Suočene sa ozbiljnim nedostatkom savremenih sistema protivvazdušne odbrane, ukrajinske oružane snage pribegle su improvizaciji koja podseća na ratne eksperimente iz prošlog veka – pretvaranju civilnih poljoprivrednih aviona u oružje. Konkretno, Zlin Z137T AgroTurbo, turboprop avion češkoslovenske proizvodnje, dobio je ulogu lovca na ruske bespilotne letelice „Geran-2“.
Na video-snimcima objavljenim 8. avgusta vidi se kako Z-137T, prilagođen za vojnu upotrebu, leti na maloj visini sa po jednom sovjetskom raketom R-73 ispod svakog krila. R-73A, starija verzija ove rakete, ima maksimalni domet od oko 30 kilometara i koristi infracrvenu glavu za samonavođenje, ali konstrukcija Z-137T nije projektovana za takvo opterećenje, što postavlja pitanje pouzdanosti i bezbednosti ovakvih presretanja.
Avion de combat léger à turbopropulseur Zlin Z137T Agro-Turbo équipé de missiles air-air à courte portée R-73.
— Ribere Fabrice (@RibereF) August 8, 2025
Un exemple frappant de l'adaptation d'un petit avion initialement civil en intercepteur de drones. pic.twitter.com/HWVpcMdx0Y
Z-137T je nastao kao modernizacija modela Zlin Z-37 iz perioda Hladnog rata. Opremljen turboprop motorom, može da razvije krstareću brzinu od preko 250 km/h, što je dovoljno za praćenje sporijih dronova poput „Geranja-2“.
Ipak, u poređenju sa borbenim avionima, njegova brzina, avionika i manevarske mogućnosti su ograničene, a nedostatak radara znači da se oslanja isključivo na vizuelno otkrivanje ciljeva.
R-73 – prednosti i ograničenja
Raketa R-73 (NATO oznaka AA-11 Archer) projektovana je krajem 1970-ih u Sovjetskom Savezu i ušla je u upotrebu 1984. godine. Reč je o visoko agilnoj raketi kratkog dometa, poznatoj po mogućnosti praćenja cilja pod velikim uglovima otklona (do 60° od ose leta).
U teoriji, R-73 bi mogla uspešno da obara dronove tipa „Geran-2“, ali problem je što su letne karakteristike Z-137T neuporedive sa lovcima za koje je raketa prvobitno bila namenjena.
Efikasnost i problemi
Prema podacima vojnih analitičara, ukrajinska PVO trenutno uspeva da obori najviše oko 20% „Geranja“ tokom masovnih napada. Ostali dronovi gotovo uvek pogađaju svoje ciljeve, nanoseći ozbiljnu štetu energetskim objektima, vojnim skladištima i industrijskim postrojenjima. Rusija kontinuirano modernizuje „Geran-2“, povećavajući njegovu otpornost na elektronsko ometanje i produžavajući domet.
Ovo nije prvi pokušaj Kijeva da koristi lake letelice u borbi protiv dronova – ranije su korišćeni i avioni Jakovljev Jak-52 opremljeni mitraljezima, a sličnu taktiku koriste i Rusi. Ipak, uvođenje Z-137T sa raketama pokazuje koliko je ukrajinsko vazduhoplovstvo u problemima pred sve većim talasima ruskih napada.
Zapadni obaveštajni izvori upozoravaju da bi već na jesen ove godine tempo proizvodnje mogao dostići hiljadu dronova dnevno, a pojedini procenjuju i do 2.000. Takav intenzitet napada gotovo sigurno bi iscrpio ukrajinsku PVO, bez obzira na isporuke zapadnih sistema.
Nova pretnja – turbo-mlazni „Geran“
Još ozbiljniji izazov predstavlja pojava turbo-mlazne verzije „Geranja-3“, poznate i kao Shahed-238. Ova varijanta razvija znatno veće brzine od klasičnog elisnog modela, što presretanje improvizovanim avionima čini gotovo nemogućim. Jedina realna opcija za obaranje turbo-mlaznih dronova ostaju skupi PVO sistemi, čije je zalihe Ukrajina već značajno potrošila.
Očigledno je da pretvaranje poljoprivrednih aviona u lovce na dronove nije znak inovativnosti, već pokušaj da se pronađe bilo kakvo sredstvo za odbranu. Kako ruska proizvodnja dronova ubrzava, a tempo napada raste, ovakva improvizovana rešenja sve više liče na borbu protiv oluje kišobranom – simboličan otpor bez realnih šansi za promenu ishoda.
