Ukrajinski dron uništio lanser S-400 na obali Crnog mora: Mogu li udari da iscrpe rusku PVO?

Jedan lanser S-400 raspoređen nedaleko od crnomorskog letovališta Gelendžik navodno je postao najnovija meta ukrajinske kampanje protiv ruskih sistema protivvazdušne odbrane. Napad su izvele ukrajinske Snage bespilotnih sistema, koje tvrde da je pogođeni lanser samo dan ranije učestvovao u šest lansiranja raketa prema Ukrajini.

Udar nije bio izolovana akcija, već deo šire operacije protiv više ciljeva na ruskoj teritoriji, među kojima su se ponovo našli elementi protivvazdušne odbrane. Takva taktika otvara mnogo šire pitanje od gubitka jednog vozila: koliko dugo Ukrajina može da pronalazi i uništava skupe komponente S-400 brže nego što ih ruska industrija zamenjuje?

Od početka rata upravo su radari, komandna mesta i lanseri dugog dometa među najvrednijim ciljevima za ukrajinske rakete i dronove. Problem za napadača je što S-400 nije usamljeni sistem, već deo šire mreže u kojoj ga od niskoletećih i malih ciljeva štite drugi kompleksi.

Problem za branioca je suprotan: veliki radar i lanser teško je sakriti zauvek, posebno kada protivnik raspolaže sve većim brojem bespilotnih letelica, satelitskim podacima i elektronskim izviđanjem. Dodatnu težinu poslednjem napadu daje činjenica da S-400 poslednjih meseci navodno više nije korišćen samo za svoju prvobitnu protivvazdušnu ulogu. Prema tvrdnjama iz Kijeva, ruske snage počele su da koriste njegove rakete i za napade po ciljevima na zemlji, čime jedan isti kompleks postaje i sredstvo odbrane i sredstvo napada.

Lanser pogođen posle šest lansiranja

Prema ukrajinskim izvorima, uništeni lanser nalazio se u Krasnodarskom kraju, u blizini Gelendžika na obali Crnog mora. Ukrajinska strana tvrdi da je pripadao sistemu koji je prethodnog dana izvršio šest lansiranja raketa protiv ciljeva u Ukrajini.

Već naredne noći njegova pozicija našla se među metama napada bespilotnim letelicama, prema tvrdnjama ukrajinske strane, a snimak nastao sa kupališta u Krasnodarskom kraju gde vidimo beli dim predstavljen je kao vizuelni dokaz.

S-400 je projektovan prvenstveno za borbu protiv aviona, krstarećih i balističkih raketa i drugih vazdušnih ciljeva na velikim i srednjim daljinama. Mnogo manje je ekonomično koristiti njegove velike i skupe presretače protiv malih dronova.

Zbog toga ruske jedinice oko S-400 obično raspoređuju sisteme kraćeg dometa, prvenstveno Pancir-S, kao i druge elemente slojevite PVO. S-350 takođe može da preuzme deo zadataka protiv brojnih vazdušnih ciljeva na manjim udaljenostima i rastereti baterije dugog dometa.

Uspešan prolazak jeftinijeg drona kroz takvu zaštitu zato može imati znatno skuplju posledicu ukoliko dođe do lansera, radara ili komandnog vozila S-400.

S-400 sve češće gađa ciljeve na zemlji

Poslednji događaj dobija dodatnu dimenziju zbog promene načina na koji Rusija koristi deo arsenala ovog sistema. S-400 je poslednjih meseci više puta demonstrirao sposobnost napada po kopnenim ciljevima, a u toj ulozi navodi se raketa RM-48U, modifikovana za balistički profil leta.

Ona se povezuje sa porodicom presretača 48N6, prvobitno razvijenom za S-300PM i kasnije integrisanom u S-400. Osnovna raketa konstruisana je za presretanje veoma brzih vazdušnih ciljeva i može da razvije brzinu veću od 6 maha.

Kada se ista osnova koristi protiv ciljeva na zemlji, raketa zadržava izuzetno veliku brzinu, ali umesto presretanja aviona ili rakete leti balističkom putanjom prema fiksnoj tački.

Takvi projektili nedavno su povezivani sa napadima na industrijske objekte u Ukrajini. Jedan od udara izazvao je veliki požar u kijevskom Svjatošinskom okrugu.

Za napade na kopnene ciljeve ovakva raketa predstavlja jeftiniju i jednostavniju opciju od upotrebe najmodernijih raketa zemlja-vazduh za koje je S-400 prvenstveno konstruisan. Štaviše, veruje se da postoji ili je u razvoju čak i nuklearna verzija 48N6 rakete. Podsetimo, u vreme Hladnog rata, i SAD i SSSR su imali nuklearne PVO rakete, Amerikanci svoje Nike Hercules i Sovjeti 5V28MN na PVO sistemima S-200.

