nuklearne projektile na tu zemlju kako bi im uništili baze i upravo zato Poljskoj nije pametno da izaziva taj rat.