Sjedinjene Države pokušavaju da reše problem koji je postao očigledan tokom poslednjih ratova: Patriot može da obori veoma opasne ciljeve, ali njegove najbolje rakete koštaju toliko da dugotrajan sukob brzo počinje da prazni i najdublje zalihe.
Lokid Martin je zato još u julu predstavio PAC-3 ACE, novi presretač koji bi trebalo da bude znatno jeftiniji od PAC-3 MSE. Kompanija je tada govorila o nižoj ceni, jednostavnijoj proizvodnji i većim količinama, ali nije otkrila šta je konkretno morala da promeni na samoj raketi.
Sada su prvi put objavljeni detalji koji pokazuju koliko se nova verzija zapravo razlikuje od MSE-a. Promene nisu kozmetičke. Zahvatile su najvažnije delove presretača, od načina uništavanja cilja do pogona i završnog navođenja.
PAC-3 ACE odustaje od direktnog udara u cilj
PAC-3 MSE koristi veoma zahtevnu filozofiju presretanja. Raketa mora sopstvenim telom da pogodi dolazeći projektil velikom relativnom brzinom, zbog čega su joj potrebni precizno navođenje i izuzetno brze korekcije putanje neposredno pre susreta sa ciljem.
Za to služe Attitude Control Motors, odnosno mali motori raspoređeni oko rakete koji joj omogućavaju nagle bočne korekcije u terminalnoj fazi, a PAC-3 ACE ih neće imati.
„Modifikovali smo prednji deo, modifikovali zadnji deo, uklonili ACM, tako da više nije hit-to-kill“, objasnio je Rejnolds tokom avgustovskog Space and Missile Defense Symposiuma u Hantsvilu, prenosi Defense One.
Kada raketa više ne mora fizički da udari u metu, potreba za takvom ekstremnom preciznošću opada. Umesto toga, ACE će eksplodirati dovoljno blizu cilja da ga uništi ili teško ošteti oblakom fragmenata. To je tradicionalniji način rada protivvazdušnih raketa, ali istovremeno omogućava uklanjanje nekih od najskupljih komponenti MSE-a.
PAC-3 MSE takođe poseduje mali takozvani lethality enhancer mase oko sedam kilograma, ali njegova osnovna filozofija protiv balističkih ciljeva ostaje direktan kinetički pogodak. Kod ACE-a će konvencionalna fragmentaciona bojeva glava postati glavni mehanizam uništenja cilja.
Jedno paljenje motora umesto dva
Druga velika ušteda napravljena je na pogonu. PAC-3 MSE koristi snažan dvoimpulsni motor na čvrsto gorivo. Drugi impuls omogućava raketi da sačuva ili ponovo dobije energiju u kasnijoj fazi leta, što je naročito korisno prilikom presretanja brzih i manevarskih ciljeva na većim udaljenostima.
ACE će koristiti jednostavniji jednoimpulsni raketni motor. Ta odluka direktno objašnjava novu informaciju Lokid Martina da će domet biti manji od dometa PAC-3 MSE. Kompanija za sada nije objavila konkretan broj kilometara.
Ovo je važna dopuna onoga što se znalo kada je raketa predstavljena u Farnborou. Tada je kompanija govorila o „prigušivanju“ skupih komponenti, ali bez preciznog objašnjenja koliko duboko će pojednostavljenje zahvatiti konstrukciju.
Sada se vidi da su praktično svi veliki sklopovi preispitani: bojeva glava, tragač, pogon, sistem terminalnog manevrisanja i srednji deo rakete.
Softverska osnova porodice PAC-3 biće zadržana, a ACE ostaje integrisan sa sistemom Patriot i američkim IBCS-om. To omogućava da se nova raketa uvede bez razvoja potpuno novog sistema upravljanja vatrom.
Jeftinija raketa dobija i jednostavniji tragač
Lokid Martin je potvrdio da će ACE imati pojednostavljeni režim rada tragača, ali nije objavio njegovu tačnu konfiguraciju.
To je još jedna oblast u kojoj se štedi novac. Kod presretača projektovanog da direktno udari u balističku raketu, kvalitet završnog navođenja predstavlja jednu od presudnih karakteristika. ACE sa fragmentacionom bojevom glavom ne mora da postigne isti nivo terminalne preciznosti.
