Novi snimci ruskog Su-34 prikazuju avion sa četiri modifikovane bombe FAB-500T, opremljene izduženim modulima za klizenje, korekciju putanje i povećanje dometa. Konstrukcija se primetno razlikuje od prvih kompleta UMPK koji su se masovno pojavili tokom 2023. godine, a stigli su do iteracije 5.
Produženi zadnji deo otvorio je mogućnost da najnovija verzija, pored sklopivih krila i satelitskog navođenja, koristi dodatni pogon. Na dostupnim snimcima nije moguće pouzdano utvrditi da li se unutra nalazi raketni motor ili mali turbomlazni pogonski sistem. Rusija nije objavila tehničke karakteristike, oznaku kompleta niti zvanični maksimalni domet.
Četiri bombe pod jednim Su-34 ipak pokazuju da nije reč samo o demonstratoru namenjenom pojedinačnim probama. Rusko vazduhoplovstvo pokušava da veliki broj bombi nasleđenih iz sovjetskog perioda pretvori u masovno precizno oružje koje se lansira daleko od cilja. Cena takvog udara ostaje znatno niža od upotrebe krstareće rakete sa približno istom bojevom glavom.
Posada Su-34 istovremeno dobija mogućnost da ne ulazi u zonu najvećeg rizika ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane. Pojava nove konfiguracije nastavlja trogodišnji razvoj u kojem su jednostavni sklopivi moduli prerasli u čitavu porodicu klizećih bombi različite mase i dometa.
Četiri FAB-500T pod jednim Su-34
Su-34 je jedan od najtežih taktičkih borbenih aviona u operativnoj upotrebi i predstavlja glavnu rusku platformu za napade vođenim bombama. Velika nosivost, unutrašnje zalihe goriva i konstrukcija namenjena dugim udarnim misijama omogućavaju mu da istovremeno nosi više teških projektila.
Najnoviji snimci prikazuju četiri FAB-500T sa izmenjenim kompletima UMPK-5. Oznaka FAB-500 obuhvata bombe klase oko 500 kilograma, dok dodatak „T“ potiče od verzije prvobitno prilagođene velikim brzinama i visokim temperaturama pri nošenju na avionima.
Izduženi moduli znatno su veći od ranih kompleta sa sklopivim krilima. Takva promena može da obezbedi dodatno gorivo, jači navigacioni sistem, veće upravljačke površine ili prostor za pogon koji produžava let nakon odvajanja od aviona.
Četiri bombe omogućavaju jednom Su-34 da u istoj misiji napadne više ciljeva ili da nekoliko projektila usmeri prema jednom većem položaju. Ruske snage tako dobijaju veliku masu eksploziva bez angažovanja četiri zasebna aviona ili potrošnje istog broja skupljih raketa.
Od 40 kilometara do prijavljenih 193
Prvi UMPK kompleti omogućavali su bombama da, nakon ispuštanja sa visine između 10.000 i 12.000 metara, prelete približno 40 do 50 kilometara. Kasnije verzije povećale su domet na oko 70, a zatim i približno 80 kilometara, u zavisnosti od visine, brzine aviona i putanje lansiranja.
Takav domet već je omogućio Su-34 da dejstvuje izvan zone koju pokriva veliki broj ukrajinskih protivvazdušnih sistema kratkog i srednjeg dometa. Avion bi se popeo, ubrzao, ispustio bombu i promenio kurs pre približavanja neposredno branjenom prostoru.
Zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Vadim Skibicki izjavio je u oktobru 2025. da je novi ruski tip klizeće bombe tokom upotrebe dostigao 193 kilometra. Prema njegovoj proceni, takav domet omogućava jeftine masovne udare na ciljeve znatno dublje iza linije fronta.
Oružje na koje je Skibicki ukazao najverovatnije pripada novoj kategoriji bombi sa dodatnim raketnim pogonom. Projektil prvo koristi brzinu i visinu aviona, zatim razvija krila, a dodatni motor produžava let mnogo dalje nego kod klasičnog UMPK kompleta.
