Indonezija je naručila 12 italijanskih aviona M-346 F Block 20, uvodeći u svoju sve složeniju flotu platformu koja istovremeno može da obučava pilote i obavlja lake borbene zadatke. Sporazum su objavili italijanski Leonardo i njegov lokalni partner PT ESystem Solutions Indonesia, dok finansijska vrednost posla nije saopštena. Prve isporuke očekuju se od 2030. godine.
Džakarta time ne kupuje zamenu za Rafal niti avion koji može da preuzme sve zadatke klasičnog nadzvučnog lovca, već znatno jeftiniju platformu za misije u kojima bi korišćenje teškog borbenog aviona bilo nepotrebno rasipanje novca i resursa. M-346 može da preuzme završnu fazu obuke pilota, patroliranje, izviđanje, udare po ciljevima na zemlji i deo zadataka protiv sporijih vazdušnih pretnji.
Rafali će tako biti sačuvani za složenije misije, borbu protiv ozbiljnog protivnika i zadatke u kojima su potrebni veći domet, nadzvučna brzina, moćniji radar i širi izbor naoružanja. Kupovina je nastavak indonežanske politike naručivanja aviona iz više država, čak i po cenu veoma zahtevne logistike i održavanja nekoliko potpuno različitih tipova. Džakarta je 2022. sa francuskom kompanijom Daso Avijacija potpisala ugovor vredan približno 8,1 milijardu dolara za 42 aviona Rafal.
Novi italijanski avioni neće se takmičiti sa njima za isto mesto u borbenom poretku, već će popuniti prostor ispod skupih lovaca prve linije. Takva podela poslova postaje sve privlačnija državama koje više ne žele da za svaki patrolni let, obuku ili napad na slabo branjeni cilj podižu avion čiji sat leta košta desetine hiljada dolara.
Leonardo M-346 predstavlja kao jednu od svojih najuspešnijih vojnih vazduhoplovnih platformi. Prema podacima kompanije, do sada je naručeno više od 170 primeraka, dok bi Indonezija trebalo da postane 23. država koja je izabrala ovaj tip. Narudžbina obuhvata standard označen kao M-346 F Block 20, razvijen iz borbene grane porodice M-346. Ova konfiguracija treba da spoji naprednu obuku sa senzorima, vezama i naoružanjem potrebnim za stvarne operativne zadatke.
Vrednost indonežanskog paketa nije objavljena. Poređenje sa Austrijom pokazuje da se ne radi o jeftinoj školskoj letelici u klasi osnovnih trenažera, jer je austrijski paket za 12 aviona krajem 2025. procenjivan na oko 1,5 milijardi evra. Takvi ugovori obično ne obuhvataju samo same avione. U cenu ulaze simulatori, rezervni delovi, obuka pilota i tehničara, naoružanje, zemaljska oprema, održavanje i višegodišnja logistička podrška, pa prostim deljenjem ukupne vrednosti nije moguće dobiti stvarnu cenu jedne letelice.
M-346 Block 20: trenažer koji je dobio zube
M-346 je prvobitno razvijen kao napredni mlazni trenažni avion za pilote koji prelaze na savremene lovce sa složenom avionikom, digitalnim komandama leta i naprednim sistemima naoružanja. Njegova kabina sa tandemskim rasporedom sedišta omogućava instruktoru i pilotu da prolaze kroz situacije koje veoma liče na operacije u stvarnom borbenom avionu.
Velika prednost M-346 nije samo način na koji leti, već ono što može da simulira. Ugrađeni sistem obuke može da predstavi rad radara, protivničke avione, lansiranje raketa, dejstvo sistema protivvazdušne odbrane i složene taktičke scenarije bez potrebe da se za svaku vežbu angažuju pravi lovci, radari i borbene rakete.
Pilot tokom leta može da dobija simulirane ciljeve i pretnje kao da se nalazi u stvarnoj borbenoj misiji. Zemaljski instruktori istovremeno prate let, menjaju scenario i uvode nove protivnike, kvarove ili zadatke.
