Uzbekistan se priprema za najveće obnavljanje borbene avijacije od raspada Sovjetskog Saveza, a izbor bi mogao da padne na kineski J-10CE. Specijalizovano izdanje Defense Security Asia tvrdi da Taškent razmatra nabavku 24 višenamenska lovca generacije 4+, dovoljno za formiranje dve moderne borbene eskadrile.
Posao još nisu javno potvrdili uzbekistansko Ministarstvo odbrane ni kineska državna korporacija AVIC, dok rokovi isporuke i finansijska vrednost mogućeg ugovora nisu objavljeni. Sama količina pokazuje da nije reč o simboličnoj kupovini nekoliko aviona za ispitivanje, već o mogućoj zameni centralnog dela uzbekistanske lovačke flote.
Vazduhoplovstvo ove zemlje i dalje se oslanja na sovjetske MiG-29 i Su-27, kao i jurišne avione Su-25, od kojih je veliki broj star nekoliko decenija. Održavanje takve flote postaje sve skuplje zbog ograničene dostupnosti delova, remonta i motora. Izbor J-10CE otvorio bi Taškentu pristup kineskim radarima, raketama, sistemima elektronskog ratovanja i potpuno novom lancu obuke i održavanja.
Peking bi istovremeno dobio prvi veliki prodor sa savremenim borbenim avionom u Centralnu Aziju, region u kojem je Rusija decenijama bila gotovo neprikosnoveni dobavljač vojne avijacije. Potencijalni ugovor zato nije samo pitanje 24 aviona, već mogući početak dugoročnog preusmeravanja regionalnog tržišta naoružanja prema Kini.
Od sovjetskih MiG-ova do kineskog digitalnog lovca
Uzbekistan je posle raspada SSSR-a nasledio jednu od najvećih vazduhoplovnih flota u Centralnoj Aziji. U njoj su se nalazili lovci MiG-29 i Su-27, bombarderi Su-24, jurišnici Su-25, transportni avioni i veliki broj helikoptera.
Broj aviona na papiru, međutim, ne pokazuje koliko ih je stvarno sposobno za redovne borbene operacije. Deo Su-27 i MiG-29 nalazi se u rezervi ili skladištima, dok operativne letelice zahtevaju sve složenije održavanje. Čak i modernizovani sovjetski lovci teško mogu da ponude nivo senzorske povezanosti, elektronske zaštite i borbe van vizuelnog dometa koji donosi J-10CE.
Kineski avion nije nevidljivi lovac pete generacije, ali predstavlja veliki tehnološki skok u odnosu na osnovne varijante MiG-29 i Su-27 koje je Uzbekistan nasledio početkom devedesetih. J-10CE koristi digitalnu kabinu, savremene sisteme razmene podataka, radar sa aktivnim elektronskim skeniranjem i širok izbor kineskog preciznog naoružanja.
Ključnu prednost predstavlja mogućnost korišćenja rakete vazduh-vazduh PL-15E sa aktivnim radarskim samonavođenjem. Takva kombinacija omogućava pilotu da cilj otkrije, prati i napadne na velikoj udaljenosti, posebno kada avion dobija podatke sa zemaljskih radara ili aviona za rano upozoravanje i kontrolu. Za blisku vazdušnu borbu namenjena je raketa PL-10E, sposobna za zahvat cilja pod velikim uglovima uz upotrebu nišana na kacigi pilota.
J-10CE ima delta krilo sa prednjim horizontalnim površinama, konfiguraciju koja mu pruža veliku pokretljivost, naročito na srednjim i malim visinama. Pokreće ga jedan motor, što bi održavanje trebalo da učini jeftinijim od dvomotornih Su-27, ali istovremeno donosi manju rezervu potiska i sigurnosti tokom dugih letova iznad slabo naseljenih područja Centralne Azije.
AVIC opisuje J-10CE kao jednomotorni, višenamenski lovac za dejstvo u svim vremenskim uslovima, sposoban za istovremenu borbu protiv više ciljeva u složenom elektromagnetnom okruženju i precizne napade na zemlji. Pakistanski primer pokazuje da Kina avion ne izvozi odvojeno od naoružanja, već kao deo šireg paketa sa raketama, obukom, rezervnim delovima i tehničkom podrškom.
J-10 je rastao tri decenije pre prvog velikog izvoza
Razvoj porodice J-10 počeo je još tokom osamdesetih godina, kada je Kina tražila domaći lovac koji bi zamenio zastarele J-6 i J-7. Prvi prototip poleteo je krajem devedesetih, dok je početni J-10A kasnije uveden u kineske vazduhoplovne snage.
J-10B dobio je izmenjeni usisnik vazduha, unapređenu avioniku, infracrveni sistem za pretraživanje i praćenje ciljeva, kao i napredniji radar. Najveći skok stigao je sa varijantom J-10C, koja je donela radar sa aktivnim elektronskim skeniranjem, savremenije elektronsko ratovanje, poboljšane komunikacije i mogućnost upotrebe raketa PL-15 i PL-10.
Slovo E u oznaci J-10CE označava izvoznu verziju J-10C. Pakistan je postao njen prvi potvrđeni strani kupac, a prvih šest aviona uvedeno je u službu 11. marta 2022. godine u vazduhoplovnoj bazi Minhas kod Kamre. Avioni su raspoređeni u 15. eskadrilu „Kobre“, dok su fotografije pokazale da koriste kineske motore WS-10 i rakete PL-10E i PL-15E.
Pakistanski J-10CE prvi put je borbeno angažovan tokom sukoba sa Indijom u maju 2025. godine. Islamabad je tvrdio da su kineski lovci učestvovali u obaranju više indijskih aviona, uključujući Rafale, dok je Nju Delhi odbacio pakistanski prikaz gubitaka. Kina je kasnije ovaj događaj predstavila kao prvi borbeni uspeh izvozne verzije J-10CE, naglašavajući da rezultat nije zavisio samo od aviona već i od raketa velikog dometa, radarskih podataka i povezanog sistema komandovanja.
Kupovina J-10CE ne bi značila prekid uzbekistanskih bezbednosnih odnosa sa Moskvom. Taškent vodi viševektorsku politiku, sarađuje sa Rusijom u suzbijanju terorizma i regionalnih pretnji, ali istovremeno širi veze sa Kinom, Turskom i zapadnim proizvođačima. Takođe, prošle godine se spominjalo kako Uzbekistan planira nabavku kineskih stelt lovaca pete generacije J-35A.
Za Peking bi prodaja 24 aviona predstavljala daleko više od jednog izvoznog ugovora. Kineski instruktori, tehničari, simulatori, rakete i rezervni delovi ostali bi vezani za Uzbekistan tokom čitavog radnog veka aviona. Taškent bi sa dve eskadrile J-10CE prvi put od sticanja nezavisnosti dobio potpuno novu lovačku platformu koja ne potiče iz sovjetske ili ruske vazduhoplovne industrije.
