Ukrajinsko nebo već dugo nije prostor u kojem odlučuje samo broj lovaca ili domet protivvazdušnih raketa. Sve veći deo borbe vodi se oko toga ko će prvi videti protivnika, ko će ranije povezati podatke sa različitih senzora i ko će svojim posadama dati nekoliko dragocenih minuta više za reakciju. Upravo u toj nevidljivoj borbi jedna vrsta aviona dobija nesrazmerno veliku vrednost u odnosu na svoju veličinu i brojnost.
Takve letelice ne nose bombe, ne ulaze u klasične vazdušne duele i retko dospevaju u prvi plan javnosti. Njihov posao počinje mnogo pre nego što pilot lovca dobije cilj na sopstvenom radaru ili posada PVO sistema vidi objekat koji joj se približava. Kada rade kako treba, čitav sistem oko njih postaje brži, povezaniji i opasniji.
Ukrajina je dugo imala ozbiljan nedostatak upravo u toj oblasti. Sada se prvi put pojavila jasna potvrda da je sposobnost koju je Kijev čekao još od švedske odluke iz 2024. prešla iz najave u stvarnu ratnu upotrebu. Time se otvara mnogo važnije pitanje od samog prisustva novih aviona: koliko daleko oni mogu da pomere granicu na kojoj ukrajinska avijacija i PVO počinju da vide ruske ciljeve i koliku cenu moraju da plate da bi tu prednost zadržali.
Ukrajina prvi put potvrdila da oba aviona već izvode borbene letove
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su oba ASC 890, poznata i kao Saab 340 AEW&C, u borbenoj upotrebi od marta 2026. godine. Do sada je postojalo veoma malo direktnih potvrda da letelice redovno operišu sa ukrajinskih aerodroma.
Transfer dva aviona najavljen je još u maju 2024. godine, kada je Švedska odlučila da Ukrajini preda sistem koji njeno ratno vazduhoplovstvo ranije nije posedovalo. ASC 890 služi za rano otkrivanje vazdušnih ciljeva, praćenje situacije, prenos podataka i podršku komandovanju avijacijom i protivvazdušnom odbranom.
Njegova najveća vrednost nije u samostalnom uništavanju ciljeva, već u produžavanju vremena koje druge jedinice imaju za donošenje odluke. Raketu, avion ili dron koji zemaljski radar vidi nekoliko minuta kasnije ASC 890 može da otkrije znatno ranije.
U savremenoj protivvazdušnoj odbrani tih nekoliko minuta može biti važnije od samog dometa presretača.
Mali Saab 340 nosi radar koji vidi stotinama kilometara
ASC 890 je zasnovan na turboelisnom putničkom avionu Saab 340. Letelica je dugačka približno 20 metara, raspon krila iznosi nešto više od 21 metar, dok maksimalna masa pri poletanju dostiže približno 13 tona.
Dva turboelisna motora General Electric CT7 omogućavaju joj da ostane u vazduhu duže od pet sati i da se popne na približno 7.500 metara. Takva visina je ključna za rad sistema.
Glavni senzor smešten je iznad trupa u karakterističnom dugačkom kućištu koje na prvi pogled više podseća na gredu nego na klasičan radarski „tanjir“. U njemu se nalazi Erieye radar sa aktivnom elektronski skeniranom antenom.
Za razliku od tradicionalnih aviona za rano upozoravanje sa velikom rotirajućom antenom, Erieye koristi fiksni radar koji elektronski skenira prostor sa obe bočne strane aviona. Takvo rešenje smanjuje aerodinamički otpor i broj pokretnih delova.
Erieye nema klasičan kružni pogled od 360 stepeni
Prednost fiksne antene dolazi uz jedno konstrukciono ograničenje. Radar PS-890 ne posmatra prostor potpuno jednako u svim pravcima.
Njegovo glavno vidno polje nalazi se sa obe strane trupa, približno po 120 stepeni, dok direktno ispred i iza aviona postoje slabije pokrivene zone.
Posada zbog toga mora da planira kurs leta u skladu sa sektorom koji želi da nadzire. ASC 890 ne može jednostavno da leti bilo kojim pravcem i dobija potpuno jednaku sliku celog prostora oko sebe.
Takva karakteristika utiče i na način patroliranja. Letelica može da leti paralelno sa određenim delom fronta ili granice i da bočnom stranom radara pokriva širok prostor bez približavanja najopasnijim zonama.
