Francusko-nemački istraživački institut ISL prikazao je prvo terensko ispitivanje evropskog elektromagnetnog šinskog topa, izvedeno 29. juna. Do sada su probe ovog sistema obavljane u laboratorijskim uslovima, dok je najnoviji test predstavljao prvi izlazak kompletnog uređaja na otvoreni poligon.
Na osnovu dimenzija lansirnog postrojenja i dostupnih snimaka, portal Army Recognition procenjuje da je testiran sistem RAFIRA kalibra 25 milimetara. Reč je o eksperimentalnom oružju koje projektil mase oko 100 grama ubrzava do brzine veće od 5 maha.
Tokom lansiranja projektil trpi opterećenje koje prelazi 100.000 g, dok kondenzatorska baterija sistema raspolaže energijom između 3,06 i 3,4 megadžula. Projekat je pokrenut 2024. godine sa ciljem razvoja novog sredstva za odbranu ratnih brodova od protivbrodskih raketa.
Program ne obuhvata samo elektromagnetni lanser. ISL paralelno radi na sistemu za upravljanje vatrom, praćenju ciljeva i proračunu tačke susreta, bez čega velika brzina projektila sama po sebi nema veliku borbenu vrednost.
Projektil bez baruta ubrzava električna struja
Šinski top je elektromagnetni akcelerator mase. Umesto baruta, raketnog goriva i gasova koji stvaraju pritisak u cevi, sistem koristi snažan električni impuls.
Dve paralelne provodne šine povezane su sa izvorom energije. Kada kroz njih i projektil, odnosno njegov provodni deo, poteče struja, stvara se snažno elektromagnetno polje. Lorencova sila zatim ubrzava projektil duž šina i izbacuje ga iz cevi ogromnom brzinom.
Sam projektil ne mora da nosi eksploziv. Pri brzini većoj od 5 maha i relativno mala masa poseduje dovoljno kinetičke energije da ozbiljno ošteti ili uništi cilj direktnim pogotkom.
Takvo oružje na papiru ima više privlačnih osobina. Municija je jednostavnija i potencijalno jeftinija od vođenih presretačkih raketa, skladištenje je bezbednije jer nema klasičnog pogonskog punjenja, a brod bi mogao da ponese mnogo veći broj projektila nego raketa.
Za protivraketnu odbranu posebno je važna brzina. Projektil koji leti nekoliko puta brže od zvuka ostavlja veoma malo vremena cilju, ali i omogućava da se protiv nadolazeće rakete dejstvuje kinetičkim presretačem koji je znatno jeftiniji od savremenih raketa zemlja-vazduh.
Fizika radi, ali oružje i dalje uništava samo sebe
Glavni problem šinskih topova nikada nije bio da li projektil može da bude ubrzan do hipersonične brzine. To je dokazano još pre više godina. Problem je kako sistem naterati da pouzdano ispali stotine ili hiljade projektila bez zamene ključnih delova.
Kroz šine prolazi izuzetno jaka električna struja. Istovremeno nastaju trenje, električni lukovi, plazma i ogromno zagrevanje kontaktnih površina. Posle određenog broja hitaca šine se deformišu, oštećuju i gube potrebnu preciznost.
Čak i ako prvi projektil pogodi cilj, vojni sistem mora da bude spreman za novi hitac gotovo odmah. Odbrana broda od više protivbrodskih raketa zahteva veliku brzinu paljbe, a ne jedan uspešan eksperimentalni pokušaj posle duge pripreme.
Pregrevanje dodatno ograničava tempo dejstva. Svaki hitac ostavlja veliku količinu toplote u šinama, električnim vodovima i kondenzatorima. Bez efikasnog hlađenja, preciznost opada, a rizik od oštećenja raste.
Ogroman problem predstavlja i napajanje. Podatak da jedan hitac traži energiju male elektrane ne znači da sistem potroši ukupnu količinu energije koju elektrana proizvodi tokom dugog perioda. Problem je u tome što se više megadžula mora osloboditi za veoma kratko vreme, zbog čega trenutna snaga dostiže ogromne vrednosti.
