O ”labudovoj pesmi” nemačkih oružanih snaga na Zapadnom frontu već smo pisali u više navrata. Pored nesumnjivog hazarderstva, pa i avanturizma, neke jedinice su pokazale nesumnjivu spremnost i hrabrost bespogovorno izvršavajući gotovo samoubilačke operacije. Jedna od njih je i operacija ”Bodenplate” (Unternehmen Bodenplatte – osnovna ploča).
Kao i u svim drugim elementima Ardenske operacije trebalo je sakupiti na jednom mestu što više snaga koje su preostale i kao stisnutom pesnicom udariti tamo gde najviše boli. Za kopnene jedinice i padobrance znamo kako su prošli. Šta su uradili vazduhoplovci, elita i najistrajniji branioci nacističke Nemačke?
Osnovna ploča bila je poslednja velika operacija Luftvafe. Njen cilj je bio masovni napad lovcima-bombarderima po aerodromima koji su se nalazili na teritoriji Beneluksa i Francuske, a bili su korišćeni u Ardenskoj i drugim operacijama. Nemački ”plavci” uspeli su da prikupe praktično sve što je još dnevna lovačka avijacija imala na Zapadnom frontu. Uspeli su da unište ili oštete oko 500 aviona antihitlerovske koalicije.
Operacija je morala da bude maksimalno tajno sprovedena, što je u datim uslovima veza, bez kojih je avijacija praktično neupotrebljiva, bilo fantastičan uspeh. Mnoge nemačke jedinice u širem reonu nisu ni bile obaveštene o ovoj akciji. To nije ništa čudno jer bi u masi rutinski obavljanih veza i radio-saobraćaja neko sigurno otkrio o čemu je reč. I radio-tišina je takođe bila sumnjiva pa je i tu trebalo naći meru. Iznenađenje je moralo biti potpuno jer je saveznička PVO, uključujući i lovce-presretače bila maksimalno spremna. Takav nivo tajnosti doveo je čak i do gubitaka od prijateljske vatre.
Operacija je, bez obzira na oprez službi na pomenutim aerodromima, imala neočekivan taktički uspeh. Računalo se s novogodišnjom noći i opuštanjem. Međutim, kada se sve sabralo i oduzelo, pokazalo se da je ona bila neuspešna. To nije bila čak ni Pirova pobeda. Veliki broj savezničkih aviona uništen je ili oštećen na zemlji, a nadoknađeni su već tokom nedelje. Gubici letačkog i zemaljskog sastava bili su minimalni.
Avioni nisu leteli, a osoblje na aerodromima bilo je u sigurnim zaklonima. Jednostavno rečeno, u to vreme oni su mogli sebi priuštiti i takav gubitak. Gubici Lufvafe bili su kritični, pre svega u broju stradalih pilota. Pri tom nije sve ni izvedeno kako je dogovoreno i naređeno. Samo jedanaest od 34 borbene grupe uspele su da u planirano vreme iznenada stignu do ciljeva i dejstvuju. Na taj način ne samo da nisu postigli prednost u vazduhu, već su je izgubili. Prvo sunce koje je granulo širom Ardena, nad nemačke trupe dovelo je mase najnovijih lovaca-bombardera i bombarderske avijacije.
Postfestum
Američka komanda je sprovela temeljnu istragu jer niko nije mogao preći lako preko tolike štete i, što je najvažnije, uspelog iznenađenja. Savezničke obaveštajne službe nisu uspele da otkriju nemačke namere, inače bi nemački gubici bili totalni. Četvrtog decembra 1944. godine Drugi lovački korpus je naredio skladištenje navigaciono-orijentacionih pomagala kao što su baklje i dimne bombe, a obaveštajci tome nisu pridali značaj. Ignorisane su i komunikacije s posadama Junkersa Ju 88 gde je navedeno kako treba da se koriste baklje prilikom obeležavanja ciljeva. Obaveštajci su opušteno zaključili da se ova uputstva izdata trupama na zemlji zbog mogućih kopnenih ciljeva.
Dana 20. decembra presretnuta je poruka nemačke Treće lovačke divizije da su lokacije mesta za hitna sletanja tokom ”specijalnog poduhvata” ostale nepromenjene. Ovo je bio jasan pokazatelj da se nešto dešava, ali su obaveštajci i dalje čekali opipljiviji razvoj događaja. Vežbe napada iz niskog leta takođe su bile demaskirane radio-komunikacijama, ali ni one nisu nikome ništa značile. Obaveštajci su jednostavno smatrali da Nemci nemaju čime da napadnu, a nisu ni spremni da rizikuju. Sve do 16. decembra oni su pedatno pratili premeštanje nemačkih formacija koje su se nalazile naspram savezničkih snga u Ardenima i na tome je ostalo. Rezultat te rutine smo videli.
Na aerodromima su napadnute eksadrile ratnih vazduhoplovstava Velike Britanije, SAD, Novog Zelanda, Kanade i Poljske (u sastavu RAF). Njima su komandovali Artur Koningem (Sir Arthur Coningham, RAF officer), Džems Dulitl (James Harold “Jimmy” Doolittle, američki general) i Hojt Vandenberg (Hoyt Sanford Vandenberg, komandant Devete vazduhoplovne armije – Ninth Air Force /Air Forces Central).
Oni su predvodili Drugu taktičku grupu RAF (Second Tactical Air Force -2TAF), Osmu vazduhoplovnu armiju USAAF (Eighth Air Force – Air Forces Strategic) i Devetu Vazduhoplovnu armiju (Ninth Air Force -Air Forces Central). Napad su izvršile snage Drugog lovačkog korpusa u sadejstvu sa Trećom i Petom lovačkom divizijom Luftvafe. Nemačkim snagama komandvali su Verner Krajpe (Werner Kreipe), Jozef Šmid (Joseph Schmid), Ditrih Pelc (Dietrich Peltz), Karl Hentšel (Karl Hentschel) i Gotard Handrih (Gotthard Handrick).
