Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su 4. septembra da su zauzele oko 40% grada Gaze i da planiraju dalje intenziviranje operacija u narednim danima. Brigadni general Efi Defrin, portparol IDF-a, izjavio je na konferenciji za medije da izraelska vojska „nastavlja da pogađa infrastrukturu Hamasa“ i da će „goniti ovu organizaciju svuda, dok ne postignemo konačnu pobedu i ne oslobodimo sve taoce“.
Ofanziva na grad Gazu počela je 10. avgusta, nakon što je vlada Benjamina Netanjahua odbacila međunarodne kritike i unutrašnje prigovore pojedinih izraelskih političara i vojnih zvaničnika.
Civilni gubici i humanitarna kriza
Dok izraelska vojska napreduje, humanitarna kriza u Gazi postaje sve dramatičnija. Hiljade Palestinaca su napustile svoje domove, ali mnogi su odlučili da ostanu, uprkos stalnim upozorenjima izraelske vojske.
„Ovog puta ne idem nigde. Želim da umrem ovde. Nema razlike da li ostanemo ili odemo. Desetine hiljada onih koji su pobegli ubijeni su takođe od izraelskih udara…“, rekla je za Reuters Um Nader, majka petoro dece, iz razrušenog dela grada.
Prema podacima palestinskih zdravstvenih vlasti, samo u toku jučerašnjeg dana poginulo je najmanje 53 ljudi, većinom u gradu Gazi, gde izraelske trupe pokušavaju da se probiju ka centralnim delovima.
IDF: nastavak operacija bez zadrške
Izraelska vojska ističe da napadi nisu usmereni protiv civila, već protiv vojnih struktura Hamasa. Portparol Defrin naglasio je da IDF sprovodi „kontinuirane udare na infrastrukturu Hamasa“ i da se ofanziva neće zaustaviti dok se ne ispune svi vojni ciljevi.
Međutim, nezavisni izvori i humanitarne organizacije upozoravaju da su civilne žrtve sve brojnije i da međunarodno humanitarno pravo zahteva zaštitu civila čak i u uslovima intenzivnog sukoba. Uprkos tome, Izrael je odlučan da nastavi ofanzivu.
Međunarodne reakcije
Ofanziva na Gazu izazvala je osude i zabrinutost u nekim državama širom sveta. Pojedine međunarodne organizacije i strane vlade pozvale su Izrael na uzdržanost i prekid vatre, dok zvanični Tel Aviv tvrdi da bi to značilo „pobedu za Hamas“.
Uprkos sve snažnijem pritisku, izraelska vlada odbacuje kritike i poručuje da Hamas mora biti poražen do kraja. Ovo se uklapa u širu strategiju izraelskog rukovodstva da eliminiše vojnu i političku infrastrukturu pokreta u Pojasu Gaze, iako neki analitičari upozoravaju da bi dugoročne posledice mogle biti destabilizujuće po ceo region Bliskog istoka.
Pariz ponovo pokazuje nemoć
Paralelno sa dešavanjima na frontu, primećuje se i sve veća politička tenzija u odnosima između Brisela i Izraela. Evropska unija se redovno poziva na humanitarno pravo i objavljuje kritička saopštenja povodom izraelskih operacija u Gazi, ali u realnosti nema alate da izvrši ozbiljan pritisak. Nedostatak vojne moći i podeljenost među članicama pretvorili su EU u globalno pasivnog posmatrača, dok stvarnu politiku diktira Vašington.
U tom vakuumu, predsednik Francuske Emanuel Makron ponovo pokušava da se nametne kao ‘ključni evropski glas’. Njegove inicijative – od poseta Libanu i Egiptu do ponuda za posredovanje između Izraela i arapskih država – više liče na lični PR i nastojanje da Francuska očuva imidž globalnog igrača. Međutim, realnost pokazuje da Izrael pregovara isključivo sa SAD, dok arapske sile, poput Irana, Turske ili Saudijske Arabije, takođe radije traže direktan kanal ka Vašingtonu ili Moskvi.
Suština je jasna: Brisel nema „zub“ da sprovodi sopstvenu politiku, Izrael EU vidi uglavnom kao izvor finansija ili političkog pokrića, dok Makron, ma koliko ambiciozan, ne može nadoknaditi objektivan pad evropskog uticaja na Bliskom istoku i globalnoj sceni.
Ma šta kažu 40%? Brate, pa oni ne mogu da osvoje ni razrušenu teritoriju veličine jednog srednjeg grada. A tek to šta im hamas radi niko ne objavljuje. Niti ima oružje, niti bilo kakvu tehniku, a uspeva da im zadaje udare.
Ovo beše ona moćna izraelska vojska?
a joooooooj, TEK 40% zauzeli Gaze ??? Pa to je samo 6X20 km !!! I onda Rusi sporo ratuju a kao izraelska vojska čudo…??? I čim oni kažu 40% znači daje 25-30%.