Ukrajina istovremeno menja komandnu strukturu i način na koji pokušava da preživi rat iscrpljivanja. Predsednik Volodimir Zelenski potpisao je ukaz o formiranju posebne komande za dalekometno delovanje po Rusiji, dok ukrajinsko Ministarstvo odbrane pokušava da kopnene robote uvede u samu srž frontovske logistike.
To su dve strane iste promene. Prva udara daleko iza linije fronta: rafinerije, skladišta, vojna industrija, logistika i ruska infrastruktura koja održava rat. Druga rešava najprljaviji problem na zemlji: kako dopremiti municiju, hranu i baterije do rovova, a izvući ranjene i poginule bez slanja novih ljudi pod artiljeriju, dronove i minobacače.
Zelenski je novu komandu opisao kao strukturu koja treba da objedini raspoložive resurse za smanjenje ruskog vojnog potencijala. Ime komandanta još nije javno saopšteno, ali ukrajinski predsednik tvrdi da će na tom mestu biti „jak i najiskusniji“ oficir.
U istom paketu potpisan je i ukaz o stvaranju Zajedničkih snaga za brzo reagovanje, nove komponente u okviru Oružanih snaga Ukrajine. Njihov zadatak biće da spoje jurišne jedinice, bespilotne sisteme, artiljeriju i druga sredstva u formaciju koja može brzo da reaguje na krizne tačke fronta.
Dalekometni udari postaju posebna komanda
Stvaranje komande za dalekometno delovanje dolazi posle meseci ukrajinskih udara duboko unutar Rusije. Kijev takvu kampanju sve češće naziva „dalekometnim sankcijama“: umesto diplomatskog pritiska ili papirnih zabrana, ukrajinski dronovi gađaju rafinerije, naftna skladišta, odbrambene pogone, železničke čvorove i objekte koji hrane rusku vojnu mašinu.
Ukrajina time pokušava da pomeri rat sa linije rovova na rusku pozadinu. Dronovi velikog dometa, improvizovani udarni sistemi, obaveštajni podaci i domaća proizvodnja omogućili su Kijevu da gađa ciljeve udaljene stotinama, pa i više od hiljadu kilometara od fronta.
Nova komanda treba da taj posao izvuče iz ad hok režima i pretvori u stalnu vojnu funkciju. To znači bolju koordinaciju ciljeva, proizvodnje dronova, obaveštajnog rada, planiranja ruta, izbora prioritetnih objekata i procene efekata napada. U ratu u kome se ruski udari ponavljaju skoro svakodnevno, Kijev želi sopstveni sistem za stalni pritisak po ruskoj dubini.
Takva struktura nosi i političku poruku. Ukrajina više ne predstavlja dalekometne udare kao izuzetke, već kao poseban pravac rata. Ruska teritorija u toj logici nije pozadina izvan domašaja, već prostor u kome se traže rafinerije, pogoni, skladišta i tačke čije oštećenje povećava cenu rata za Moskvu.
Vološin dobija snage za brzo reagovanje
Za komandanta Zajedničkih snaga za brzo reagovanje imenovan je brigadni general Dmitro Vološin, Heroj Ukrajine i dosadašnji komandant 8. korpusa. Zelenski ga je predstavio kao oficira sa dovoljno borbenog iskustva da razvija novu tehnološku jurišnu komponentu ukrajinske vojske.
Vološinova karijera dobro se uklapa u smer kojim Kijev pokušava da ide. U vojsci je od 2008. godine, a tokom svoje karijere služio je u raznim jedinicama Vazdušno-desantnih snaga, a posle početka rata velikih razmera raspoređen je na donjecki pravac. Tokom ukrajinske invaziju u Kurskoj oblasti komandovao je 82. odvojenom vazdušno-desantnom brigadom „Bukovinska“.
U aprilu 2025. imenovan je za komandanta novoformiranog 8. korpusa, sastavljenog od brigada koje su prošle teške borbe na istoku Ukrajine. Njegov komandni stil opisivan je kroz precizno planiranje, koordinaciju, koncentrisanu udarnu snagu i fokus na konkretan sektor.
Zajedničke snage za brzo reagovanje treba da budu nešto između jurišnog alata i vatrogasne brigade fronta: formacija koja može brzo da se ubaci tamo gde se linija lomi, gde ruske snage čine proboj ili gde Kijev vidi priliku za lokalni udar.
Ukrajina želi da roboti nose rat do rova
Drugi deo priče manje je politički, ali je na terenu možda još važniji. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane postavilo je cilj da se kompletna logistika na prvoj liniji prebaci na kopnene robotske sisteme. To znači da bi municiju, hranu, vodu, baterije, radio-stanice, minobacačke granate i drugu opremu do najopasnijih položaja sve više nosile bespilotne platforme, a ne vojnici.
Ista vozila treba da izvlače ranjene i poginule iz zona u kojima je svaki pokušaj evakuacije novi rizik. Na frontu zasićenom FPV dronovima, termovizijom, artiljerijom i kasetnom municijom, obična logistička tura može da bude smrtonosnija od samog borbenog kontakta.