Takav sistem smanjuje potrebu da se skupi F-16, F-35, Rafal ili Jurofajter koriste za obuku koja može da bude sprovedena na jeftinijoj platformi. Ušteda nije samo u gorivu, već i u čuvanju životnog veka motora, radara, stajnog trapa i drugih skupih sklopova borbenih aviona.
Poljska koristi M-346 za pripremu pilota koji prelaze na F-16 i F-35, dok Izrael svoje avione ovog tipa označava imenom Lavi. Među korisnicima su Italija, Singapur i Katar, čije vazduhoplovne snage imaju različite borbene avione, ali sličnu potrebu da piloti pre prve borbene eskadrile prođu kroz naprednu obuku.
Dvomotorni M-346 pokreću dva turboventilatorska motora Honeywell F124-GA-200 bez dodatnog sagorevanja. Takva konfiguracija ne omogućava probijanje zvučnog zida u normalnom letu, ali donosi nižu potrošnju goriva i veću sigurnost tokom obuke, jer avion može da nastavi let i posle otkaza jednog motora.
Najveća brzina približava se vrednosti od 0,95 Maha. Avion je zato veoma brz za trenažer i laki borbeni avion, ali ostaje podzvučan.
To je ujedno njegova najveća slabost u poređenju sa nadzvučnim konkurentima. M-346 nije idealna platforma za brzo presretanje cilja na velikoj udaljenosti, jurnjavu za protivničkim lovcem niti ulazak u vazdušnu borbu protiv modernih nadzvučnih aviona.
Njegova snaga nalazi se u drugom delu spektra. Digitalni sistem upravljanja letom, dobra pokretljivost, moderna kabina, napredna avionika i relativno niski operativni troškovi čine ga veoma pogodnim za obuku, lake udare i patrolne zadatke.
Borbena verzija, poznata kao M-346FA, može da koristi višemodni radar iz porodice Grifo, elektronske senzore, sisteme za samozaštitu i podatkovne veze. Block 20 predstavlja dalji pokušaj da se ta borbena konfiguracija približi standardima savremenog lakog višenamenskog aviona.
M-346 ima sedam spoljnih nosača i može da ponese više od tri tone različitog tereta, u zavisnosti od konfiguracije i zadatka. Naoružanje može da obuhvati precizno vođene bombe, rakete vazduh-zemlja, rakete vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa, rezervoare za gorivo, izviđačke kontejnere i topovske podveske.
Takav teret ne pretvara ga u Rafal niti u F-16. Omogućava mu da gađa kopnene ciljeve, obara dronove, presreće sporije letelice i podržava jedinice na zemlji bez angažovanja najskupljih aviona u floti.
Za Indoneziju je takva sposobnost posebno korisna zbog ogromnog vazdušnog i pomorskog prostora koji mora da nadzire. Zemlja se prostire preko hiljada ostrva, dok se njene oružane snage suočavaju sa krijumčarenjem, povredama vazdušnog prostora, pomorskim incidentima i potrebom da brzo prebace snage između udaljenih oblasti.
M-346 može da obavlja deo tih zadataka uz niže troškove od Rafala. Njegov ograničeni domet i podzvučna brzina i dalje znače da će za ozbiljno presretanje i borbu protiv ravnopravnog protivnika biti potrebni teži lovci.
Istorija aviona počela je kroz italijansko-rusku saradnju. Kompanije Jakovljev i tadašnja Aermaki zajednički su radile na programu novog trenažera, iz kojeg su kasnije nastali ruski Jak-130 i italijanski M-346.
Partnerstvo se raspalo zbog različitih zahteva, tržišnih interesa i pogleda na dalji razvoj. Ruska i italijanska kompanija nastavile su odvojenim putevima, koristeći sličnu osnovnu aerodinamičku zamisao, ali različite motore, avioniku, sisteme upravljanja i borbene pakete.