Bomba sa sopstvenim pogonom složenija je i skuplja od obične klizeće verzije. Njena cena ipak može ostati samo deo troška krstareće rakete koja na sličnu udaljenost prenosi bojevu glavu uporedive mase.
Promena taktike smanjila izlaganje ruskih aviona
Ruski taktički avioni na početku sukoba češće su prilazili liniji fronta i koristili klasične bombe slobodnog pada. Takvi napadi zahtevali su ulazak u prostor koji su pokrivali ukrajinski sistemi srednjeg i velikog dometa, prenosivi raketni sistemi i protivavionska artiljerija.
Masovno uvođenje UMPK kompleta promenilo je profil misija. Su-34 sada može da ispusti bombu desetine kilometara od cilja, dok sklopiva krila i navigacioni sistem preuzimaju završni deo leta.
Veći domet nije uklonio sve rizike. Avioni tokom lansiranja često moraju da dostignu visinu i brzinu koje povećavaju njihov radarski potpis, dok ih ukrajinska protivvazdušna odbrana može gađati sistemima velikog dometa ili pokušati da ih presretne lovcima.
Produžene verzije UMPK pomeraju tačku ispuštanja još dalje od fronta. Domet blizu 200 kilometara omogućio bi dejstvo bez približavanja većem delu ukrajinske kopnene protivvazdušne odbrane, uz mogućnost napada na komandna mesta, logistiku, skladišta i rezerve duboko u pozadini.
Masovna proizvodnja ostaje ključna prednost ruskog pristupa. Krstareće rakete zahtevaju kompletan pogonski sistem, složenu konstrukciju i zasebnu proizvodnu liniju, dok UMPK koristi već postojeću bombu kojoj se dodaju krila, navođenje i eventualno pomoćni motor.
Sovjetske bombe pretvorene u precizno oružje
UMPK radi prema principu sličnom američkom kompletu JDAM-ER. Konvencionalna bomba dobija sklopiva krila, upravljačke površine, navigacionu jedinicu i sistem korekcije, čime od oružja slobodnog pada nastaje vođena klizeća bomba.
Rusija raspolaže velikim zalihama bombi proizvedenih tokom sovjetskog perioda. Njihova ponovna upotreba uklanja potrebu da se za svaki projektil izrađuju novo metalno telo, eksplozivno punjenje i upaljač.
Najveći izazov nalazi se u serijskoj proizvodnji pouzdanih modula i zaštiti satelitskog navođenja od elektronskog ometanja. Ukrajinske snage pokušavaju da ometaju navigacione signale, zbog čega novije verzije mogu koristiti unapređene antene, inercijalno vođenje i korekcije koje smanjuju zavisnost od jednog izvora podataka.
Preciznost klizeće bombe nije jednaka preciznosti najskupljih krstarećih raketa u svim uslovima. Velika bojeva glava delimično nadoknađuje odstupanje, posebno pri napadima na utvrđene položaje, industrijske objekte, skladišta i veće zgrade.
UMPK više nije ograničen na FAB-500
Ruski program proširen je sa bombi FAB-500 na znatno teže FAB-1500 i FAB-3000. Veća masa smanjuje broj projektila koje avion može da ponese, ali višestruko povećava količinu eksploziva dostavljenu na cilj.
FAB-1500 sa modulom za klizenje koristi se protiv velikih utvrđenih položaja, komandnih objekata i industrijskih zgrada. Njena eksplozija može da izazove ozbiljna strukturna oštećenja čak i kada bomba ne pogodi tačno središte cilja.
FAB-3000 zahteva još veći komplet krila i posebno prilagođavanje nosača. Bomba te klase namenjena je objektima kod kojih projektili sa manjom bojevom glavom ne mogu pouzdano da probiju zaštitu ili izazovu dovoljno snažno razaranje.
Teške klizeće bombe koriste kombinaciju velike mase, preciznijeg navođenja i lansiranja van neposrednog dometa odbrane. Njihove glavne mete ostaju ojačana utvrđenja, podzemni prostori, komandne tačke i veliki objekti koje je teško uništiti lakšim projektilima.