Prema dostupnim podacima, ukrajinska Agencija za nabavke odbrane ugovorila je više od 22.000 kopnenih robota za 2026. godinu, uz plan da se nabavke dodatno prošire do kraja godine. Od početka godine ukrajinske jedinice su izvele desetine hiljada misija kopnenim robotima, uključujući isporuku zaliha i evakuaciju.
Ministarstvo je u prvoj polovini godine sertifikovalo 67 novih modela kopnenih dronova. Među poznatijim platformama koje se koriste na frontu pominju se Ratel, Termit, Ardal, Ris, Zmii, Protektor i Volja. Najnoviji model Tančik Droid 12.7 namenjen je izviđanju i uništavanju lakih oklopnih vozila, što pokazuje da kopneni roboti više nisu samo kolica za municiju.
Veza je slabija tačka od točkova i gusenica
Najveći problem kopnenih dronova nije uvek motor, točak, gusenica ili nosivost. Često je to veza. Savetnik ukrajinskog Ministarstva odbrane Sergij Beskrestnov upozorio je da neravan teren, šume, drvoredi, betonske prepreke, urbana infrastruktura i ruševine lako prekidaju radio-signal.
Kada veza pukne, misija se često završava odmah. Robot staje na zemlji, ostaje između linija ili postaje plen protivnika. Za razliku od vazdušnog drona, koji makar može da nastavi po inerciji, kopneni robot bez veze vrlo brzo postaje nepokretna kutija u blatu.
Zato potpuna robotizacija logistike zvuči ambicioznije nego što je trenutno stanje tehnike. U idealnim uslovima robot može da uštedi živote. U realnim uslovima Donbasa, mora da prođe blato, krater, ruševine, elektronsko ometanje, dronove, artiljeriju i gubitak signala iza sledeće kuće ili šumarka.
Ukrajina pokušava da taj problem zaobiđe kombinacijom masovne nabavke, brzog testiranja i nagrađivanja jedinica koje uspešno koriste robote.
eBaly, Brave1 i rat kao digitalna prodavnica
Da bi ubrzao upotrebu kopnenih robota, Kijev koristi sistem nagrađivanja pod nazivom „eBaly“. Jedinice dobijaju poene za uspešno izvedene misije kopnenim robotima, a zatim ih koriste na platformi Brave1 za naručivanje opreme: FPV dronova, sredstava za elektronsko ratovanje, drugih robotskih sistema i opreme potrebne na frontu.
Više od 400 borbenih jedinica već je koristilo ovaj model, a preko platforme su naručeni dronovi i sistemi u vrednosti od oko 790 miliona dolara, uključujući više od 500.000 letelica i drugih sredstava. To je rat pretvoren u tržište poena, misija i brze povratne sprege: jedinica koja dokaže da koristi tehnologiju dobija brži pristup novoj opremi.
Prednost ovog modela je brzina. Komanda vidi šta jedinice zaista traže, koji sistemi rade, koji se kvare, šta se troši i šta donosi efekat. Industrija dobija direktan signal sa fronta. Jedinice preskaču deo spore birokratije i dolaze do opreme koja im treba odmah.
Cena takvog sistema je brutalna transparentnost rata. Svaka uspešna misija postaje unos u digitalnoj ekonomiji fronta. Svaki robot, dron i sistem za ometanje ulazi u lanac u kome se borbeni učinak pretvara u bodove, a bodovi u novo oružje.
Nova struktura za rat iscrpljivanja
Odluke Zelenskog i ukrajinski plan robotizacije logistike pokazuju isti pravac: Kijev više ne računa samo na klasične brigade, rovove i artiljerijske duele. Gradi se sistem u kome dalekometni udari pogađaju rusku pozadinu, brze snage reaguju na lomove fronta, a kopneni roboti pokušavaju da preuzmu najopasnije logističke zadatke.
To nije znak da je Ukrajina rešila svoje probleme. Naprotiv, upravo problemi guraju ovakve promene. Manjak ljudstva, ruski pritisak, stalni udari, gubici na prvoj liniji i zavisnost od tehnologije teraju Kijev da ubrza automatizaciju rata.
Komanda za dalekometno delovanje treba da pogodi Rusiju daleko od rovova. Zajedničke snage za brzo reagovanje treba da zapuše rupe i izvuku maksimum iz jurišnih trupa, artiljerije i dronova. Kopneni roboti treba da rade ono što je do sada ubijalo ljude izvan kamera: da nose sanduke municije, izvlače ranjene, vuku opremu i nestaju u blatu tamo gde običan vojnik više ne bi smeo da se pojavi.
Sve je ovo lepa zamisao, samo je pitanje koliko će imati učinka.
Koliko mi se čini najveći pobednik ovog rata su Kina i Indija zbog dobijanja jeftinijih sirovina od Rusa a pritom ogromne zarade prodajom baterija i delova za deonice ostatku sveta.