Kompanija time pokušava da napravi presretač koji će i dalje koristiti infrastrukturu Patriota, ali neće nositi troškove sistema projektovanog za najzahtevnije ciljeve.
Prema Lokid Martinu, ACE je namenjen avionima, krstarećim raketama i balističkim raketama kratkog dometa. Kompanija ga ne predstavlja kao zamenu za PAC-3 MSE protiv čitavog spektra balističkih pretnji.
Prvi let tek 2028, proizvodnja još kasnije
Jedna od važnijih novih informacija odnosi se na rokove. Tokom prvih najava pominjana je mogućnost proizvodnje 2028. godine. Posle detaljnijih izjava na avgustovskom skupu u Hantsvilu, raspored izgleda znatno manje ambiciozno.
Prvi let PAC-3 ACE očekuje se najranije početkom 2028. godine. Rejnolds je naveo da bi proizvodnja mogla početi približno 18 meseci nakon toga.
To potencijalni početak serijske proizvodnje pomera duboko u 2029. godinu, pod uslovom da razvojna i letačka ispitivanja prođu prema planu.
ACE zato nije brzo rešenje za zalihe koje SAD i njihovi saveznici troše sada. Pentagon paralelno ulaže u povećanje proizvodnje postojećih PAC-3 MSE, uključujući njihove dvoimpulsne motore, motore za terminalno manevrisanje i druge komponente. Krajem jula američko Ministarstvo odbrane objavilo je višegodišnje okvirne sporazume sa L3Harisom upravo radi povećanja kapaciteta za te komponente.
Paradoks je očigledan: dok se proizvodnja skupog MSE-a ubrzava, industrija paralelno razvija raketu iz koje se deo istih skupih komponenti uklanja.
Zašto SAD uopšte prave ACE?
Podsetimo, da smo 21. jula, neposredno nakon predstavljanja rakete u Farnborou, detaljno analizirali razloge zbog kojih Lokid Martin razvija jeftiniji Patriot presretač. Međutim, tada još nije bilo poznato koje će tačno komponente nestati iz konstrukcije, ali osnovna logika programa već je bila jasna.
PAC-3 MSE košta približno četiri miliona dolara po komadu, pa njegova masovna upotreba protiv krstarećih raketa i manje zahtevnih ciljeva brzo pretvara protivvazdušnu odbranu u veoma skup oblik iscrpljivanja.
Nova otkrića sada potvrđuju da prepolovljavanje cene nije rezultat samo veće proizvodne serije ili jeftinijih dobavljača. Lokid Martin je bukvalno uklonio deo tehnologije zbog koje MSE poseduje njegove najbolje karakteristike. To ACE čini sasvim drugačijim proizvodom nego što bi izraz „jeftiniji PAC-3 MSE“ mogao da sugeriše.
Patriot dobija još jedan sloj, a ne zamenu za MSE
Operativna logika novog presretača time postaje bliža starijem PAC-2 GEM-T, iako je ACE konstrukcijski zaseban proizvod iz porodice PAC-3.
PAC-2 GEM-T koristi fragmentacionu bojevu glavu i princip prolaska dovoljno blizu cilja da ga eksplozija i fragmenti unište. ACE će primenjivati sličnu osnovnu logiku uništenja, uz savremeniju integraciju sa porodicom PAC-3 i sistemom IBCS.
MSE će ostati skuplji presretač za ciljeve kod kojih su domet, energija, preciznost i hit-to-kill sposobnost presudni. ACE bi trebalo da preuzme avione, krstareće rakete i jedan deo balističkih projektila kratkog dometa.
Takva podela štedi MSE, ali ne rešava problem jeftinih dronova. Raketa koja košta između milion i dva miliona dolara ni sa dvostruko nižom cenom od MSE-a nije racionalno sredstvo za obaranje masovno proizvedenog drona vrednog nekoliko desetina hiljada dolara.
Najnovije informacije zato PAC-3 ACE predstavljaju mnogo realnije nego prvobitna najava iz Farnboroa. Amerika ne dobija iste sposobnosti za pola novca. Dobija jednostavniji presretač manjeg dometa, sa slabijim pogonom, jednostavnijim tragačem, bez motora za terminalne bočne korekcije i sa klasičnom fragmentacionom bojevom glavom.
Za zahtevnije mete i dalje ostaje PAC-3 MSE, zajedno sa cenom zbog koje je ACE uopšte morao da bude napravljen.
