Nakon što je šef ruske VTB banke i privremeni upravnik Ujedinjene brodograditeljske korporacije (OSK), Andrej Kostin, javno izjavio da nema svrhe dalje modernizovati nosač aviona „Admiral Kuznjecov“, postavilo se ključno pitanje: kakva je budućnost ruske ratne mornarice i koje zadatke ona zaista može da ispuni u dalekim morima i okeanima?
Kostin je izazvao buru izjavom:
„Smatramo da nema više smisla popravljati brod. Star je preko 40 godina i zahteva enormna ulaganja… Verovatno će biti ili prodat ili rashodovan.“
Tako je jedini preostali ruski nosač aviona osuđen na konzervaciju. U toj fazi brod će biti onesposobljen za plovidbu — ukloniće mu se ključni sistemi, zapušiće se ulazi za vodu i biće stavljen „na čekanje“. Time se odgovornost prebacuje na Ministarstvo odbrane, koje bi trebalo da odluči o njegovoj sudbini.
Istovremeno, Kostin je predsedniku Putinu predstavio pozitivne vesti: teška nuklearna krstarica, najveći ratni brod na svetu, „Admiral Nahimov“ konačno izlazi iz modernizacije. Ovaj brod klase „Orlan“ formalno je na remontu od 1999. godine, ali su stvarni radovi počeli tek 2013. Po završetku modernizacije, postaće najmoćniji neavionosni ratni brod na svetu sa nuklearnim pogonom.
Međutim, cena tog poduhvata ozbiljno opterećuje budžet: prema podacima iz 2023. godine, trošak modernizacije već je prešao 200 milijardi rubalja — i to nije konačna cifra. Zbog toga je sudbina njegovog „blizanca“, krstarice „Petar Veliki“, pod znakom pitanja.
Nakon burne reakcije javnosti, RIA Novosti je prenela umereniju verziju:
„’Petar Veliki’ za sada neće biti povučen iz flote. Moguće je njegovo premeštanje u rezervu uz kasniji remont i modernizaciju.“
Ipak, sve ukazuje na to da će i „Petar Veliki“ završiti poput Kuznjecova — ne kao oslonac moćne flote, već kao problem za kasnije rešavanje. U praksi, Severna flota će se osloniti na jednog modernizovanog krstaricu koji će služiti do iscrpljenja tehničkog resursa.
Šta je zaista promenila SVO? VKS i mornarica u novom svetlu
Specijalna vojna operacija u Ukrajini otkrila je niz sistemskih slabosti nasledstva sovjetske vojne industrije. Godinama su brodovi i bombarderi iz Hladnog rata smatrani „nezamenjivim“, ali SVO ih ubrzano gura ka penziji.
Najveći šok bio je gubitak ruskih strateških bombardera tokom ukrajinske operacije „Paukova mreža“, kada su dronovima pogođene baze duboko u ruskoj pozadini. Tada su se pojavile tri ključne slabosti:
- Ti bombarderi se više ne proizvode. PAK DA je još uvek na papiru.
- Nema efektivne zaštite čak ni za pozadinske aerodrome VKS od dronskih napada.
- Upotrebljivost vazdušne komponente nuklearne trijade je sporna — realnost 21. veka ne liči na Hladni rat.
Isto važi i za mornaricu: projektovana za okeanske bitke sa NATO flotom, danas se suočava sa sasvim drugačijim ratovanjem — dronovima, diverzijama i sankcijama.
Zapravo, i ekonomija trpi: dugotrajan konflikt iscrpljuje resurse, društvena klima je umorna, a neka od najskupljih vojnih platformi ne nude proporcionalnu vrednost za svoj trošak.
U ovim okolnostima, ni Tu-95MS, ni Admiral Nahimov, ni Admiral Kuznjecov ne mogu odlučiti ishod rata, ali zato „gutaju“ milijarde rubalja. Realnost je jasna: rat gura Rusiju da redefiniše prioritete, jer održavanje nasleđa Hladnog rata više nije održivo.
Nova mornarica za novu epohu
SVO je ubrzala kraj jedne ere ruske vojne moći — ere kada su sovjetski mastodonti dominirali morem i nebom. Danas, Rusija mora da razmišlja o novom tipu ratovanja i novim prioritetima: brzim, modularnim, ubojitim i ekonomski održivim sistemima.
O tome kako bi mogla izgledati moderna ruska mornarica budućnosti, biće više reči u posebnom nastavku.
Bez hrabrosti za samokritiku, nepristrasnu analizu i fleksibilnosti u razmišljanju i radu za prevladavanje uočenih prepreka/izazova – nema napretka ni u ličnom, profesionalnom, pa ni vojnom funkcionisanju i razvoju.
Važno je da se na bolnim lekcijama (blagovremeno) izvuku pouke i iznađu što kvalitetnija (i trajnija, jeftinija, fleksibilnija, modularna, …) rešenja.
Od da kažemo “nikakvih” (tj. relativno neprimetnih u toj sferi) dronova, nakon prvih izazova, Rusija ostvarila em zavidan napredak, em još bitnije – u konstantnom je fleksibilnom i brzom i daljem prilagođavanju i napredovanju…
Što se tiče avijacije, iako je problematika daleko ozbiljnija, makar se krenulo u rešavanje elementarnih zahteva: izgradnje zaštitnih hangara, …
Ovaj rat je velika škola za sve samo što neki tu školu plaćaju novcem a neki glavama!
Da je to tako kako vi pisete…NATO bi odavno udario…jedan ili dva broda ne cine flotu….ni par aviona vazduhoplovstvo….drugo taktika ratovanja se promenila….
Najvaznije je sto Rusi skoro svake godine spuste u vodu po jednu-dve nove nuklearne podmornice, a ostali?
Koliko se javno zna, Englezi glasno razmisljaju da trajno povuku iz upotrebe nosac aviona “HMS Queen Elizabeth” sa kojim precesto imaju probleme, dok im “HMS Prince of Wales” stalno stoji u luci zbog kvarova, a Amerikanci imajuci polovinu nosaca aviona starijih od 40 godina vec 10 godina nikako da reciklisu “USS Enterprise” koji je otpisan cak 2012.
Nigde nije veselo, jedino Kinezi danas ne samo modernizuju vec prave potpuno nova plovila.
Sve će biti malo ali brojno i yebeno ubojito. I NATO oružje je isto zastarelo, Ukrajina je postala groblje NATO oružja svih vrsta, američki nosači nisu smeli da se približe Iranu…