Brodu su zato potrebni veliki kondenzatori, generatori, pretvarači, rashladni sistemi i ojačana električna mreža. Sve to zauzima prostor, povećava masu i nadmeće se za energiju sa radarima, sistemima za elektronsko ratovanje, pogonom i drugim potrošačima.
Američki program potrošio pola milijarde dolara
Sjedinjene Države razvijale su šinski top približno 17 godina i u program uložile oko 500 miliona dolara. Projekat je obustavljen 2022. godine, pošto mornarica nije uspela da reši ključne probleme sa trajnošću šina, brzinom paljbe, energetskim zahtevima i ugradnjom na operativne brodove.
Američki prototipovi uspevali su da lansiraju projektile izuzetno velikim brzinama, ali je broj hitaca koje je cev mogla da izdrži ostao daleko ispod onoga što se očekuje od brodskog oružja.
Sistem je dodatno morao da pogodi mali i brzi cilj na velikoj udaljenosti. To zahteva precizno praćenje, brzu obradu podataka i projektil koji tokom hipersoničnog leta ostaje stabilan uprkos zagrevanju i velikim aerodinamičkim opterećenjima.
Francusko-nemački RAFIRA suočiće se sa istim fizičkim ograničenjima. Terensko ispitivanje potvrđuje da je uređaj izašao iz laboratorije, ali ne potvrđuje da može da izdrži dužu paljbu, gađa pokretne mete ili presretne protivbrodsku raketu u realnim uslovima.
Japan je za sada stigao najdalje
Japan razvija sopstveni šinski top kalibra 40 milimetara, sa kondenzatorskom baterijom energije oko 5 megadžula. Sistem je već testiran sa palube eksperimentalnog broda JS Asuka, a tokom 2025. godine japanska agencija ATLA objavila je da je pogođen cilj na moru.
Podsetimo, još 2023. godine pisali smo o prvom japanskom ispaljivanju šinskog topa sa broda, dok smo 2025. godine pratili dalji razvoj i pogodak cilja na udaljenosti.
Japanski sistem težak je približno osam tona i koristi cev dužine oko šest metara. Projektil kalibra 40 milimetara i mase oko 320 grama dostigao je brzinu od približno 2.230 metara u sekundi, odnosno oko 6,5 maha.
Planirano je povećanje energije sa sadašnjih 5 na čak 20 megadžula, što bi trebalo da donese veći domet i snažniji udar. Kao mogući budući nosači pominjani su razarači klase Maja ili novi projekti površinskih plovila.
Pogodak cilja na testu ipak nije isto što i uvođenje oružja u borbenu upotrebu. Japan još nije objavio serijsku proizvodnju, raspoređivanje na ratne brodove niti podatke o tome koliko uzastopnih hitaca sistem može da ispali bez zamene šina.
Kina i Indija takođe pokušavaju da zaobiđu ista ograničenja
Indija razvija eksperimentalni sistem kalibra 30 milimetara, čija se energija približava vrednosti od 10 megadžula. Javno dostupnih podataka o njegovoj preciznosti, trajnosti cevi i planovima za ugradnju na borbene platforme ima malo.
Kina je još ranije postavila veliki eksperimentalni elektromagnetni lanser na desantni brod tipa 072III i sprovela pomorska ispitivanja. Pojavili su se i podaci o novom dizajnu šinskog topa u obliku slova X, koji bi navodno trebalo da poveća vatrenu moć, omogući brzinu veću od 7 maha i domet do 400 kilometara.
Takve karakteristike nisu javno potvrđene nezavisnim ispitivanjima, dok kineska mornarica nije objavila da je šinski top uveden u operativnu upotrebu.
Francusko-nemački RAFIRA je manji sistem od japanskog prototipa. Kalibar od 25 milimetara, projektil mase 100 grama i energija od nešto više od 3 megadžula ukazuju da je sadašnji fokus pre na odbrani od raketa i drugih vazdušnih ciljeva nego na bombardovanju kopnenih meta stotinama kilometara daleko.
Naredna ispitivanja moraće da pokažu koliko brzo sistem može da ponovi hitac, koliko dugo šine zadržavaju preciznost, da li je projektil moguće navoditi ili korigovati tokom leta i može li RAFIRA da pogodi protivbrodsku raketu koja manevriše neposredno iznad površine mora.
