Indija je zvanično otvorila vrata mogućem ulasku u francuski program borbenog aviona sledeće generacije FCAS. Ministarstvo odbrane saopštilo je parlamentu da je Nju Delhi „pokrenuo napore na zajednički način“ kako bi se priključio programu koji predvodi francuska vlada, potvrđujući izveštaje koji su se pojavili još u februaru.
Potez dolazi u posebno osetljivom trenutku za Pariz, pošto je prvobitna francusko-nemačka konstrukcija FCAS-a praktično propala u junu 2026. godine posle višegodišnjih sukoba Dassault Aviationa i Airbusa. Spor nije bio samo pitanje novca, već kontrole nad projektom, intelektualne svojine i pristupa ključnim tehnologijama budućeg lovca.
Indija bi Francuskoj mogla da donese tržište, novac i proizvodnu bazu kakvu Nemačka nije mogla da ponudi u istoj meri. Istovremeno, dve zemlje imaju mnogo sličnije vojne zahteve nego što se na prvi pogled čini. Francuska insistira na strateškoj autonomiji, nuklearnom odvraćanju, velikom borbenom radijusu i avionima sposobnim za operacije sa nosača.
Indija traži kombinaciju velikog dometa, samostalnosti, palubne avijacije i sposobnosti delovanja protiv protivnika poput Kine i Pakistana. Problem počinje tamo gde se završava politička saglasnost i počinje razgovor o tehnologiji.
Francuska traži zamenu za nemačkog partnera
FCAS je prvobitno zamišljen i najavljivan kao jedan od najvećih evropskih vojnoindustrijskih projekata, sa Francuskom, Nemačkom i Španijom. Novi lovac trebalo je da zameni Rafale i Eurofighter, ali sam avion predstavlja samo jedan deo šire arhitekture koja uključuje bespilotne pratioce, senzore, komunikacione mreže i umreženo ratovanje.
Dassault i Airbus godinama nisu uspevali da se dogovore ko će kontrolisati razvoj glavnog aviona i kako će biti podeljena intelektualna svojina. Francuska je posebno insistirala da Dassault zadrži vodeću ulogu, dok je nemačka strana tražila širu raspodelu tehnologije i poslova. Indija sada želi da upadne upravo u tu prazninu nastalu posle tog sukoba.
Partnerstvo sa Nju Delhijem moglo bi da promeni i samu prirodu FCAS-a. Umesto projekta zasnovanog na kompromisima više evropskih država, novi program mogao bi da bude prilagođen potrebama dve nuklearne sile koje žele visok stepen nezavisnosti od Sjedinjenih Država.
Indijska industrija
Ni indijski ulazak ne rešava automatski evropske probleme sa cenom i rokovima. Tejas je najbolji primer. Prvi let indijskog lovca izveden je 4. januara 2001. godine, dok je ograničenu operativnu sposobnost dostigao gotovo 20 godina kasnije, tek u februaru 2019. godine.
Sličan problem pojavio se i kod licencne proizvodnje Su-30MKI. Avioni sastavljeni u Indiji koštali su gotovo dvostruko više od primeraka proizvedenih u Rusiji, velikim delom zbog neefikasnosti i složenosti lokalnog proizvodnog lanca. Niža cena rada zato sama po sebi ne garantuje jeftiniji avion.
Francuska sa druge strane ima problem male serije. Evropski lovci tradicionalno se proizvode u manjim količinama od američkih, kineskih ili ruskih konkurenata, zbog čega se razvojni troškovi raspoređuju na manji broj aviona.
Su-57
Nju Delhi je istovremeno pregovarao sa Rusijom o Su-57. Još u februaru 2025. potvrđeno je da se razmatra licencirana proizvodnja tog lovca pete generacije u Indiji. Moskva je u junu 2025. ponudila i veoma širok tehnološki paket, uključujući pristup izvornom kodu u okviru mogućeg ugovora o lokalnoj proizvodnji.
Takva ponuda ima posebno veliku težinu jer bi Su-57 mogao da uđe u indijsku službu mnogo pre bilo kakvog budućeg francusko-indijskog FCAS-a. Francuski program zato ulazi i u direktnu borbu za jedno od najvažnijih tržišta ruske vojne industrije.
Ministarstvo odbrane je u januaru 2026. saopštilo da su pregovori stigli do napredne tehničke faze, da bi prema najnovijim navodima, indijski ministar odbrane Radžeš Kumar Sing rekao je da Nju Delhi trenutno ne razmatra nabavku aviona kompanije Suhoj.
