Severna Koreja je pre samo dve nedelje pokazala da hipersonično klizno vozilo više ne želi da čuva samo za velike strateške rakete. Hvasong-11Ma-1 spustio je tu tehnologiju na raketu kratkog dometa, namenjenu ciljevima na Korejskom poluostrvu i neposrednom okruženju. Novi test pokazuje da je to bio samo jedan deo mnogo šireg programa.
Ovoga puta Pjongjang je lansirao stratešku raketu srednjeg dometa i uz nju izneo tvrdnju koja zaslužuje posebnu pažnju. Sistem navodno može da menja putanju na maloj visini, koristi najmanje četiri različita režima leta i u sistem vođenja uključuje veštačku inteligenciju. Kim Džong Un lično je nadgledao lansiranje iz oblasti Vonsana.
Najzanimljiviji deo nije sama brzina, jer hipersonične rakete Severne Koreje više nisu novost. Pitanje je koliko je Pjongjang napredovao u kontroli leta nakon početnog ubrzanja i koliko nepredvidivu putanju može da napravi pre dolaska do cilja. Upravo tu se nalazi najveći problem za protivraketnu odbranu.
Od 600 kilometara do rakete srednjeg dometa
Dana 23. septembra pisali smo o Hvasong-11Ma-1, novoj varijanti porodice Hvasong-11 sa hipersoničnim kliznim vozilom. Tokom tog testa registrovana su dva lansiranja, sa približno 450 i 600 kilometara leta, dok je konstrukcija pokazala pokušaj da se sposobnost manevrisanja prenese na relativno malu i mobilnu raketu kratkog dometa.
Novi test ide korak dalje jer je Pjongjang sada govorio o strateškoj raketi srednjeg dometa. Južnokorejska vojska registrovala je više od 700 kilometara leta, dok je Japan objavio približno 680 kilometara. Severna Koreja tvrdi da je raketa pogodila unapred određenu tačku oko 1.000 kilometara od mesta lansiranja.
Razlika u tim brojkama postala je deo severnokorejske poruke. Kim Jo Džong je upravo različite procene Seula i Tokija predstavila kao dokaz da njihovi sistemi nisu uspeli da isprate čitavu putanju. Sama razlika u objavljenom dometu, međutim, nije dovoljna da to tehnički potvrdi.
“Talasasta” putanja umesto klasične parabole
Pjongjang tvrdi da je korišćen poseban režim koji opisuje kao talasastu putanju. Na objavljenim ekranima vidi se profil leta kod kojeg projektil tokom spuštanja ponovo dobija visinu, umesto da jednostavno nastavi predvidljivom balističkom putanjom prema cilju. Takva promena visine i pravca može ozbiljno da komplikuje računanje tačke presretanja.
Klasična balistička raketa nakon završetka rada motora najveći deo puta prati putanju koju radar može relativno dobro da izračuna. Manevarsko klizno vozilo može da promeni smer, visinu i ugao prilaza dok se već nalazi unutar atmosfere. Protivraketni sistem tada mora ne samo da otkrije cilj već i neprestano da preračunava gde će se on nalaziti nekoliko trenutaka kasnije.
Severna Koreja tvrdi da su protivnički radari gubili raketu nakon prvih tačaka ponovnog podizanja putanje. Južnokorejska strana to osporava i tvrdi da je projektil praćen od trenutka lansiranja, uključujući utvrđivanje mesta sa kojeg je poleteo kao i da mogu da je presretnu. Dve strane zato iz istog testa izvode potpuno različite zaključke o njegovoj uspešnosti.
Četiri režima leta za različite ciljeve
Još zanimljivija je tvrdnja severnokorejske Uprave za rakete da novi sistem može da se podesi na najmanje četiri različita režima putanje. Izbor bi zavisio od zadatka i vrste cilja, što sugeriše da raketa ne mora svaki put da ponavlja isti profil leta.
Takva sposobnost bila bi veoma važna čak i bez bilo kakve veštačke inteligencije. Jedan režim mogao bi da daje prednost dometu, drugi maloj visini, treći izraženijem manevrisanju, dok bi četvrti mogao da bude prilagođen drugačijem završnom prilazu. Protivnik tada ne bi unapred znao koji profil treba očekivati samo na osnovu identifikacije rakete.
