Seti se Alama (Remember the Alamo). To je američki borbeni poklič koji poziva na osvetu, čuvajući sećanje na lovca, vojnika i kongresmena Tenesija, učesnika u Tekstaškoj revoluciji. Dejvi Kroket (David Davy Crockett) bio je inspiracija za naziv taktičkog atomskog sistema.
Za razliku od Sovjeta, Amerikanci su u naoružanje uveli atomsku artiljeriju. Pored topa M65 (280mm Gun, Heavy, Motorized, 280mm, M65) u naoružanje je stigao i natkalibarni kompleks M388 Davy Crockett, kog često nazivaju i atomskim minobacačem, jer se načinom dejstva principijelno i ne razlikuje od te vrste oruđa.
Jedno od najmanjih atomskih oruđa ikada napravljenih, razrađeno je krajem pedesetih godina u Los Alamosu (Los Alamos Scientific Laboratory, Cite Y, Novi Meksiko). Predviđeno je bilo za slučaj sovjetskog napada na Zapadnu Nemačku, ili za sukob na Korejskom poluostrvu.
Davy Crockett je koristio b/g W54Y1 subkilotonske snage (od 10 do 20 tona ekvivalenta TNT), mini – atomsku bombu. Ona se sastoji od zaštitnog oklopa, tela, četiri stabilizatora i bojeve glave. Na spoljnoj strani tela mine nalazi se prekidač s dve pozicije HI/LO (High-Low) kojim se podešava visina detonacije. Jedan položaj omogućavao je da mina eksplodira na 0,61 m visine (dve stope), a drugi na 12 metara (40 stopa).
U kontrolni set ulazili su prekidač ukočeno/otkočeno, kao i računar za podešavanje vremena; on je omogućavao vremensko kašnjenje od jedne do 50 sekundi, pre nego što se upaljač aktivira. Ako je vremensko kašnjenje bilo duše od vremena predviđenog za let, mina bi udarila u zemlju i ne bi detonirala. I računar je imao prekidač za bezbedno korišćenje, tako da su zaštitni sistemi bili udvostručeni.
Bojeva glava prvi put je testirana sedmog jula 1962. godine, a potom i 17. jula iste godine. To je istovremeno i poslednja atmosferska detonacija na poligonu u Nevadi, po čemu će takođe ovo oruđe biti zapamćeno.
Mina je mogla da se izbacuje iz lansera M28 kalibra 120 mm, do dva kilometra daljine. Iz lansera M29 kalibra 155 mm domet je bio dvostruko veći. Obe varijante opsluživala je posada od pet ljudi (komandir, nišandžija, pomoćnik nišandžije, punilac i operator na računaru). U vanrednim okolnostima mogla su da dejstvuju i tri poslužioca. Oruđe je moglo da se prevede u borbeni položaj za pet minuta, s mogućnošću dejstva s tronošca, ili s džipa ili oklopnog transportera.
Sve to mu je omogućavala jednostavna i laka konstrukcija. Tronožac je napravljen od aluminijuma, a lansirna cev od titanijuma, tako da je moglo da bude rastavljeno na tri dela i nošeno. Ostali deo posade (dva člana) nosila su radio-aparate i dodatnu opremu. Bacač M28 imao je masu od 84 kg, a veći, M29, masu od 200 kilograma. Varijanta sa M29 mogla je da dejstvuje iz guseničnog transportera M-113. Oba modela bila su bestrzajna, sa proširenom komorom. Tipična opasna zona prilikom opaljenja bila je 70 x 50 m ispred i 70 x 60 m pozadi.
Kako bi gađanje bilo što efikasnije, lanser M28 imao je sparen top kalibra 20 mm. On je ispaljivao granate s osiromašenim uranijom koristeći takođe sistem nisko-visoko. U cev bi se najpre ubacilo barutno punjenje (kao na našem rb M-57), a zatim i lansirni klip, da bi onda bila umetnuta mina. Korekturni projektili su leteli približnom putanjom kao bojeva mina, proizvodeći pri udaru beli dim; olakšavajući korekciju.
Bezbednosni proračuni predviđali su da aktiviranje mine bude na minimalnoj udaljenosti od 700-800 metara. Proizvodnja je počela 1956. godine i napravljeno je čak 2.100 komada. Iz Dejvi Kroketa su na poligonima Nevade obavljana i bojeva gađanja. Krajem sedamdesetih povučeni su iz upotrebe. Iz Zapadne Evrope povučeni su još ranije, avgusta 1967. godine. Poslednji testovi s bojevom glavom (podzemni) obavljeni su 1971. godine.
Ni ovo oruđe nikada nije primenjeno u realnim uslovima, čak ni sa običnim bojevim glavama. Mnoštvo primeraka nalazi se po muzejima u SAD. Razloga za povlačenje iz upotrebe ima više. Možda je najznačajniji taj što je na poligonima Nevade pronađeno preko 270 kilograma ostataka osiromašenog uranijuma koji je kontaminirao preko pet hiljada hektara površine.
Masa bojeve glave s oznakom Mk-54 je 23 kilograma, a ukupna masa mine je 34,5 kilograma; dužina mine je 787 mm, a maksimalni prečnik je 280 mm. Kružna verovatnoća pogotka (Circular error probable) je od 240 do 320 metara. Pošto je reč o taktičkom oruđu, ono je imalo i vežbovnu minu M390.
Ona je po izgledu bila slična bojevoj, sa jasnim obeležjima, a balistički je bila istovetnih karakeristika. U njoj se nalazilo 78,3 kg brizantnog eksploziva B koji je aktiviran električnim prekidačem prilikom udara u tle. To je jedna od retkih vežbovnih mina koja je mogla da se koristi i u borbene svrhe. Pored nje, postojala je i klasična školska mina M421 bez punjenja.
Sve dok se posada pridržavala procedure za nju nije bilo opasnosti. Predviđeno je da osoblje skloni iza kosine, u ležećem položaju sa pokrivenom glavom i vratom.
Hvala