Sjedinjene Države su se suočile sa ozbiljnim kašnjenjima u razvoju i postavljanju hipersoničnog oružja, te drastično zaostaju za Rusijom i Kinom. Prvobitni planovi za raspoređivanje prvih hipersoničnih projektila 2023. godine su propali, prenosi Blumberg, pozivajući se na godišnji izveštaj Pentagona.
Prema izveštaju, američka vojska je trebalo da primi prvih osam hipersoničnih projektila i da rasporedi bateriju 2023. godine. Međutim, poteškoće sa integracijom novog oružja dovele su do sloma ovih planova.
Prema izveštaju koji je objavila Vladina kancelarija za odgovornost 17. juna, američka vojska neće moći da postavi svoju prvu LRHWS (Long Range Hypersonic Weapon System) bateriju do fiskalne 2025. godine zbog problema sa lanserom i sekvencom lansiranja novog hipersoničnog sistema dugog dometa.
Pentagon sada očekuje da će dobiti prve hipersonične rakete u fiskalnoj 2025. godini, ako sve prođe glatko sa njihovim testiranjem. Ukoliko se tokom testiranja otkriju problemi, moguće je dalje odlaganje prijema projektila u upotrebu.
U izveštaju se navodi da je vojska propustila svoj cilj da ima svoju prvu bateriju hipersoničnog oružja dugog dometa, uključujući rakete, do fiskalne 2023. godine zbog problema sa integracijom. Podsetimo, fiskalna godina američke vlade počinje 1. oktobra i završava se 30. septembra.
LRHW je raketa srednjeg dometa koja se lansira iz prikolice sa projektovanim dometom većim od 2700 kilometara. Sistem nastoji da postigne „neverovatnu hipersoničnu“ maksimalnu brzinu od 17 maha. LRHW takođe nosi naziv „Dark Eagle“.
Bez obzira na očite dugogodišnje prepreke, Lockheed Martin, Northrop Grumman i američka vojska uporno tvrde da ostvaruju napredak u radu sa hipersoničnim raketnim sistemu Dark Eagle.
Kao što smo navikli već, neimenovani izvori iz američke armije najavljivali su da bi se prototip rakete mogao pojaviti već ove, 2024. godine. Podsetimo iste tvrdnje, samo tada čak zvanične, čuli smo i prošle godine.
No, oni koji prate radove, sve više su zabrinuti zbog troškova razvoja koji stalno rastu, a projektil nikako da se pojavi. Trenutno se procenjuje da svaka pojedinačna raketa u sistemu košta čak 41 milion dolara.
Da bi se bolje razumela zabrinutost, setimo se da je balistička raketa sa nuklearnom bojevom glavom koja čini okosnicu nuklearnog odvraćanja SAD, Trident II [D5], jeftinija za preko 10 miliona dolara.
Američka vojska dodelila je kompaniji Lockheed Martin ugovor od 756 miliona dolara za unapređenje sposobnosti hipersoničnog oružja velikog dometa (LRHW), zemaljskog hipersoničnog sistema oružja.
LRHWS Dark Eagle
Vojska SAD ima za cilj da Dark Eagle bude moćno i precizno udarno oružje koje može brzo da gađa udaljene mete visoke vrednosti, nudeći značajnu prednost u izbegavanju PVO sistema.
Dark Eagle je raketa srednjeg dometa lansirana iz prikolice sa projektovanim dometom većim od 2700 kilometara. Maksimalna brzina od 17 maha, je ono što je planirano da postigne.
Baterija Dark Eagle sastoji se od četiri lansera zasnovana na prikolici, od kojih svaki ima dva lansera projektila. Ovi lanseri se prevoze na prikolicama M870, koje vuku tegljači-prikolice M983A4 HEMTT sa osam točkova. Pored toga, komandno vozilo sa šest točkova služi kao bv2aterijski operativni centar, koji nadgleda rad sistema Dark Eagle.
Jedinstveni dizajn Dark Eagle-a uključuje hipersonično vozilo (jedrilicu) za ubrzano jedrenje bez pogona postavljeno na raketni pojačivač. Raketni pojačivač pokreće hipersonično vozilo konusnog oblika do idealne brzine i visine pre nego što bude pušten.
Nakon toga, spušta se do svog odredišta hipersoničnim brzinama, definisanim kao sve što prelazi 5 maha, duž relativno kratkog, atmosferskog puta leta.
Američki odbrambeni gigant Lockheed Martin ima zadatak da služi kao sistemski integrator za hipersonične sposobnosti vojske, nadgledajući primenu ove tehnologije preko mobilnog bacača kamiona, kada se i ukoliko se dogodi.
Za Sjedinjene Države, ispunjavanje značajno revidiranog rasporeda je ključno. Brzina kojom se odvija razvoj hipersoničnog oružja izazvala je veliku zabrinutost u stručnim krugovima SAD i njihovih satelita, posebno imajući u vidu značajan napredak koji su postigli međunarodni rivali.
Problemi i kašnjenja
Posle niza neuspešnih testova koji su stavili američki hipersonični program „Dark Eagle” u neprijatnu situaciju kod svojih rivala, visoki zvaničnik vojske SAD je nedavno otkrio „problem u mašinstvu” sa lanserom.
Vojska je odlučila da odloži upotrebu oružja od kraja septembra 2023. godine do kraja kalendarske godine zbog niza neuspeha u testiranju pre lansiranja koji su se desili tokom proteklih nekoliko godina.