Upravo takvu filozofiju Severna Koreja razvija godinama. Hvasong, odnosno porodica raketa koja se van Severne Koreje često označava kao KN-23, već je kombinovala spuštenu putanju sa sposobnošću korekcije leta. Hvasong-11Ma-1 dodao je hipersonično klizno vozilo, a novi sistem pokušava isti problem da prenese na mnogo veći operativni prostor.
Šta zapravo znači “veštačka inteligencija” u raketi
Najveća novost u severnokorejskom saopštenju jeste tvrdnja da je veštačka inteligencija uvedena u sistem. Pjongjang nije objavio tehničke detalje koji bi pokazali šta se tačno pod tim pojmom podrazumeva. Zato trenutno nije moguće utvrditi da li je reč o stvarnom algoritmu koji samostalno bira optimalnu putanju ili o naprednijem automatizovanom sistemu vođenja koji je dobio atraktivniju oznaku.
Veštačka inteligencija u raketi ne mora da znači da oružje “razmišlja” ili samostalno bira cilj. Mnogo realnija primena bila bi analiza podataka sa inercijalnog sistema i drugih senzora, poređenje trenutnog položaja sa planiranom putanjom i izbor jedne od unapred pripremljenih korekcija. Takav algoritam mogao bi da reaguje brže nego jednostavniji sistem zasnovan na fiksnim pravilima.
Severnokorejska tvrdnja zato nije beznačajna, ali je za sada upravo to – tvrdnja proizvođača i korisnika sistema. Kim Džong Un je nakon izveštaja Uprave za rakete čak izrazio uverenje da druge zemlje nekoliko godina neće moći da dostignu predstavljenu tehnologiju. Nisu objavljeni podaci iz kojih bi se takva procena mogla nezavisno tehnički izvesti.
Hvasong-11Ma-1 bio je samo signal
Septembarski test sada izgleda važnije nego kada je izveden. Hvasong-11Ma-1 pokazao je da Pjongjang pokušava da napravi čitavu porodicu raketa sa nebalističkim završnim delom leta, a ne samo jedan prestižni strateški projektil.
Kod rakete kratkog dometa takva sposobnost prvenstveno ugrožava aerodrome, komandna mesta, skladišta i sisteme protivraketne odbrane u Južnoj Koreji. Srednji domet širi istu logiku duboko prema Japanu i američkim bazama u regionu. Ukoliko se koristi potpuno razvijeni buster klase Hvasong-16B, potencijalni domet takve porodice može biti znatno veći od 1.000 kilometara demonstriranih tokom ovog gađanja.
Pjongjang zato ne gradi samo još jednu bržu raketu. On pokušava da razvije sisteme različitih dometa koji odbrani predstavljaju isti osnovni problem – visoku brzinu, promenu putanje i sve kraće vreme za odluku. Hvasong-11Ma-1 pokriva bliže ciljeve, dok novi sistem pokazuje kako ista filozofija izgleda kada se prenese na stratešku raketu srednjeg dometa.
“Vežba gađanja” govori još nešto
Severnokorejski mediji novi događaj nisu opisali samo kao razvojni test, već kao vežbu gađanja strateškim oružjem. Takva terminologija obično treba da pokaže da sistem više nije samo prototip u rukama konstruktora, već oružje koje prelazi prema operativnoj jedinici i praktičnoj upotrebi.
Fotografije pokazuju raketu sa konusnim manevarskim završnim delom i dvostepenim busterom na čvrsto gorivo. Čvrsto gorivo omogućava da raketa dugo ostane spremna za lansiranje i znatno skraćuje pripremu u odnosu na starije sisteme koji zahtevaju punjenje neposredno pre upotrebe. Mobilni transporter dodatno otežava pronalaženje sistema pre nego što raketa napusti lanser.
U manje od dve nedelje Severna Koreja je tako prikazala dva različita sloja iste raketne strategije. Prvo je hipersonično klizno vozilo postavila na relativno malu Hvasong-11Ma-1, a zatim demonstrirala srednji domet, više mogućih profila leta i tvrdnju o VI navođenju. Umesto jedne “čudesne rakete”, Pjongjang očigledno pokušava da napravi čitavu porodicu projektila čija putanja više nije nešto što protivnik može jednostavno da nacrta unapred. Po konfiguraciji ova raketa nama odgovara nezvanično označenoj Hvasong-16A, odnosno korejski, Hvasong-16Ga, međutim, niko za sada nije zvanično potvrdio tu oznaku.
