Tramp odbio ponudu Zelenskog od 50 milijardi dolara: Patriot mu ne da čak ni za novac – pregovori s Rusijom preča opcija

Novi talas političke tenzije između Vašingtona i Kijeva eskalirao je nakon što je predsednik SAD Donald Tramp odbio zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da Ukrajina kupi deset američkih sistema PVO Patriot. Prema pisanju nemačkog lista BILD, Tramp ne samo da je odbacio ovaj predlog već je jasno stavio do znanja da SAD više ne žele da povećavaju vojnu podršku Ukrajini – čak ni u slučaju komercijalne prodaje.

Ukrajina je bila spremna da uloži sopstvena sredstva – čak 50 milijardi dolara – za nabavku naoružanja, uključujući protivvazdušne sisteme kao što je Patriot. Ipak, Tramp je sve odbio i poručio da je njegov prioritet diplomatski dijalog s Moskvom. Odluka je šokirala Kijev, posebno jer dolazi u trenutku kada su gradovi pod sve češćim raketnim i dronskim napadima, a odlaganje američke pomoći dodatno ugrožava front.

Kako navodi The Wall Street Journal, u aprilu 2025. godine u Saudijskoj Arabiji već su započeti direktni pregovori između američkih i ruskih predstavnika o mogućem primirju, što potvrđuje da Tramp gura sopstvenu strategiju brzog razrešenja rata. Prema izvorima Politico, američki predsednik smatra da bi se time oslobodili resursi za fokusiranje na rivalitet sa Kinom i rešavanje domaćih izazova.

Zelenski je pokušao da ublaži zategnute odnose tako što je predložio direktnu kupovinu oružja, uz mogućnost uključivanja evropskih partnera u finansiranje. Međutim, Tramp je, kako piše Evropska pravda, odbio ponudu i nagovestio da je Ukrajina sama isprovocirala sukob, poručivši da se „rat ne započinje oslanjanjem na tuđe rakete”.

Trampovo odbijanje dogovora od 50 milijardi dolara – koji bi inače bio finansijski isplativ i za američku vojnu industriju – potvrđuje novi kurs Vašingtona, u kojem dominiraju geopolitički i ekonomski interesi nad idejom daljeg uključivanja u sukob. Kako prenosi Bloomberg, Tramp je čak sugerisao da bi eventualna pomoć bila uslovljena ekonomskim ustupcima, poput pristupa ukrajinskim mineralnim resursima.

U međuvremenu, NATO saveznici poput Francuske i Nemačke pokušavaju da pronađu alternativne puteve za isporuku PVO sistema Ukrajini, ali njihovi kapaciteti ne mogu parirati američkom potencijalu. Zabrinutost raste jer bi nastavak američke pasivnosti mogao da naruši stratešku ravnotežu u Evropi i ugrozi dugoročne interese saveza.

Odbijanje ovakvog obima pomoći i insistiranje na dogovorima s Moskvom jasan su signal da je politika SAD prema Ukrajini ušla u novu fazu – onu u kojoj nema mesta za besplatnu, a ni plaćenu podršku, već isključivo za pregovore i sopstvene interese.