ATACMS već gađao lansere S-400

Ukrajina već duže vreme sistematski pokušava da pogodi komponente ovog sistema. U nekoliko napada korišćene su američke balističke rakete ATACMS. Tokom jednog udara u novembru 2024. godine uništena su dva lansera S-400.

Sredinom 2025. usledio je napad na još jedan sistem na Krimu. Snimci koje je tada objavila Glavna obaveštajna uprava Ukrajine prikazivali su uništenje dve posebno vredne vrste radara.

Pogođena su dva multifunkcionalna radara za upravljanje vatrom 92N2E i dva radara za osmatranje velikog dometa 91N6E, zajedno sa jednom baterijom raketa zemlja-vazduh.

Takav gubitak može biti ozbiljniji od uništenja pojedinačnog lansera. Lanseri predstavljaju samo jedan deo baterije, dok radari omogućavaju otkrivanje, praćenje i navođenje raketa prema cilju.

Ukrajinske operacije protiv ovih sistema koristile su i veoma široku zapadnu podršku. Sateliti su obezbeđivali podatke o položajima i promenama rasporeda, dok su zapadni izviđački avioni koji deluju u blizini zone sukoba prikupljali elektronske obaveštajne podatke.

Prema informacijama koje prate ove operacije, zapadno aktivno osoblje i izvođači takođe su pružali značajnu podršku u procesu određivanja i obrade ciljeva.

Ruski odgovor nije samo premeštanje sistema

Serija uspešnih udara sama po sebi ne znači da se broj ruskih S-400 smanjuje istim tempom. Rusija je mnogo pre sadašnjeg rata počela da gradi industrijsku osnovu za proizvodnju sistema velikog dometa u znatno većim količinama.

Kremlj je 25. avgusta 2000. odobrio program namenjen razvoju S-400 i obnavljanju velikog dela ruske raketne industrije. Program nije podrazumevao samo razvoj samog sistema, već i izgradnju i duboku modernizaciju proizvodnih kapaciteta.

Formirana su tri velika industrijska oslonca.

U Sankt Peterburgu je proširena fabrika Obuhov, u Kirovu je temeljno modernizovan Avitek, dok je u Nižnjem Novgorodu izgrađeno i razvijeno postrojenje NMP. Radovi su završavani tokom prve polovine i sredine 2010-ih, nakon čega su fabrike omogućile serijsku proizvodnju u znatno većem obimu.

Današnji kapaciteti omogućavaju proizvodnju više pukovskih kompleta S-400 godišnje, što je obim koji daleko prevazilazi proizvodnju većine uporedivih sistema protivvazdušne odbrane u drugim državama.

Tu leži glavni problem ukrajinske strategije iscrpljivanja. Pojedinačni lanser, radar ili komandno vozilo predstavljaju veoma skup gubitak, ali kampanja može ozbiljno da smanji rusku mrežu samo ukoliko tempo uništavanja dovoljno dugo nadmašuje proizvodnju, remont i premeštanje novih sistema.

Skupi radari ostaju najosetljiviji deo mreže

S-400 nije jedan komad naoružanja koji nestaje kada bude pogođeno jedno vozilo. Baterija zavisi od čitavog niza međusobno povezanih elemenata, od radara za rano otkrivanje i upravljanje vatrom do komandnih mesta, lansera i pomoćnih vozila.

Zbog toga se ukrajinski napadi ne usmeravaju samo prema cevima iz kojih se lansiraju rakete. Radari 91N6E i 92N2E predstavljaju posebno vredne ciljeve jer njihov gubitak neposredno utiče na sposobnost sistema da otkriva, prati i gađa ciljeve.

Istovremeno, svaki S-400 koji se koristi za napade po zemlji preuzima dodatnu ulogu i povećava sopstvenu aktivnost. Lansiranje otkriva približnu oblast iz koje sistem dejstvuje, posle čega protivnik može da koristi izviđačke podatke, elektronske senzore, satelite i bespilotne letelice za preciznije lociranje.

Napad kod Gelendžika zato pripada istoj kampanji u kojoj su ranije korišćeni ATACMS i drugi sistemi, samo sa znatno jeftinijim sredstvom napada. Ukrajina pokušava da pogodi najskuplje delove ruske PVO kombinacijom raketa i dronova, dok ruska strana svoju prednost traži u slojevitoj zaštiti i industrijskom kapacitetu koji već godinama proizvodi nove S-400 u velikim serijama.