Jak-130 je razvijan prvenstveno prema ruskim zahtevima i korisnicima sovjetske i ruske tehnike. M-346 je prilagođen zapadnim standardima, sistemima obuke, komunikacijama i naoružanju, što mu je otvorilo tržišta država koje koriste F-16, F-35 i druge zapadne avione.
Od austrijskog rešenja problema sa Jurofajterom do upravljanja Kizilelmom
Austrija je među državama koje su prepoznale da nije racionalno da svaki zadatak poveravaju skupom Jurofajteru. Austrijski izbor ne znači da M-346 može da zameni Jurofajter u svim zadacima. Italijanski avion ne može da ponudi istu brzinu penjanja, radarski domet, nosivost, nadzvučne performanse niti sposobnost borbe protiv snažnog protivnika.
Njegov posao je da preuzme ono za šta je Jurofajter preskup. Obuka, određene patrole, napadi na slabo zaštićene ciljeve i deo zadataka kontrole vazdušnog prostora mogu da se izvode bez trošenja resursa jednog od najskupljih evropskih lovaca. Indonezija primenjuje sličnu logiku sa Rafalom. Francuski avion ostaje glavna borbena platforma za najzahtevnije misije, dok M-346 može da preuzme obuku i lakše operacije.
Takav raspored ima i kadrovsku prednost. Piloti mogu da prolaze kroz veliki broj sati leta na M-346, vežbaju rad senzora, raketne napade i složene scenarije, a zatim pređu na Rafal sa znatno više iskustva nego što bi stekli na klasičnom školskom avionu.
Uloga M-346 više se ne završava ni na obuci ni na lakim udarima. Turska je nedavno pokazala da avion može da postane komandna tačka za borbene bespilotne letelice. Takva kombinacija pokazuje kako bi relativno jeftin avion sa dva člana posade mogao da dobije mnogo veću ulogu od one za koju je prvobitno napravljen.
Pilot upravlja avionom i prati vazdušni prostor, dok instruktor ili operater na zadnjem sedištu može da kontroliše dron, bira ciljeve i raspoređuje zadatke. Kizilelma u tom slučaju može da leti ispred M-346, približava se protivničkoj protivvazdušnoj odbrani, otkriva radare ili nosi naoružanje. Avion sa posadom ostaje dalje od najveće opasnosti i služi kao komandna platforma.
Indonezija još nije objavila da će svoje M-346 koristiti na takav način. Razvoj bespilotnih sistema i rast interesovanja za takozvane lojalne pratioce ipak pokazuju da avion ima prostor za mnogo širu upotrebu tokom narednih decenija. Paket sa Leonardom proširen je i na pomorsko vazduhoplovstvo. Indonezija je potpisala pismo o nameri za kupovinu višenamenskih helikoptera AW149, namenjenih mornarici.
Helikopteri bi bili korišćeni za traganje i spasavanje, prevoz ljudi i opreme, podršku pomorskim jedinicama i zadatke civilne zaštite. Broj letelica i vrednost mogućeg ugovora još nisu objavljeni. Narudžbina M-346 i interesovanje za AW149 pokazuju da Leonardo pokušava da se učvrsti u Indoneziji širim paketom, a ne prodajom jednog tipa aviona. Lokalni partner treba da omogući obuku, održavanje i industrijsku saradnju, što je za Džakartu postalo gotovo jednako važno kao i same performanse letelice.
Indonežanski M-346 neće biti avion koji prvi ulazi u sukob sa modernim protivničkim lovcima. Njegov zadatak biće da piloti Rafala ne troše sate na rutinu, da skupi francuski avioni ne jure svaki dron i da se za svaki laki udar ne pokreće platforma vredna više desetina miliona dolara. Prvi avioni treba da stignu 2030. godine. Do tada će Leonardo morati da dovrši standard Block 20, integriše dogovorene sisteme i pokaže da avion može istovremeno da bude škola, laki borac i buduća komandna tačka za bespilotne pratioce.
