Northrop YF-23 Black Widow II: Lovac sa dijamantskim krilima koga je pretekao Lockheed-ov F-22 Raptor

Northrop (danas Northrop Grumman) jedno je od najpoznatijih američkih preduzeća za proizvodnju vojnih aviona, pa ne čudi što se uključio u razvoj zamene za McDonnell Douglas F-15 Eagle. Njihov koncept, YF-23 “Black Widow II”, takmičio se protiv Lockheedovog dizajna, ali nije bio izabran za serijsku proizvodnju. Ipak, ostao je jedan od najinovativnijih projekata u istoriji borbenih aviona.

Razvoj zamene za F-15 Eagle

Northrop YF-23 nastao je u okviru programa Advanced Tactical Fighter (ATF) američkog ratnog vazduhoplovstva, čiji je cilj bio razvoj naslednika za F-15 Eagle. Iako dobar aparat, F-15 je već sredinom 1980-ih počeo da pokazuje opasne znake zastarevanja u poređenju sa sovjetskim ikonama MiG-29 i Su-27.

Ključni zahtevi ATF programa obuhvatali su nadmoć u vazdušnim borbama, mogućnosti napada na ciljeve na zemlji, poboljšane stealth karakteristike, kao i inovativne sisteme upravljanja letom i jače motore.

Dizajn i karakteristike Northrop YF-23

Northrop je razvio YF-23 u saradnji sa McDonnell Douglasom, dok je njihov konkurent, Lockheed, sarađivao sa General Dynamicsom i Boeingom.

Od samog početka, dve strane su imale različite pristupe. Lockheed je naglasak stavio na agilnost, odnosno bolju upravljivost letelice, dok je Northrop prioritet dao smanjenoj radarskoj vidljivosti i brzini.

Konačan dizajn YF-23 imao je dijamantska krila, što je smanjilo njegov radarski odraz, čineći ga slabo vidljivim za neprijateljske radare. Ovaj model mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od Mach 2,2, zahvaljujući dva turboventilatorska motora.

Ključna karakteristika bila je sposobnost “superkrstarenja” – održavanja nadzvučne brzine bez upotrebe dodatnog sagorevanja (afterburner-a). To je omogućilo manju potrošnju goriva i veću prikrivenost za radare, jer su avioni koji koriste afterburner lakše uočljivi.

Osim toga, YF-23 je bio opremljen fly-by-wire sistemom upravljanja, naprednim radarima za detekciju ciljeva na velikim daljinama i mogao je da nosi širok arsenal naoružanja:

• M61 Vulcan – šestocevni automatski top
• Interna raketna komora za do 4 AIM-120 AMRAAM ili AIM-7 Sparrow
• 2 AIM-9 Sidewinder rakete kratkog dometa

Zašto je F-22 pobedio YF-23?

Uprkos impresivnim karakteristikama, Northrop YF-23 nije odabran za serijsku proizvodnju. Ključni razlog bio je nedostatak upravljivosti.

Lockheedov model, koji će kasnije postati F-22 Raptor, imao je vektorisani potisak koji mu je omogućavao bolje manevre u vazdušnoj borbi. Američko ratno vazduhoplovstvo smatralo je da je to presudna karakteristika, jer omogućava bolju borbenu efikasnost u bliskim vazdušnim duelima.

Pored toga, Lockheed je imao bolju reputaciju u menadžmentu vojnih programa, što je dalo dodatnu prednost njihovom dizajnu.

Šta se dogodilo sa YF-23?

Nakon poraza u ATF programu, dva prototipa YF-23 poslata su u NASA-in istraživački centar Dryden u Kaliforniji, gde su nastavila letna testiranja, ali nikada nisu ušla u operativnu upotrebu. Danas su izloženi u:

• Western Museum of Flight
• National Museum of the United States Air Force

Pokušaji oživljavanja YF-23

Početkom 2000-ih, Northrop Grumman je predložio bombardersku verziju YF-23, nazvanu FB-23, sa ciljem da kombinuje stealth i brzinu za strateške udare na velikim udaljenostima. Međutim, Američko ratno vazduhoplovstvo se odlučilo za druge projekte, koji su nudili veći domet i nosivost naoružanja.

Interesantno, i Japan je razmatrao mogućnost nabavke unapređenog YF-23 za modernizaciju svoje flote. Na kraju, Tokio je odlučio da razvije sopstveni lovac, što je rezultiralo stvaranjem Mitsubishi X-2 Shinshin.

Zaključak

Iako YF-23 nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, ostao je jedan od najspektakularnijih neostvarenih projekata u istoriji američke borbene avijacije.

Njegov dizajn, brzina i stealth tehnologija i danas se smatraju interesatnim, ali u eri u kojoj je upravljivost ključna za preživljavanje u vazdušnim borbama, F-22 Raptor je imao prednost.

Ipak, nasleđe YF-23 živi – tehnologije razvijene za njega našle su primenu u budućim projektima američke avijacije, uključujući nove generacije stelt borbenih aviona.