Domet od 300 do 400 kilometara ne znači da svaki cilj vidi na toj udaljenosti
Za velike vazdušne ciljeve domet otkrivanja može da dostigne približno 300 do 400 kilometara. Ta brojka nije fiksna.
Stvarna udaljenost zavisi od visine samog ASC 890, visine cilja, njegovog radarskog odraza, konfiguracije terena, atmosferskih uslova i intenziteta elektronskog ratovanja.
Veliki avion koji leti visoko može biti uočen mnogo dalje od male krstareće rakete koja leti nekoliko desetina metara iznad zemlje. Radarski domet ne treba posmatrati kao kružnicu od 400 kilometara unutar koje je svaki cilj automatski vidljiv.
Najvažnija prednost ASC 890 pojavljuje se upravo protiv niskoletećih ciljeva.
Radio-horizont je najveća prednost u odnosu na zemaljske radare
Zemaljski radar može biti veoma snažan, ali ne može da zaobiđe zakrivljenost Zemlje. Što cilj leti niže, to kasnije ulazi u njegov vidokrug.
Reljef dodatno pogoršava problem. Brdo, zgrada ili prirodna prepreka mogu da zaklone cilj koji se nalazi relativno blizu radara.
ASC 890 podiže radarsku antenu na više kilometara visine. Sa tog položaja radio-horizont se dramatično širi, posebno prema objektima koji pokušavaju da koriste veoma malu visinu kao zaštitu, što je značajno za otkrivanje krstarećih raketa i drugih niskoletećih platformi.
Zemaljska PVO sada može da dobije upozorenje pre nego što cilj uopšte postane vidljiv njenom sopstvenom radaru.
F-16 ne mora prvi da uključi sopstveni radar
Korist od ASC 890 mogu imati ukrajinski F-16. Lovac koji zavisi samo od sopstvenog radara mora sam da pretražuje vazdušni prostor, čime istovremeno otkriva deo svog prisustva i ograničen je dometom sopstvenog senzora.
Podaci sa aviona za rano upozoravanje omogućavaju pilotu da dobije položaj, pravac i približnu visinu protivničkog cilja pre nego što ga samostalno otkrije. F-16 sada može da leti sa boljom predstavom o situaciji ispred sebe, da bira povoljniji pravac presretanja i kasnije uključi sopstveni radar.
ASC 890 može i da prati približavanje ruskih lovaca i da upozori ukrajinske posade na promene njihovih ruta.
Posebno značajna postaje informacija o avionima koji nose rakete vazduh-vazduh velikog dometa. Pilot koji unapred zna da se takva platforma približava može mnogo ranije da promeni visinu, kurs ili prekine misiju.
ASC 890 može da produži domet i efikasnost ukrajinske PVO
Avion za rano upozoravanje ne mora direktno da upravlja svakom raketom PVO da bi povećao vrednost zemaljskog sistema, već je dovoljno da ranije otkrije cilj i prosledi njegovu putanju.
Posada zemaljske baterije tada može da pripremi radar, izabere sektor pretrage i uključi ga tek kada je cilj dovoljno blizu za gađanje. Kraće vreme emitovanja smanjuje i period tokom kojeg protivnička sredstva elektronskog izviđanja mogu da otkriju položaj radara.
ASC 890 može da pomogne pri odbrani od krstarećih raketa koje pokušavaju da prođu između položaja PVO na malim visinama.
Njegova vazdušna perspektiva popunjava deo praznina koje prirodno postoje između zemaljskih radara.
Su-34 sa kliznim bombama još je jedna važna meta za praćenje
ASC 890 može da ima značajnu ulogu i u praćenju ruskih Su-34. Ovi avioni dejstvuju kliznim bombama sa UMPK kompletima bez potrebe da direktno preleću liniju fronta.
Njihova bezbednost dobrim delom zavisi od sposobnosti da bombu odbace sa distance i potom napuste područje pre nego što uđu u domet ukrajinskih sistema.
Vazdušni radar može ranije da registruje poletanje ili približavanje Su-34 prema zoni iz koje obično lansira takvo naoružanje. Ta informacija ne znači automatski da ukrajinska PVO može da obori avion.
Može, međutim, da pruži upozorenje jedinicama na zemlji, pokrene lovce prema povoljnijoj poziciji i omogući praćenje aviona bez stalnog uključivanja velikog broja zemaljskih radara.
Dva aviona moraju da pokrivaju ogromnu teritoriju
Najveće ograničenje ukrajinskog programa nije sposobnost samog ASC 890, već broj raspoloživih platformi. Švedska je predala samo dva aviona.
