Pet meseci američkih vojnih operacija protiv Irana dovelo je Pentagon pred logističku krizu koju Vašington više ne može lako da prikrije političkim izjavama o neograničenoj vojnoj moći. Sjedinjene Države gotovo su iscrple zalihe balističkih raketa zemlja-zemlja ATACMS i novih projektila Precision Strike Missile, poznatih kao PrSM, namenjenih njihovoj zameni.
Istovremeno je potrošeno nešto manje od polovine ukupnog američkog inventara krstarećih raketa Tomahavk, glavnog pomorskog oružja za udare na velikim udaljenostima. Centralna komanda SAD održavala je kampanju prebacivanjem municije iz baza i skladišta raspoređenih širom sveta, ali je time problem samo prenet sa Bliskog istoka na globalne američke rezerve.
Ratni planeri očekivali su kratku operaciju u kojoj bi masovni udari brzo slomili iransku odbranu i političku volju. Umesto toga, produženi sukob pretvorio je napade sa distance u svakodnevno trošenje najskupljih i najteže zamenljivih projektila. Vašington je izbegavao širu upotrebu avijacije u snažno branjenom iranskom vazdušnom prostoru kako bi smanjio rizik od obaranja aviona i pogibije pilota.
Takva odluka sačuvala je deo ljudstva, ali je gotovo ispraznila magacine oružja koje je prvobitno čuvano za mnogo veći sukob sa Kinom ili Rusijom. Zvaničnici Pentagona tvrde da vojska i dalje raspolaže dovoljnom količinom municije za svaki zadatak, dok interni izveštaji i upozorenja komandanata ukazuju na potpuno drugačiju sliku, piše Rojters.
ATACMS pri kraju, PrSM potrošen pre nego što je sazreo
ATACMS je godinama predstavljao osnovno američko kopneno oružje za precizne udare duboko iza protivničkih linija. Njegovu ulogu trebalo je postepeno da preuzme PrSM, projektil većeg dometa i savremenije konstrukcije, razvijen za buduće operacije protiv tehnološki naprednih protivnika.
Rat sa Iranom naterao je američke snage da oba sistema koriste tempom koji proizvodnja nije mogla da prati. Zalihe ATACMS-a sada su gotovo potpuno iscrpljene, dok su raspoložive količine novih raketa PrSM praktično potrošene.
PrSM je uveden u trenutku kada serijska proizvodnja još nije dostigla obim potreban za dugotrajan rat. Velike porudžbine i povećane isporuke ne očekuju se pre 2027. godine, što stvara višemesečni, moguće i višegodišnji jaz između potrošnje i obnove arsenala.
Svaki projektil košta više od milion dolara, ali novac nije najveći problem. Motori, elektronika, sistemi navođenja, eksplozivne bojeve glave i specijalizovani dobavljači ne mogu se udvostručiti prostom odlukom Bele kuće.
Tomahavk prepolovljen za pet meseci
Američka mornarica oslonila se na Tomahavke lansirane sa razarača, krstarica i podmornica kako bi gađala iranske objekte bez ulaska aviona u domet protivvazdušne odbrane. Takva taktika omogućila je udare sa velikih udaljenosti, ali je za svega pet meseci potrošila nešto manje od polovine ukupnih zaliha ovog oružja.
Tomahavk je decenijama bio jedan od glavnih simbola američke sposobnosti da brzo napadne bilo koju državu. Njegova masovna upotreba sada je pokazala koliko se brzo i veliki arsenal može istopiti u ratu protiv protivnika koji nije slomljen u prvim nedeljama.
Raytheon je sa Pentagonom postigao preliminarni višegodišnji dogovor o povećanju proizvodnje, ali sklapanje i isporuka složenih krstarećih raketa mere se godinama, ne nedeljama. Fabrike već rade blizu granice kapaciteta, dok istovremeno moraju da ispune ranije ugovore, izvozne narudžbine i potrebe američke mornarice.
Patriot i THAAD takođe ostaju bez presretača
Kriza nije ograničena na ofanzivne rakete, a o tome smo pisali u nekoliko navrata već. Tokom iranskih napada potrošeno je oko 65 odsto rezervi presretača za sisteme Patriot, dok su zalihe projektila za THAAD smanjene najmanje 38 odsto u odnosu na period pre rata.
Presretači su korišćeni za zaštitu američkih baza, Izraela, ključne infrastrukture i savezničkih položaja širom Bliskog istoka. Svaki iranski talas raketa i dronova zahtevao je lansiranje više projektila kako bi se povećala verovatnoća uništenja ciljeva.
Raniji izveštaji već su upozoravali na smanjenje zaliha raketa JASSM, projektila vazduh-vazduh i municije za Patriot. Rat sa Iranom spojio je više odvojenih problema u jedinstvenu krizu američke industrije preciznog naoružanja.
Kopnena operacija postala prevelik rizik
Vojni analitičari procenjuju da je nestašica preciznih projektila jedan od glavnih razloga zbog kojih Vašington još nije pokrenuo veliku kopnenu operaciju protiv Irana. Takva kampanja zahtevala bi višenedeljne udare na komandne centre, raketne položaje, logistiku, aerodrome i sisteme protivvazdušne odbrane pre ulaska kopnenih jedinica.
Drugi razlog je strah od velikih gubitaka. Kopneni rat protiv države veličine Irana mogao bi da donese broj poginulih koji bi teško pogodio popularnost Donalda Trampa pred novembarske izbore za Kongres.
Američka komanda zato ograničava nove ofanzive i čuva preostalu municiju za najvažnije ciljeve. Svako novo lansiranje više nije samo odluka o udaru na Iran, već i pitanje koliko raketa ostaje za Pacifik, Evropu i odbranu američkih snaga u drugim regionima.
Sukob sa Kinom zahtevao bi masovnu upotrebu oružja dugog dometa protiv aerodroma, brodova, raketnih baza i sistema protivvazdušne odbrane. Odvraćanje Rusije takođe počiva na uverenju da SAD mogu brzo da prebace i upotrebe velike količine precizne municije. Posle pet meseci rata sa Iranom, upravo su ti projektili postali najtanji deo američkog arsenala.