Sumirajmo rezultate ove očajničke operacije: saveznici su imali 13 poginulih, 19 ranjenih, uz 326 uništenih i 200 oštećenih aviona. Nemci su prošli mnogo gore jer su izgubili dragocene pilote: 143 je poginulo, 70 zarobljeno i 21 ranjeno. Bespovratno je izgubljeno 304 aparata.
Читав 2. Св. рат је био, рат бројева.Земље са огромном индустријском базом и великим људским потенцијалом, САД и СССР су надмашили Њемачку и Јапан у индустријској производњи војних средстава.
Smatra se da su u operaciji Bodenplate nemci izgubili 200 svojih aviona od “prijateljske vatre”. Nemački protivavionci nisu bili obavešteni, a pošto su već duže vreme saveznici imali vazdušnu premoć, tako da su nemci automatski otvarali vatru na svaku veću vazdušnu formaciju jer odavno nisu videli neku veću formaciju nemačkih aviona. Rezultat je bio katastrofa, sami su oborili par stotina svojih aviona koji su leteli izuzetno nisko.
Nije ovo bila nikakva labudova pesma Njemačke armije.Koliko je situacija bila kritična,najbolje govori podatak da se Čerčil lično pismom obratio Staljinu i molio ga da planirana Sovjetska ofanziva počne ranije.I počela je 12 dana ranije nego što je bilo planirano.Sovjeti su bili u Poljskoj i na granicama Pruske i skupljali su ogromne rezerve za konačni napad i uništenje Njemačke.Taj napad je naterao Njemačku komandu ( OKW ) da prebaci ogroman broj najboljih vojnika i tehnike sa Zapadnog na Istočni fron,t,npr. elitnu 6. SS oklopnu armiju,ukupno preko 250 000 vojnika i prateće tehnoke je sa Zapadnog prebačeno na Istočni front.Gubitak više od 500 aviona se ni u snu ne može nazvati propalom i ne uspelom akcijom,a tek da nisu ove oklopne jedinice,vojska i prateća tehnika prebačeni na Istočni front,voleo bih da vidim kako bi prošli Zapadni saveznici. Činjenica je da se Njemačka vojska uopšte nije ozbiljno borila protiv Zapadnjaka jer su bili planirali da se predaju Amerikancima i stvore zajednički front protiv Sovjeta.Kako Zapadnjaci prolaze u bici sa iskusnom Njemačkom vojskom,najbolje je pokazala bitka u Holandiji,operacija Market Garden koju je vodio najbolii Engleski komandant, maršal Montgomeri,i u kojoj su saveznici za 9 dana izgubili 15 000 vojnika iako su imali vazdušnu nadmoć.Toliko o “sposobnim” saveznicima koji sad totalni kolaps i katastrofu u bici za Ardene predstavljaju kao svoju najveću pobedu.
Господин Ивић износи нетачне податке.
Треба да погледа два извора, који су свима доступни. Аутобиографију Пјера Клостермана аса РАФ-а иначе француза, са једне стране и званични дневник Вермахта за први Јануар 1945 са друге стране.
Резултат тог напада Луфтвафе-а је био да је на западном делу фронта уништено је 800 савезничких авиона а изгубљено стотинак тако да западни савезници нису имали седам дана са чиме да лете. Америчка команда је завела строгу цензуру информација, а Енглези су три месеца збијали шале на то.
Господине Звонко,
У ”ратној магли” свашта је било проглашавано и бројано. Све стране имају различиту методу рачунања губитака и то прилично темељно степеновану (од мале штете, преко отписа, до тоталне). Подаци нису нетачни. Узети су из Бундес архива, а упоређивани су и с подацима из архива ЦАМО.
Свакако Вам хвала за коментар, он је и повод да разјаснимо дилеме. Главни неспоразум произлази из методологије описа губитака (то исто важи и за бележење и признавање ваздушних победа) и, наравно, због недостатка података, па и њиховог прекрајања.
То је тачно, али господине извори Пјера Клостермана, који је узгред био и министар војни Француске, даје поуздане податке о томе колико је авиона уништено на земљи, јер је био тамо , односно у ваздуху у свом Темпесту, али не зна поуздано колико је авиона Луфтвафеа напало, док дневник Вермахта, који мора бити поуздан, јер је основни податак за ратовање зна колико је авиона полетело (поуздано), али не зна колико је уништено поуздано. То су укрштени подаци и тако се пише историја.
Kao što ste naveli,Njemačka zemaljska PVO(u tom periodu izuzetno opasna),nanjela je sopstvenoj avijaciji prilične gubitke(i u odlasku na zadatak i što je još gore i u povratku,dotukla mnoge oštećene avione koji su mislili da su se dokopali sigurnosti),jer mnoge Flak baterije(128,88,37 i 20mm)nisu bile zbog držanja operacije u tajnosti(zbog iznenadjenja),upoznate sa njom.Takodje i ako su Nijemci angažovali najbolje što su mogli od aviona:Me-262(manji broj),Fw-190D-9,Fw-190A-8,Fw-190F(F-1,2,3,8),Fw-190G(G-1,2,8),Bf-109G6,G10,G-14,Bf-109K2,K4 kao i bombardere Ju-88 i Ju-188,većina letačkog osoblja nije imala velikog iskustva,niti je bila dorasla avionima(osim rijetkih izuzetaka).Ako sve to uzmemo u obzir,konačan epilog akcije,teško da je i mogao biti drugačiji.Sve najbolje!