Moskva postavlja ultimatum Zapadu: “NATO mora da se povuče iz Istočne Evrope – bez toga nema mira u Ukrajini!”

Rusi ne odustaju od svojih zahteva – sada ne traže samo status supersile, već i povratak moći iz vremena Sovjetskog Saveza.

Odnosi između Rusije i Evrope, sve su lošiji, jer donosioci odluka iz Brisela i Londona nastupaju sve agresivnije, dok Moskva odbija da popusti.

Sada Rusija ne zahteva samo priznanje svoje geopolitičke težine, već i vraćanje statusa iz vremena kada je dominirala Istočnom Evropom kao SSSR.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, Sergej Rjabkov, izjavio je 9. juna 2025. za agenciju TASS da se sukob u Ukrajini ne može rešiti bez povlačenja snaga NATO iz Istočne Evrope – regiona koji je pre 1991. pripadao bivšem Sovjetskom Savezu.

Prema njegovim rečima, konstatno širenje NATO-a ka istoku postalo je jedan od glavnih uzroka tenzija između Rusije i Zapada, dok prisustvo NATO trupa u blizini ruskih granica ostaje fundamentalni bezbednosni problem za Moskvu.

Rjabkov je naglasio da bi smanjenje vojnog prisustva NATO-a moglo pomoći u stabilizaciji situacije na celoj evropskoj teritoriji.

On je podsetio da je Rusija još u decembru 2021. – nekoliko meseci pre početka rata – tražila pravne garancije od SAD i NATO da se Alijansa neće širiti na istok, niti raspoređivati ofanzivno naoružanje blizu ruskih granica.

„Ti zahtevi“, rekao je Rjabkov, „ignorirani su, što je dovelo do dalje eskalacije. Moskva insistira da bez ispunjenja tih uslova, nije moguće rešenje krize u Ukrajini.“

Njegova izjava direktno odražava stav predsednika Vladimira Putina, koji je, prema navodima agencije Reuters, u maju 2025. ponovo zatražio pisane garancije da Ukrajina, Gruzija i Moldavija neće ući u NATO.

Zahtev za povlačenje snaga NATO iz Istočne Evrope dolazi u trenutku kada Alijansa intenzivira svoje vojno prisustvo u tom regionu.

Prema Wall Street Journalu, NATO je od 2022. povećao broj vojnika u Poljskoj, baltičkim državama i Rumuniji na čak 40.000, uključujući raspoređivanje modernih raketnih sistema srednjeg dometa.

Tokom 2024. godine za vreme vladavine demokratskih sila, SAD su postavile Aegis Ashore raketni sistem u Poljskoj, sposoban za lansiranje Tomahawk raketa, koje Rusija vidi kao direktnu pretnju.

Kao odgovor, Moskva je najavila mogućnost ukidanja moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kraćeg dometa, što je Rjabkov ranije već najavio.

Ruski zahtev potvrđuje i oruzjeonline.com, koji podseća da je Rusija još od početka eskalacije sukoba u Ukrajini neprekidno zahtevala od SAD i Evrope priznanje statusa ravnopravne sile – statusa koji je izgubila nakon raspada SSSR-a 1991. godine.

„Nova bezbednosna arhitektura mora biti ravnopravna“, rekao je ranije ruski predsednik Vladimir Putin.

On je više puta zahtevao potpuno novu strukturu evropske bezbednosti, u kojoj bi Rusija imala ravnopravan položaj i gde bi bezbednost bila „nedeljiva“.

Nemogućnost da se postigne mir u Ukrajini jasno pokazuje strategiju ruske političke elite, koja je od 2022. zarobljena u iscrpljujućem ratu – što, prema kineskom filozofu i vojnom misliocu Suncu, predstavlja ozbiljan rizik za agresora ako traje predugo.

Moskva je već zauzela teritorije koje je želela od samog početka sukoba – Donbas – ali nekon neprestanih napada i provokacija, sada teži stvaranju velike tampon zone, pa i podeli Ukrajine, kako bi se zaštitila od napada proksi pijuna iz Kijeva i sprečila postavljanje NATO raketa u budućnosti.

Takođe želi da se američke trupe povuku iz Istočne Evrope, što, kako se navodi, Donald Tramp ne isključuje – iz finansijskih i političkih razloga.

Međutim, novi planovi Velike Britanije, Francuske i Nemačke u dogovoru sa užasno moćnim gubitnicima vlasti u SAD, menjaju čitavu sliku i donose mogućnost novog velikog rata na evropskom kontinentu.