Kina još nije završila uvođenje prve generacije stelt aviona na nosače, a već se pojavljuju procene da bi sledeći veliki kineski lovac mogao da bude projektovan i za palubu. Reč je o avionu koji se u zapadnim izvorima najčešće naziva J-50, jednom od dva velika kineska borbena prototipa nove generacije primećena krajem 2024. godine. Peking njegovo zvanično ime, namenu i karakteristike još nije objavio, pa oznaku J-50 i tvrdnju o budućoj palubnoj ulozi treba posmatrati kao nezvanične.
Kineski analitičar i bloger Žao Dašuaj sada iznosi tezu da dimenzije i konstrukcija aviona ukazuju upravo na takav pravac razvoja. Njegova procena dobija dodatnu težinu zbog brzine kojom kineska mornarička avijacija prelazi sa skakaonica na elektromagnetne katapulte i sa J-15 na stelt J-35. Fudžijan je već pokazao da Kina ne razvija nosač i avione odvojeno, već čitav vazduhoplovni sistem koji uključuje lovce, teške udarne avione i avion za rano upozoravanje.
Šenjang J-50 (J-XDS) bi, ukoliko zaista dobije palubnu verziju, predstavljao sledeću generaciju tog sistema. Za sada, međutim, ne postoji zvanična kineska potvrda da je takva verzija odobrena ili da je avion uopšte namenjen mornarici. Žao je svoju procenu zasnovao između ostalog na poređenju novog aviona sa J-15. Procene sa dostupnih snimaka J-50 pripisuju raspon krila od približno 22 do 24 metra, znatno više od oko 14,7 metara kod J-15 sa raširenim krilima.
J-50 je ogroman za palubu, ali veličina više nije ista prepreka
Veliki raspon krila na nosaču predstavlja očigledan problem zbog ograničenog prostora u hangaru i na palubi. Palubni avioni zato koriste sklopiva krila, a eventualna mornarička verzija J-50 gotovo sigurno bi zahtevala slično rešenje.
Velika površina krila istovremeno može biti korisna. Omogućava stvaranje većeg uzgona pri manjim brzinama, što je važno tokom prilaza nosaču, dok veliki unutrašnji volumen može doneti više goriva i prostora za oružje.
J-50 se na dostupnim snimcima razlikuje i po bezrepoj konfiguraciji, što potencijalno smanjuje radarski odraz, ali postavlja ozbiljne zahteve pred digitalni sistem upravljanja letom. Tvrdnja da će upravo ovaj avion završiti na nosaču ipak ostaje procena. Kina trenutno javno gradi palubnu avijaciju oko drugog stelt lovca, J-35.
Fudžijan već pokazuje kako bi J-50 jednog dana mogao da leti sa nosača
Najvažniji noviji podatak je da je kineski nosač Fudžijan već prešao iz eksperimentalne faze u stvarnu integraciju nove generacije palubnih aviona.
Kineska mornarica je u septembru 2025. zvanično potvrdila da su J-35, J-15T i KJ-600 uspešno izveli elektromagnetna katapultiranja i zaustavljena sletanja na Fudžijanu. Time je potvrđena kompatibilnost domaćih elektromagnetnih katapulta sa veoma različitim letelicama.
Fudžijan je zatim 5. novembra 2025. zvanično uveden u službu. Na njegovoj palubi tokom ceremonije bili su J-35, J-15T i KJ-600, a kinesko Ministarstvo odbrane je u kasnijoj obuci navelo i elektronsku borbenu verziju J-15DT. To je bitno za priču o J-50. Kina više ne mora da projektuje budući palubni lovac oko ograničenja skijaške skakaonice kakvu koriste Liaoning i Shandong. Elektromagnetni katapult omogućava lansiranje znatno težeg aviona sa više goriva i naoružanja.
Kineska mornarica je za J-35 već navela da zahvaljujući elektromagnetnom katapultu može brzo da poleti sa punim gorivom u stelt konfiguraciji.
J-35 tek ulazi, zašto bi onda Kini trebao J-50?
J-35 predstavlja kineski palubni lovac pete generacije i trenutno je zvanično centralni stelt avion budućeg vazduhoplovnog krila Fudžijana. J-50 mu zato ne bi morao neposredno konkurisati.
Mnogo veći avion mogao bi da dobije drugačiju ulogu: veći borbeni radijus, više unutrašnjeg goriva i oružja, snažnije senzore i sposobnost komandovanja bespilotnim pratiocima. Takva podela bi omogućila da lakši J-35 ostane brojniji palubni lovac, dok bi J-50 predstavljao težu platformu za misije na većim udaljenostima.
Upravo se tu uklapa šira kineska struktura sa J-20, J-35, prototipovima koji se nazivaju J-50 i J-36, a koji se već testiraju u letu, kao i sve većim brojem izviđačkih i borbenih bespilotnih sistema. Ideja da svi oni čine jedan unapred definisan sistem još nije zvanično potvrđena, ali kineska mornarica otvoreno prelazi sa pojedinačnih aviona na integrisane operacije nosača, lovaca, aviona za rano upozoravanje i drugih sredstava. Zvanični kineski izvori taj razvoj opisuju kao prelazak ka sistemskom ratovanju i operacijama na udaljenim morima.
Prva ostrvska linija i mnogo veći domet kineske mornarice
Takva sposobnost ima neposredan značaj u zapadnom Pacifiku. Prva ostrvska linija, od japanskog arhipelaga preko Tajvana do Filipina, predstavlja geografsku prepreku između kineske obale i otvorenog Pacifika.
Nosač sa avionima velikog radijusa, sopstvenim KJ-600 za rano upozoravanje i lovcima koji podatke dele sa bespilotnim platformama mogao bi kineskoj mornarici da omogući delovanje znatno dalje od obale. Fudžijan je već prvi korak. Kineska mornarica ga je opremila J-35 za vazdušnu nadmoć, J-15T za teže udarne zadatke i KJ-600 koji značajno proširuje radarsko pokrivanje i domet vazduhoplovne grupe.
J-50 za sada nije deo tog zvanično potvrđenog sastava. Međutim, ukoliko veliki bezrepi prototip zaista dobije sklopiva krila, ojačan stajni trap, kuku za zaustavljanje i konstrukciju prilagođenu elektromagnetnom katapultiranju, Kina bi prvi put dobila osnovu za teški palubni lovac nove generacije koji bi nasledio današnju kombinaciju J-15 i J-35.
