Tursko ratno vazduhoplovstvo izgubilo je još jedan borbeni avion F-16, drugi u ozbiljnom incidentu zabeleženom ove godine. Letelica se srušila u sredu, 12. avgusta, tokom trenažne misije u provinciji Jalova na severozapadu Turske. Pilot je uspeo na vreme da se katapultira i preživeo je pad.
Prema podacima turskih vlasti, nesreća se dogodila oko 15 časova u blizini kompleksa 18. glavne vazduhoplovne baze u okrugu Čiftlikoj. Avion je prethodno poleteo iz Eskišehira i izvodio je trenažni let povezan sa obukom kadeta i učenika vojnog vazduhoplovstva. Na mestu pada nije bilo poginulih ni povređenih među civilima ili vojnim osobljem.
Snimci koji su se ubrzo pojavili na internetu prikazuju poslednje trenutke leta i eksploziju nakon udara aviona o tlo. Uzrok nesreće za sada nije utvrđen, dok je Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo da će odgovor dati tehnička istraga.
Guverner Jalove Ahmet Hamdi Usta odbacio je mogućnost sudara sa drugom letelicom. Prema njegovim rečima, radilo se o pojedinačnoj nesreći, a mogući tehnički problem naveo je samo kao početnu pretpostavku koja tek treba da bude proverena. Pilot je preventivno prebačen u bolnicu.
Avion poleteo iz Eskišehira, uzrok pada još nije poznat
Tursko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da se F-16 nalazio na trenažnom letu kada je došlo do nesreće. Guverner Usta objasnio je da avioni iz Eskišehira i Bandirme povremeno dolaze u područje Jalove radi trenažnih aktivnosti povezanih sa kadetima Ratnog vazduhoplovstva.
Istražni tim je ubrzo stigao na mesto pada i započeo pregled olupine. Za sada nisu objavljeni tip i serijski broj izgubljenog F-16, pa nije poznato kojoj je verziji pripadao.
Današnja nesreća dogodila se manje od šest meseci nakon znatno težeg pada kod Balikesira. F-16 iz sastava 9. glavne mlazne baze srušio se 25. februara ubrzo nakon poletanja, u blizini auto-puta Izmir-Istanbul. Pilot, major Ibrahim Bolat, tada je poginuo.
Turska ima više od 230 F-16, prvi su stigli još osamdesetih
F-16 predstavlja osnovu turske lovačke avijacije već skoro četiri decenije. Turska je program pokrenula početkom osamdesetih godina, pri čemu nije bila samo kupac američkih aviona, već je veliki deo flote sastavljen u zemlji kroz saradnju kompanije TUSAŞ i američkog proizvođača.
Prvi veliki program, Peace Onyx I, obuhvatio je 160 aviona F-16. Samo osam proizvedeno je u Fort Vortu i direktno isporučeno Turskoj, dok su ostali sastavljani kroz turski industrijski program. Isporuke ove serije trajale su od kraja osamdesetih do sredine devedesetih.
Peace Onyx II doneo je još 80 aviona F-16C/D u konfiguraciji Block 50 tokom druge polovine devedesetih. Ankara je zatim kroz Peace Onyx III pokrenula veliku modernizaciju postojećih Block 40 i Block 50, uz manji obim radova na starijim Block 30. Avioni su dobili modernizovanu avioniku, radar APG-68(V)9, Link 16, nove ekrane u kabini i kompatibilnost sa savremenijim naoružanjem.
Poslednja velika proizvodna serija stigla je kroz Peace Onyx IV. TUSAŞ je sastavio 30 novih F-16 Block 50+, isporučenih do 2012. godine. Ukupno je kroz različite nabavke Turskoj isporučeno oko 270 F-16C/D, dok gubici, povlačenja i višedecenijska upotreba znače da taj broj danas više nije aktivna flota.
Tursko ratno vazduhoplovstvo trenutno raspolaže sa više od 230 aviona F-16 različitih verzija, uključujući Block 30, Block 40, Block 50 i najnovije Block 50+. Time Turska ostaje jedan od najvećih korisnika F-16 na svetu, dok modernizacije postojećih aviona treba da ih zadrže u službi paralelno sa razvojem domaćeg lovca KAAN i planiranom nabavkom novijih borbenih aviona.