Provere pre leta zahtevale su otkazivanje ključnog testa leta zakazanog za 6. septembar 2023. godine, što je značajno smanjilo raspored raspoređivanja. Kasnije, zbog još jednog neuspelog testa krajem oktobra 2023. godine, odustao se od cilja da se sistem postavi do kraja prošle kalendarske godine.
Uprkos testiranju nekih svojih komponenti u ranijim lansiranjima uživo, vojska SAD još nije sprovela svoj prvi test pune paljbe ove rakete. Tek nakon tri neuspela probna lansiranja u martu, septembru i oktobru prošle godine, vojska je otkrila da je u pitanju navodno mehanički problem.
„Nema ovde neke nove nauke; To je samo mašinski problem da se osigura da projektil radi sa tim lanserom jer su oba nova i obično se to ne radi na taj način“, rekao je Dag Buš, šef nabavke vojske za američki Breaking Defense. Pomoćnik vojnog sekretara Buš tada nije detaljno objasnio mašinski problem sa lanserom.
Kroz sva tri neuspeha pre testiranja, američka vojska je zadržala sličan stav i naglasila da test nije mogao da se održi zbog problema u proverama pre leta. Iako u izjavama nije preciziran razlog za otkazivanje testa, one su izazvale zabrinutost oko vremenskog okvira programa i da li vojska može u dogledno vreme da proglasi oružje spremnim za borbu.
Dag je potom rekao da nova strategija američke vojske razdvaja testiranje raketa i lansera tako da kašnjenja u jednom navodno ne utiču na napredak drugog.
On je dodao da bi ovo oružje moglo biti spremno za još jedno testiranje u punoj meri do aprila ili maja ove 2024. godine, a uspešan test bi mogao da dovede do toga da bude na kraju i proglašen operativnim.
Međutim, on nije precizirao konkretan aspirativni datum raspoređivanja oružja u vojsku SAD. Testiranje se koliko znamo ili nije dogodilo ili nije objavljeno usled mogućih nepoželjenih rezultata.
Napori Sjedinjenih Država da smanje tehnološki jaz sa Kinom i Rusijom u hipersoničnom programu suočili su se sa značajnim neuspehom jer se raspored za postavljanje oružja stalno pomerao. “Dark Eagle” pokušava da postane prvo hipersonično oružje u arsenalu američke vojske.
Ipak su oni glupi za to.
Amerikancima nije ni hitno toliko hipersonicno oruzje ,dominiraju skoro u svim drugim oblastima ,broju vrhunskih aviona,brodova ,nosaca ,tehnologiji.postavili visoke zahteve za hipersonicno oruzje,koje je tehnicki tesko ostvarljivo.Kad Lokid Martin ,i slicne firme imaju problem,pitanje je kakvo hiper,son oruzje Rusa,Kineza pogotovo Irana,i Huta vise propaganda,Rusima nista nije pomoglo pomoglo ,jedino da bace nekoliko takt.nukl.bombi.,od Irana,Huta hipers.oruzje propaganda.
😂😂😂kakav strucnjak dominiraju u svemu, pa F-35 je vise u opzivu nego u letu, decije bolesti 😂😂😂 zadnjih 15 god. Ako hoces facy oruzje kupi americko ako hoces da radi kupi Rusko.
Nisu Amerikanci glupi, već Rusi na neki način “varaju”, tj. što bi gejmeri rekli “čituju”.
Uzmu Kinžala i uz pomoć MiG-31K ga podignu na 16-17km nadmorske visine i lansiraju ga pri brzini aviona od minimum Mah 1,5 možda i brže. Ovo faktički ne samo što zada Kinžalu lepu početnu brzinu pre nego što je i aktivirao svoj raketni motor 1-stepena, već pošto je na 17km visine, “preskočio je” defakto najgušći deo atnosfere gde bi imao najveći otpor. Pa onda nije ni čudo što Kinžal uspe da “nagrabi” Mah 9 ili čak možda i Mah 10 na jednom kratkom delu svoje putanje.
Amerikanci, sa druge strane, hoće hiperzvučni raketni sistem koji se lansira sa zemlje, znači pri nultoj početnoj brzini, i sa visine tla iz gustog vazduha. Pravo poređenje sa ovim američkim sistemom bi bio ruski Cirkon, a ne Kinžal.
Izvini Kamala Haris, nismo te prepoznali…
Стручњак, Руси су прву хиперзвучну ракету Искандер лансирали са земље још 1996 године. А Кинжал је прилагођен Искандер за лансирање из авиона, и самим тим се брже креће.
1. Iskander nije hiperzvučan projektil. Jedva dostiže Mah 5, što je minimum za hiperzvučni opseg.
2. Ako već hoćeš da znaš, Kinžal je modifikovana Oka, a ne Iskander.
3. Tehnički gledano, prve hiperzvučne rakete lansirane sa zemlje su bili ICBM, lansirani još 1960ih.
Malo više učenja, a malo manje navijanja bez mozga moliću lepo. Hvala.
А Циркон је против бродска ракета новије генерације.
Cirkon je hiperzvučna protubrodska raketa koja se lansira sa broda ili podmornice, znači sa nulte početne brzine i sa visine mora. Mnogo teži zadatak za ispuniti nego Kinžal, koji ima MiG-31 da ga prebaci preko najgušćeg dela atmosfere i da mu zada početnu brzinu od najmanje Mah 1.5
A inače, da ti otkrijem jednu tajnu, i Kinžal je napravljen za originalnom namenom kao PROTUBRODSKI PROJEKTIL. On je ustvari dalji idejni razvoj onog što je SSSR započeo sa Radugom X-15.
Pozdrav.
Ујко, ајд мани се ћорава посла.
Kakav strucnjak cudo