Planirana prodaja turskih zaliha američkog naoružanja Ukrajini otvorila je novu raspravu u Vašingtonu, ovog puta ne samo zbog obima paketa već i zbog vrste municije koja bi trebalo da stigne na front. Human Rights Watch formalno je zatražio od Kongresa SAD da spreči realizaciju ugovora vrednog 256 miliona dolara.
Razlog je veliki broj kasetnih projektila i raketa čije bi podmunicije, prema ovoj organizaciji, mogle godinama da ostanu opasne nakon upotrebe. Posao ne mogu samostalno da završe Ankara i Kijev jer se radi o oružju američkog porekla ili sistemima proizvedenim u Turskoj po američkoj licenci. Zbog toga je za transfer neophodno odobrenje Vašingtona.
Paket je istovremeno dovoljno veliki da ukrajinskoj artiljeriji donese ozbiljnu količinu municije u trenutku kada njena potrošnja ostaje visoka. Turskoj bi prodaja omogućila uklanjanje starih zaliha i oslobađanje sredstava za modernizaciju sopstvenih oružanih snaga. Spor se zato ne vodi oko toga da li je municija vojno upotrebljiva, već oko posledica njenog korišćenja i činjenice da se veliki deo arsenala u skladištima nalazi već nekoliko decenija.
Američki Stejt department obavestio je 6. avgusta 2026. Kongres da Ukrajina želi da nabavi paket kako bi povećala svoje ofanzivne i odbrambene sposobnosti protiv ruskih snaga. Konačno odobrenje još zavisi od američke procedure.
Desetine hiljada granata i više od 10 miliona podmunicija
Prema tehničkoj dokumentaciji dostavljenoj američkim zakonodavcima, paket uključuje 12 višecevnih raketnih sistema M270, 70 taktičkih balističkih raketa M39 ATACMS, 2.524 rakete M26 i čak 47.000 artiljerijskih granata M509A1 kalibra 203 mm.
Ukupan broj eksplozivnih podmunicija sadržanih u ovom arsenalu premašuje 10 miliona. Deo naoružanja proizveden je u Turskoj po američkoj licenci počev od 1987. godine.
Posebnu pažnju HRW posvećuje granatama M509A1, koje čine najveći deo planirane isporuke. Američka vojska ih je povukla iz upotrebe još 1994. godine, zajedno sa haubicama za koje su bile namenjene.
Kasetna municija funkcioniše tako što projektil iznad ciljnog područja oslobađa veliki broj manjih eksplozivnih punjenja. Time se pokriva znatno veća površina nego klasičnom pojedinačnom bojevom glavom, što joj daje veliku efikasnost protiv rasutih jedinica, položaja i tehnike.
HRW upozorava na starost zaliha i neeksplodiranu municiju
Human Rights Watch ne osporava vojnu logiku nabavke, već tvrdi da upravo konstrukcija i starost municije stvaraju dugoročan rizik.
Glavni problem predstavlja podmunicija koja ne eksplodira nakon udara. Takvi elementi ostaju na zemlji i kasnije mogu delovati praktično kao mine, ugrožavajući vojnike i civile koji se kreću kroz pogođeno područje.
Organizacija upozorava da bi višedecenijsko skladištenje moglo dodatno povećati stopu otkaza. Nikol Videršajm, zamenica direktora Human Rights Watch u Vašingtonu, navela je da uvođenje toliko starih zaliha u sukob stvara predvidljiv problem zbog istorijski poznate nepouzdanosti pojedinih tipova kasetne municije.
Konvenciji o kasetnoj municiji pristupilo je 112 država, koje su prihvatile zabranu njene upotrebe, proizvodnje i transfera. SAD, Turska, Ukrajina i Rusija nisu potpisnice tog sporazuma.
Kongres još može da zaustavi posao
Američko zakonodavstvo od 2009. ograničava izvoz kasetne municije sa stopom neeksplodiranja većom od jedan odsto. Predsednik, međutim, može da zaobiđe ograničenje ukoliko formalno utvrdi da je transfer od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD.
Administracija Džozefa Bajdena koristila je upravo takav izuzetak najmanje sedam puta prilikom ranijih isporuka kasetne municije Ukrajini.
Za sada nije poznato da li je administracija Donalda Trampa spremna da primeni isti mehanizam na turske zalihe. Human Rights Watch zbog toga traži od Kongresa da ne čeka izvršnu odluku, već da usvoji zajedničku rezoluciju o neodobravanju i time direktno blokira transfer.
Za Ankaru je računica jednostavnija: prodajom municije stare više decenija može da isprazni skladišta i deo dobijenih sredstava preusmeri na savremenije programe. Za Ukrajinu paket predstavlja veliki izvor artiljerijske i raketne municije. Upravo između te dve vojne potrebe sada stoji odluka američkog Kongresa.
