Američki pokušaj da posle početka rata u Ukrajini ubrzano proširi proizvodnju artiljerijske municije pretvorio se u jedan od neobičnijih industrijskih problema Pentagona. Više od 500 miliona dolara uloženo je u novi pogon kompanije General Dynamics u Meskitu u Teksasu, koji je trebalo da postane važan deo dramatičnog povećanja proizvodnje granata kalibra 155 mm.
Fabrika je svečano otvorena u maju 2024. godine i predstavljena kao odgovor na veliku potrošnju artiljerijske municije u Ukrajini i potrebu SAD da obnove sopstvene zalihe. Dve godine kasnije rezultat je, prema istrazi američke ProPublice, daleko od planiranog.
Postrojenje navodno nije proizvelo nijednu upotrebljivu granatu koja je prošla kompletan proizvodni ciklus i mogla da bude prihvaćena za vojnu upotrebu. Problemi nisu bili vezani samo za jedan deo proizvodnje, već za čitav niz mašina koje su morale da rade kao automatizovana celina.
Robotske ruke su otkazivale, prese su deformisale metal, a deo opreme je oštećivao komponente koje je trebalo precizno da oblikuje. Američka vojska je na kraju tokom avgusta 2025. zatvorila dve od tri proizvodne linije. ProPublica navodi da je General Dynamics do tog trenutka propustio osam rokova.
Fabrika građena u žurbi zbog rata u Ukrajini
Pogon u Meskitu nastao je u trenutku kada je Pentagon pokušavao da višestruko poveća proizvodnju municije kalibra 155 mm. Velika potrošnja u Ukrajini pokazala je da američka industrijska baza nije projektovana za dugotrajan artiljerijski rat takvog intenziteta.
Američka vojska zato je angažovala General Dynamics bez klasičnog konkurentskog postupka. Kompanija je za novu proizvodnu liniju izabrala opremu turskog Repkona.
Prema ProPublici, ključni problem bio je što Repkon ranije nije proizvodio upravo ovu vrstu municije u konfiguraciji koju je američka vojska zahtevala. Pentagon navodno pre potpisivanja ugovora nije zahtevao ni demonstraciju kompletnog proizvodnog ciklusa gotove granate na ponuđenoj opremi.
Problemi su počeli kada je automatizovana proizvodnja trebalo da proradi u punom obimu.
Roboti se palili, prese kvarile metal
Istraga opisuje niz kvarova koji više liče na neuspešno uhodavanje eksperimentalne fabrike nego na pogon spreman za serijsku proizvodnju.
Robotske ruke su se, prema navodima bivših zaposlenih, zapaljivale ili udarale u susedne mašine. Prese nisu pravilno oblikovale metalne blankove, dok je druga oprema ostavljala oštećenja na čeliku.
Takvi problemi posebno su ozbiljni kod artiljerijske municije, gde odstupanja u geometriji i kvalitetu metalnog tela mogu da znače da proizvod ne može da prođe vojne standarde bezbednosti i pouzdanosti.
Jedan bivši zaposleni u vojnoj jedinici koja je nadgledala projekat opisao je situaciju kao „pravu katastrofu“ i ocenio da je vojska trebalo da zahteva povraćaj novca od General Dynamicsa.
General Dynamics zadržao fabriku i dobio nove ugovore
Uprkos neuspehu dve proizvodne linije, General Dynamics nije vratio više od 500 miliona dolara uloženih u projekat i zadržao je kontrolu nad fabrikom.
Američka vojska navodi da gubitke namerava da nadoknadi kroz popuste na druge narudžbine kompanije. Istovremeno je poslovna jedinica General Dynamicsa odgovorna za pogon u Meskitu nakon problema sa fabrikom dobila dodatne vojne ugovore vredne približno 2,5 milijardi dolara.
Kompanija odbacuje zaključke ProPublice i tvrdi da način na koji je istraga predstavljena „fundamentalno pogrešno prikazuje činjenice“.
Spor se tako više ne odnosi samo na tehničke probleme jedne fabrike. Pogon u Meskitu bio je zamišljen kao deo američkog odgovora na nedostatak artiljerijske municije koji je rat u Ukrajini ogolio, pa višegodišnje kašnjenje direktno pokazuje koliko je teško obnoviti industrijsku proizvodnju čak i kada novac nije glavno ograničenje.
