Na teritoriji Ukrajine proglašena je uzbuna zbog novih ruskih vazdušnih udara na glavni grad Kijev i istočne regione zemlje u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak, nakon isteka jednodnevnog uskršnjeg primirja koje je prethodno proglasio predsednik Rusije, Vladimir Putin.
Kako je prethodno saopštio portparol Kremlja, predsednik Putin nije izdao naredbu o produženju primirja.
Gradonačelnik M(N)ikolajeva objavio je da su snažne eksplozije potresle grad, prenose razne agencije. Prema podacima ukrajinskih monitoring kanala, u vazdušnom prostoru Ukrajine istovremeno se nalazilo desetine dronova, lansiranih iz različitih pravaca, uključujući i akvatoriju Crnog mora.
Oko 05:00 časova ujutru, Vazduhoplovstvo Ukrajine prijavilo je prisustvo dve krstareće rakete koje su letele preko Crnog mora ka Nikolajevskoj oblasti. Informacije o posledicama napada se još uvek prikupljaju, ali situacija ostaje napeta.
Gradonačelnik Nikolajeva potvrdio je da su se u gradu čule snažne eksplozije koje su izazvale paniku među stanovništvom. Lokalna vlast je apelovala na građane da ostanu u skloništima i da ne objavljuju informacije o udarima na društvenim mrežama, kako se ne bi olakšalo neprijatelju da koriguje napade.
U Kijevskoj oblasti, prema saopštenju regionalne vojne administracije, PVO je radila pojačano, odbijajući napade dronova usmerenih ka regionu. Karakterističan zvuk motora dronova i detonacije čuli su se u više okruga, što ukazuje na visoku intenzivnost napada.
Monitoring kanali koji prate kretanje dronova navode da su bespilotne letelice napadale u grupama, sa južnog i istočnog pravca.
Ovaj napad predstavlja prvi veći udar nakon završetka uskršnjeg primirja koje je Rusija jednostrano proglasila i koje je isteklo u ponoć 21. aprila.
Prema izveštaju ukrajinskog medija NV od 21. aprila 2025, “ukrajinske vazduhoplovne snage su zabeležile kretanje dronova u Černigovskoj, Sumskoj, Harkovskoj, Zaporoškoj i Nikolajevskoj oblasti, kao i u Kijevskoj oblasti, gde je PVO uspela da uništi nekoliko ciljeva”.
U nedelju, samo nekoliko sati pre isteka 30-časovnog uskršnjeg prekida vatre, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da ruski predsednik ne planira produženje primirja, prenosi agencija TASS.
Putin je prethodno najavio prekid svih vojnih operacija od 18:00 u subotu do ponoći u nedelju na ponedeljak. Ipak, obe strane optužile su jedna drugu za kršenje primirja.
Zelenski optužuje Ruse za kršenje, pa traži produženje primirja u istom dahu
U subotu uveče, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na produženje uskršnjeg primirja, tvrdeći da 30 sati „može biti dovoljno za naslovne strane, ali ne i za stvarne mere izgradnje poverenja“.
Dodao je da bi pauza od 30 dana „mogla da pruži šansu za mir“.
Potpuno neverovatno, ali paradoks istovremenih tvrdnji Zelenskog o kršenju primirja i paralelnog poziva na produženje mira, apsolutno niko u zapadnim medijima nije doveo u pitanje.
Gotova kontraofanziva u Kursku
U međuvremenu, načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov izjavio je da su ruske snage proterale ukrajinske vojnike iz skoro cele oblasti Kursk u Rusiji.
„Većina teritorije na koju je izvršena invazija sada je očišćena“, rekao je Gerasimov predsedniku Putinu na sastanku koji je prenosila državna televizija, naglasivši da se radi o „1.260 kvadratnih kilometara, odnosno 99,5% teritorije“.
SAD vrše pritisak na Kijev da prihvati mirovni plan Vašingtona
Sjedinjene Američke Države navodno pritiskaju Ukrajinu da pristane na mirovni plan koji je sastavio Vašington. Prema pisanju The Wall Street Journala, predlog uključuje priznanje Krima kao dela Rusije i zvanično odustajanje Ukrajine od težnji da se priključi NATO savezu.
Po tom planu, Rusija bi zadržala kontrolu nad svim teritorijama koje trenutno okupira. Takođe, oblast oko nuklearne elektrane Zaporožje bila bi proglašena neutralnom zonom — moguće pod američkim nadzorom.
Vašington sada čeka odgovor predsednika Zelenskog, koji se očekuje tokom sastanka u Londonu ove nedelje. Ukoliko Ukrajina pristane, sledeći korak bi bio predstavljanje plana Moskvi.
Značajno je da predlog ne sadrži nikakve bezbednosne garancije za Ukrajinu. Do sada, Trampova administracija se nije obavezala da će podržati evropsku vojnu pomoć u slučaju da zemlje EU odluče da pošalju trupe u Ukrajinu u sklopu mirovne misije.
Evropski lideri su ovo ocenili kao neprihvatljivo. Bez jasne podrške SAD, čak ni Francuska i Velika Britanija navodno nisu voljne da rasporede svoje snage.
Sa svoje strane, Tramp se nada da će Rusija i Ukrajina postići dogovor u narednoj sedmici.
Ranije je specijalni izaslanik predsednika SAD, Kelog, izjavio da je Vašington umoran od onoga što se dešava u Ukrajini i da postoje i drugi problemi u koje bi Sjedinjene Države trebalo da se uključe.
Nikolajev se grad zove.
Primirje kao mnogo mi zao , ne postuje niko.