O ”labudovoj pesmi” nemačkih oružanih snaga na Zapadnom frontu već smo pisali u više navrata. Pored nesumnjivog hazarderstva, pa i avanturizma, neke jedinice su pokazale nesumnjivu spremnost i hrabrost bespogovorno izvršavajući gotovo samoubilačke operacije. Jedna od njih je i operacija ”Bodenplate” (Unternehmen Bodenplatte – osnovna ploča).
Kao i u svim drugim elementima Ardenske operacije trebalo je sakupiti na jednom mestu što više snaga koje su preostale i kao stisnutom pesnicom udariti tamo gde najviše boli. Za kopnene jedinice i padobrance znamo kako su prošli. Šta su uradili vazduhoplovci, elita i najistrajniji branioci nacističke Nemačke?
Osnovna ploča bila je poslednja velika operacija Luftvafe. Njen cilj je bio masovni napad lovcima-bombarderima po aerodromima koji su se nalazili na teritoriji Beneluksa i Francuske, a bili su korišćeni u Ardenskoj i drugim operacijama. Nemački ”plavci” uspeli su da prikupe praktično sve što je još dnevna lovačka avijacija imala na Zapadnom frontu. Uspeli su da unište ili oštete oko 500 aviona antihitlerovske koalicije.
Operacija je morala da bude maksimalno tajno sprovedena, što je u datim uslovima veza, bez kojih je avijacija praktično neupotrebljiva, bilo fantastičan uspeh. Mnoge nemačke jedinice u širem reonu nisu ni bile obaveštene o ovoj akciji. To nije ništa čudno jer bi u masi rutinski obavljanih veza i radio-saobraćaja neko sigurno otkrio o čemu je reč. I radio-tišina je takođe bila sumnjiva pa je i tu trebalo naći meru. Iznenađenje je moralo biti potpuno jer je saveznička PVO, uključujući i lovce-presretače bila maksimalno spremna. Takav nivo tajnosti doveo je čak i do gubitaka od prijateljske vatre.
Operacija je, bez obzira na oprez službi na pomenutim aerodromima, imala neočekivan taktički uspeh. Računalo se s novogodišnjom noći i opuštanjem. Međutim, kada se sve sabralo i oduzelo, pokazalo se da je ona bila neuspešna. To nije bila čak ni Pirova pobeda. Veliki broj savezničkih aviona uništen je ili oštećen na zemlji, a nadoknađeni su već tokom nedelje. Gubici letačkog i zemaljskog sastava bili su minimalni.
Avioni nisu leteli, a osoblje na aerodromima bilo je u sigurnim zaklonima. Jednostavno rečeno, u to vreme oni su mogli sebi priuštiti i takav gubitak. Gubici Lufvafe bili su kritični, pre svega u broju stradalih pilota. Pri tom nije sve ni izvedeno kako je dogovoreno i naređeno. Samo jedanaest od 34 borbene grupe uspele su da u planirano vreme iznenada stignu do ciljeva i dejstvuju. Na taj način ne samo da nisu postigli prednost u vazduhu, već su je izgubili. Prvo sunce koje je granulo širom Ardena, nad nemačke trupe dovelo je mase najnovijih lovaca-bombardera i bombarderske avijacije.
Postfestum
Američka komanda je sprovela temeljnu istragu jer niko nije mogao preći lako preko tolike štete i, što je najvažnije, uspelog iznenađenja. Savezničke obaveštajne službe nisu uspele da otkriju nemačke namere, inače bi nemački gubici bili totalni. Četvrtog decembra 1944. godine Drugi lovački korpus je naredio skladištenje navigaciono-orijentacionih pomagala kao što su baklje i dimne bombe, a obaveštajci tome nisu pridali značaj. Ignorisane su i komunikacije s posadama Junkersa Ju 88 gde je navedeno kako treba da se koriste baklje prilikom obeležavanja ciljeva. Obaveštajci su opušteno zaključili da se ova uputstva izdata trupama na zemlji zbog mogućih kopnenih ciljeva.
Dana 20. decembra presretnuta je poruka nemačke Treće lovačke divizije da su lokacije mesta za hitna sletanja tokom ”specijalnog poduhvata” ostale nepromenjene. Ovo je bio jasan pokazatelj da se nešto dešava, ali su obaveštajci i dalje čekali opipljiviji razvoj događaja. Vežbe napada iz niskog leta takođe su bile demaskirane radio-komunikacijama, ali ni one nisu nikome ništa značile. Obaveštajci su jednostavno smatrali da Nemci nemaju čime da napadnu, a nisu ni spremni da rizikuju. Sve do 16. decembra oni su pedatno pratili premeštanje nemačkih formacija koje su se nalazile naspram savezničkih snga u Ardenima i na tome je ostalo. Rezultat te rutine smo videli.
Na aerodromima su napadnute eksadrile ratnih vazduhoplovstava Velike Britanije, SAD, Novog Zelanda, Kanade i Poljske (u sastavu RAF). Njima su komandovali Artur Koningem (Sir Arthur Coningham, RAF officer), Džems Dulitl (James Harold “Jimmy” Doolittle, američki general) i Hojt Vandenberg (Hoyt Sanford Vandenberg, komandant Devete vazduhoplovne armije – Ninth Air Force /Air Forces Central).
Oni su predvodili Drugu taktičku grupu RAF (Second Tactical Air Force -2TAF), Osmu vazduhoplovnu armiju USAAF (Eighth Air Force – Air Forces Strategic) i Devetu Vazduhoplovnu armiju (Ninth Air Force -Air Forces Central). Napad su izvršile snage Drugog lovačkog korpusa u sadejstvu sa Trećom i Petom lovačkom divizijom Luftvafe. Nemačkim snagama komandvali su Verner Krajpe (Werner Kreipe), Jozef Šmid (Joseph Schmid), Ditrih Pelc (Dietrich Peltz), Karl Hentšel (Karl Hentschel) i Gotard Handrih (Gotthard Handrick).
Sumirajmo rezultate ove očajničke operacije: saveznici su imali 13 poginulih, 19 ranjenih, uz 326 uništenih i 200 oštećenih aviona. Nemci su prošli mnogo gore jer su izgubili dragocene pilote: 143 je poginulo, 70 zarobljeno i 21 ranjeno. Bespovratno je izgubljeno 304 aparata.
