Razmeštanje američkih snaga u Karibima poslednjih nedelja izazvalo je veliku pažnju, jer je reč o koncentraciji vojne moći kakva se retko viđa u ovom regionu. Prema dostupnim podacima, američka Južna komanda (SOUTHCOM) trenutno raspolaže formacijom sposobnom da u vrlo kratkom roku izvede masovni udar na ciljeve u Venecueli.
Najviše se ističe brojka – gotovo 270 krstarećih raketa Tomahawk spremnih za lansiranje, što je signal koji Vašington namerno šalje i Karakasu i celom svetu.
U samom središtu ove grupacije nalazi se kombinacija klasičnih pomorskih udarnih platformi i amfibijskih jedinica. Krstarica klase „Ticonderoga“ i tri razarača tipa „Arleigh Burke“ nose po nekoliko desetina Tomahawka, dok se u senku povukla nuklearna podmornica klase „Los Angeles“, koja sama može da lansira više od deset ovih projektila iznenađenja. Kada se sabere kompletan potencijal, stvara se moćna platforma za precizne udare po dubini teritorije.
No, američka taktika nikada se ne svodi samo na rakete. Na scenu stupa i amfibijska grupa predvođena brodom „USS Iwo Jima“. Sa sobom nosi više od hiljadu i po marinaca, spremnih za brze desantne operacije, kao i čitav niz pratećih brodova za transport i logistiku. To znači da, pored mogućnosti izvođenja preciznih udara iz daljine, Vašington ima i alat za projekciju sile na samoj obali Venecuele, makar u obliku ograničenih desantnih upada.
Vazdušna komponenta čini ovaj raspored još opasnijim. U bazi u Portoriku nalaze se lovci pete generacije F-35, sposobni da uđu duboko u neprijateljski prostor gotovo nevidljivi za radare. Njima se pridružuju avioni AV-8B Harrier sa amfibijskih brodova, izviđački Poseidoni i helikopteri Seahawk, a ceo paket podržavaju američki tankeri i teški transportni avioni. Ni dronovi MQ-9 Reaper ne nedostaju, što znači da su u igri i višednevne operacije praćenja i preciznih udara bez potrebe za slanjem ljudskih posada.
Ako se posmatra u širem kontekstu, ovaj raspored jasno govori da Vašington ne želi samo rutinsku patrolu ili demonstraciju zastave. To je vojni aranžman koji u sebi sadrži opciju munjevite intervencije – od krstarećih raketa, preko kontrole vazdušnog prostora, pa sve do desanta marinaca.
Čak i ako se nijedna od tih opcija ne iskoristi, sama činjenica da su na dohvat ruke stvara politički pritisak na Karakas i signalizira svim saveznicima da Sjedinjene Države ostaju glavni faktor sile u zapadnoj hemisferi.
Da li će sve ostati na demonstraciji moći i odvraćanju ili je ovo uvod u ozbiljniju operaciju, zavisiće od sledećih poteza u Venecueli i odnosa Vašingtona prema regionalnim saveznicima. Jedno je međutim sigurno – platforma od 270 Tomahawka, uz F-35 i amfibijsku grupu, predstavlja najjasniju moguću poruku da Amerika u Karibima trenutno sedi za stolom sa svim adutima u rukama.