AMCA ostaje treći put
Indija već razvija i sopstveni lovac pete generacije AMCA, koji je u pojedinim segmentima stigao nešto dalje od evropskog FCAS-a.
AMCA i FCAS nisu isti projekti. Prvi je prvenstveno nacionalni lovac pete generacije, dok je FCAS zamišljen kao mnogo širi sistem koji uključuje novi avion, bespilotne platforme, senzore i digitalno umrežavanje.
Problem nastaje kada se finansiranje i rokovi preklapaju. Indija bi mogla istovremeno da plaća AMCA i razvoj potpuno novog aviona sa Francuskom.
Rafale pokazuje gde može da pukne saradnja
Najveći problem budućeg francusko-indijskog partnerstva verovatno neće biti aerodinamika, motor ili stelt oblikovanje, već pristup tehnologiji. Indija je šamar već iskusila tokom pregovora o Rafalu. Nju Delhi je tražio lokalnu proizvodnju, transfer tehnologije i mogućnost samostalne integracije domaćeg naoružanja i avionike.
Posebno sporno pitanje bio je pristup dokumentu o kontroli interfejsa i izvornom kodu ključnih sistema aviona. Prema informacijama koje su pratile pregovore, Francuska nije bila spremna da Indiji omogući puni pristup glavnoj avionici Rafala, uključujući sistem elektronskog ratovanja i odbrambeni paket SPECTRA. Taj spor postao je jedan od najvećih problema u razgovorima o velikoj dodatnoj indijskoj narudžbini.
Rafale je u francuskoj službi od 2001. godine. FCAS bi trebalo da bude tehnološka osnova francuske borbene avijacije decenijama kasnije, pa bi pitanje deljenja njegovih najosetljivijih sistema bilo još ozbiljnije. Indija, iako je na Rafalu udarila u francuski zid oko najosetljivije tehnologije, sada pokušava da postane partner Francuske na avionu koji bi trebalo da bude još tehnološki zatvoreniji.
Nije prijatno da avio spektakl u UAE pošalješ Hal Tejas delta wing I da se on srši i pilot pogine.
Daleko su oni od tehnologije i motora i modernih senzora. Kada su dobili licencu za SU 30 MKI pokušali su da fušare i rade legure oplate motora na svoju ruku
Kradu zanat…
Tako su i sa Rusijom do pred kraj učestvovali u programu SU-57, a sada bi slično sa Francuskom.
Čak bi mogli paralelno da se opremaju sa SU-57 i razvijaju FCAS, ali su prevrtljivi prema saradnicima – za šta su možda nagrađivani i pritiskani sa strane – a treba im brza i pouzdana solucija jer Kina već raspoređuje nešto stariju 5. generaciju prema granici sa Indijom, a dobiće je izvesno i Pakistan…
Indija ,nikada neće od zapada dobiti pristup najsofisticiranijoj tehnologiji ,koji do duše ,nije do sada dobijala niti od Rusije . Ali, ovo je trenutak gde su se stekli geostrateške okolnosti u svetu ,da je Rusija ,zbog svoje trenutne situacije spremna da proda ,,porodično srebro” za rad svojih širih interesa i daljeg tehnološkog razvoja 6-te generacije aviona te tako bezbolnije uhvati korak sa SADom i Kinom ., Indija , umesto da shvati taj politički momenat i dokopa se naučne baze i zaokruženog i završenog projekta, te ubrzano uđe u proizvodnju aviona pete gen. oni se hvataju sa Francuskom u razvoj pete generacije aviona koji će trajati čitavu deceniju , do kada će Pakostan biti već naoružan 6- tom gen. Kineskih borbenih aviona….Inače je poznato da je u Indiji izražena ona najsurovija korupcija , tako da imam osećaj da je u stvari to po sredi u vezi aviona i te problematike . Takođe Indijska naučno- razvojna baza je još daleko od stvaranja uslova za samostalni razvoj najsofisticiranijeg naorižanja a niko nije spreman da najnovije naučno tehnologije ,mukotrpno stvarane uz ogromne materjalne troškove i odricanja , tek tako ustupi bilo kome ,ako nema neke izrazite finansijske i strateške koristi kao što ih ima Rusija u ovom momentu. Mislim da Indija srlja u ovom dilu sa francuzima i da će izaći kratkoh rukava…
Klasična muka kada se prepliću BRIKS, Pokret Nesvrstanih, Commonwealth, I USA strategija jačanja medjusobnih odnosa u Indo-Pacifičkom regionu…