Jedan ne može neprekidno da bude u vazduhu dok je drugi stalno spreman za sledeću smenu. Letelica zahteva redovno održavanje, preglede motora, rad na elektronskim sistemima i vreme za pripremu posade.
Misija duža od pet sati takođe ne znači pet sati neprekidnog rada na idealnoj patrolnoj tački. Deo vremena odlazi na poletanje, dolazak u zonu, povratak i rezervu goriva.
Sa samo dva primerka raspoloživost postaje veoma osetljiva na svaki tehnički problem. Gubitak jednog aviona prepolovio bi flotu i praktično ukinuo mogućnost čak i rotacije.
Aktivni radar istovremeno otkriva i položaj samog ASC 890
Prednost velikog radarskog dometa dolazi sa ozbiljnim rizikom. ASC 890 tokom rada emituje snažne radarske signale.
Protivnik ne mora da vidi sam avion na svom primarnom radaru da bi znao da Erieye radi u određenom području. Sistemi za elektronsko izviđanje mogu da registruju emisiju, odrede približan pravac i vremenom izgrade sliku uobičajenih ruta patroliranja.
Što se ASC 890 približi liniji fronta, to dobija bolji pogled dublje u protivnički vazdušni prostor, ali ulazi u zonu u kojoj ga može ugroziti veći broj sredstava.
Konstrukcija zasnovana na putničkom Saab 340 takođe nema letne performanse borbenog aviona. Avion je relativno spor, velik je radarski cilj i ne može da izvede nagle manevre kakve koristi borbeni avion kada pokušava da izbegne raketu velikog dometa.
Bezbednost takve platforme zavisi od udaljenosti, sopstvene lovačke zaštite, zemaljske PVO i tačnog poznavanja položaja ruskih aviona.
R-37M je projektovana upravo za ciljeve ove kategorije
Oružje koje predstavlja jednu od najvećih pretnji ovakvom avionu jeste ruska R-37M. Raketa vazduh-vazduh veoma velikog dometa projektovana je za napad na platforme koje imaju veliku operativnu vrednost, ali ne mogu lako da pobegnu.
Među tipičnim ciljevima nalaze se avioni za rano upozoravanje i kontrolu, tankeri, izviđačke i komandne letelice.
Domet može biti i do 400 kilometara, dok stvarna mogućnost gađanja zavisi od visine i brzine nosača, položaja cilja, profila leta rakete i manevara napadnute letelice.
R-37M mogu da koriste ruski lovci velikih performansi, a posebno se povezuje sa MiG-31BM i Su-57. Takva ubitačna kombinacija omogućava pokušaj napada na ASC 890 bez potrebe da ruski avion prilazi njegovoj neposrednoj blizini.
ASC 890 je visokovredna meta
Neposredno nakon švedske najave transfera, već smo detaljno analizirali moguće načine upotrebe ASC 890. Tada smo izdvojili upravo ulogu ovih aviona u povezivanju budućih F-16 sa ukrajinskim sistemom PVO, ranom otkrivanju krstarećih raketa i praćenju ruskih borbenih aviona.
U istoj analizi navedeno je i da Erieye zbog fiksne antene ima slabije pokrivanje direktno ispred i iza letelice, kao i da približavanje frontu povećava rizik od ruskih raketa velikog dometa.
Današnja potvrda ukrajinskog Ministarstva odbrane pokazuje da platforme više nisu samo deo plana koji je tada postojao na papiru.
One su sada deo stvarne vazdušne slike iznad Ukrajine.
Ruski izvori su u maju tvrdili da je jedan ASC 890 oboren, potvrde i dalje nema
Tvrdnja je privukla veliku pažnju jer je scenario tehnički moguć, a R-37M je razvijena upravo za napade na velike avione visoke vrednosti. Do danas, međutim, niko sa ukrajinsko-zapadne strane nije potvrdio da je jedan od dva švedska ASC 890 zaista izgubljen.
Nisu objavljeni ni snimci olupine, satelitski materijal koji bi pokazao uništen avion, zvanična evidencija gubitka niti drugi dokaz koji bi tvrdnju ruskih blogera pretvorio u potvrđen događaj.
Najnovije ukrajinsko saopštenje govori o dva aviona koja od marta izvode borbene letove, ali samo po sebi ne rešava pitanje da li su oba trenutno operativna i raspoloživa stalno, a izvesno je da uglavnom oprezno dejstvuju uz granice saveznika, što dalje od opasnosti.
