Rusi tajno testirali plazma oružje „Zevs“ u Ukrajini?! Svedoci tvrde: „Izgledalo kao nuklearna eksplozija“

Rusija je u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini navodno testirala najnovije plazmeno oružje. Prema navodima ruskih izvora, reč je o kompleksu „Zevs“, koji je korišćen tokom napada na Pavlograd još krajem aprila.

Eksplozija je bila toliko snažna da su je mnogi uporedili sa nuklearnom detonacijom. Kako tvrdi ruski televizijski novinar Oleg Ivanov, korišćen je najnoviji torzioni plazmeni kompleks sposoban da „spali čitave gradove“.

On ističe da Rusija izbegava da koristi ovakve tajne tehnologije protiv ukrajinskih snaga, kako bi zaštitila živote svojih konstruktora – od kojih su neki, prema njegovim rečima, nastradali u atentatima koje su izvele strane obaveštajne službe.

Zataškavanje zbog bezbednosti naučnika

„Rusija je maksimalno dugo skrivala postojanje ovakvog oružja kako bi sačuvala živote svojih naučnika. I britanske i izraelske službe eliminišu iranske i ruske stručnjake koji razvijaju napredno naoružanje. Očigledno je da se udara tamo gde najviše boli“, izjavio je Ivanov.

On dalje navodi da su eksplozije bombi i raketni napadi, kao i miniranja na železničkim stanicama u Rusiji, često tempirani tako da se dese upravo kada u vozove ulaze ruski naučnici. Prema njegovim informacijama, nekoliko vrhunskih konstruktora je ubijeno, a njihova imena ostaju strogo poverljiva.

Oružje koje „spaljuje sve oko sebe“

Ivanov opisuje da novi kompleks funkcioniše po principu plazmenog sagorevanja svega u svojoj okolini. U slučaju testa koji je prikazan svetu, korišćen je sa izuzetno malo punjenja – ali čak i ta minimalna količina imala je monstruoznu snagu.

„Ako govorimo o punoj snazi oružja, pretpostavljam da bi čitav grad mogao biti sravnjen za jednu noć“

tvrdi novinar Ivanov.

Upotreba oružja „Zevs“ izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama i među vojnim analitičarima, posebno zbog tvrdnji da se radi o tehnologiji koja se do sada smatrala teorijskom.

Šta znamo o projektu Zevs?

Projekat „Zevs“, barem onaj za koji mi znamo da postoji u Rusiji, odnosi se na svemirski tegljač na nuklearni pogon, poznat i kao Transportni i energetski modul (TEM), dizajniran za razne svemirske primene, uključujući potencijalnu vojnu upotrebu.

Koristi nuklearni reaktor za generisanje energije za električne pogonske sisteme, kao što su plazma motori. Iako nije eksplicitno „plazma oružje“, velika izlazna snaga bi mogla da omogući tehnologije poput moćnih ometača ili oružja usmerene energije.

TEM dakle predstavlja napredan nuklearni svemirski remorker sa sopstvenim reaktorom i sistemom za hlađenje i pretvaranje toplote, razvijen za teške misije dubokog svemira. Sa planiranim letom tokom 2030-ih, simbolizuje težnju Rusije ka nezavisnoj i dugotrajnoj istraživačkoj infrastrukturi izvan niske Zemljine orbite.

Tokom Moskovskog vazduhoplovnog i svemirskog salona MAKS, još jula meseca 2021. godine na aerodromu Žukovski u blizini Moskve, Roskosmos je predstavio umanjeni model nuklearno-električnog svemirskog tegljača za kompleks Zevs.

Izložba je, kako se čini, uključivala početnu eksperimentalnu verziju letelice opremljene jonskim motorima i drugu uvećanu varijantu sa takozvanim rotornim magnetnim plazma motorima. Operativna verzija svemirskog tegljača Zevs tada je bila dimenzionisana za lansiranje na raketi Angara-5V sposobnoj da isporuči do 38 tona korisnog tereta u nisku Zemljinu orbitu.

Ovaj sistem koristi gasom hlađeni reaktor koji proizvodi značajnu količinu toplotne energije, od koje se deo pretvara u električnu. Višak toplote odvodi se pomoću velikih radijatora, koji se otvaraju u svemiru poput krila. Sama konstrukcija modula uključuje teleskopsku ruku koja drži reaktor na bezbednoj udaljenosti od ostatka letelice, upravo da bi se smanjilo zračenje prema osetljivim komponentama i, eventualno, posadi.

Zanimljivo je da se reaktor ne uključuje odmah po lansiranju, već tek nakon što modul dostigne stabilnu orbitu na visini od oko 600 do 800 kilometara. To je mera predostrožnosti – kako bi se u slučaju kvara izbeglo da aktivni reaktor padne nazad na Zemlju. Dok se ne uključi reaktor, osnovne funkcije letelice obezbeđuju solarni paneli.

TEM je zamišljen kao ključna komponenta budućih ruskih svemirskih misija ka Mesecu, Marsu, pa čak i dalje – gde konvencionalni pogoni postaju neefikasni. Iako je razvoj ekstremno kompleksan i skup, planirano je da prvi ozbiljan test u svemiru bude moguć tek nakon 2030. godine. Ovaj projekat pokazuje koliko Rusija ozbiljno razmatra dugoročno prisustvo u dubokom svemiru, oslanjajući se na sopstvenu tehnologiju i iskustvo u nuklearnoj energiji.