Rat u Ukrajini pokazao je koliko jeftin FPV dron može da ponizi skupu vojnu tehniku. Tenk, borbeno vozilo pešadije, haubica, radar, kamion sa municijom ili sanitetsko vozilo više ne moraju da budu uništeni raketom od nekoliko stotina hiljada dolara. Dovoljan je mali dron, kamera, operater, eksplozivno punjenje i nekoliko sekundi u kojima posada često nema vremena ni da shvati odakle dolazi udar.
Zbog toga se zaštita vozila pomera dalje od čelika, reaktivnog oklopa i improvizovanih „kaveza“. Izraelska kompanija ParaZero Technologies pokušava da se ubaci baš u tu prazninu sistemom DefendAir, aktivnom protivdronovskom zaštitom koja ne čeka da FPV udari u mrežu ili šipke na vozilu, već pokušava da ga uhvati pre kontakta.
DefendAir koristi senzore, autonomnu reakciju i neeksplozivni presretač zasnovan na mreži. Ideja je jednostavna, ali vojno vrlo zahtevna: sistem detektuje dolazeći dron, procenjuje pretnju i lansira mrežu koja ga fizički zaustavlja pre nego što stigne do vozila, radara, komandne tačke ili druge vredne mete.
FPV dron je promenio cenu preživljavanja
FPV dronovi su postali jedan od najneprijatnijih simbola savremenog rata zato što su brutalno jeftini u odnosu na ono što uništavaju. Platforma koja košta hiljade dolara, ponekad i manje, može da izbaci iz stroja vozilo vredno milione. Još važnije, može da natera posade da se kreću sporije, kriju duže i troše mnogo više resursa na zaštitu nego ranije.
Prvi odgovor bio je improvizovan: čelični kavezi, mreže, dodatne rešetke, nadstrešnice, oklopne ploče, lančane zavese i konstrukcije koje od tenka prave pokretnu šupu. Takva rešenja mogu da pomognu, naročito protiv određenih uglova napada i jednostavnijih bojevih glava, ali imaju jasne mane.
Dodaju težinu, smanjuju preglednost, otežavaju izlazak posade, kvare ergonomiju, povećavaju siluetu i ne štite podjednako od napada odozgo, sa boka, iz zadnje polusfere ili kroz otvorene delove. Agilniji FPV dronovi sve češće traže baš te rupe.
ParaZero zato tvrdi da se trka protiv FPV dronova ne može dobiti samo čelikom i pasivnom mrežom. DefendAir je zamišljen kao aktivni sloj koji reaguje pre udara, bez eksplozivne kontramere koja bi ugrozila pešadiju, posadu ili druga vozila u blizini.
Mreža umesto rakete
Najzanimljiviji deo sistema jeste izbor efekta. DefendAir ne obara dron raketom, topom ili fragmentacionom municijom. Koristi mrežu, što ga čini posebno pogodnim za situacije u kojima klasična kinetička odbrana nosi rizik od kolateralne štete.
To je važno za vozila u koloni, položaje u naseljenom mestu, baze, aerodrome, logističke tačke i komandne objekte. Eksplozivni presretač može da reši problem drona, ali može da napravi drugi problem ako eksplodira preblizu sopstvenih ljudi. Mreža je grublje, fizičko i tiše rešenje: uhvati cilj, poremeti propeler, zaustavi let i obori pretnju.
Kompanija navodi da sistem može da stvori zaštitni omotač od 360 stepeni oko vozila ili stacionarne mete. To je ambiciozan zahtev, jer FPV dronovi ne napadaju uredno iz jednog pravca. Dolaze nisko, kroz ruševine, iza drvoreda, preko krova, iz mrtvog ugla kamere ili iz pravca u kome posada najmanje očekuje udar.
Autonomija je zato ključ. Operater koji mora ručno da potvrđuje svaku pretnju u realnom vremenu često je zakasnio već u startu. FPV dron se u završnom napadu kreće brzo, a vreme reakcije meri se sekundama. DefendAir pokušava da taj deo prebaci na senzore i automatizovano presretanje.
Aktivna zaštita za vozila koja već postoje
ParaZero tvrdi da se sistem može naknadno ugraditi na postojeća oklopna vozila i vrednu opremu. To je važnije od same reklame. Nijedna vojska nema vremena da čeka novu generaciju vozila samo zato što se FPV pretnja promenila brže od projektnih biroa.
Flote koje su već na terenu moraju da dobiju zaštitu sada: tenkovi, oklopni transporteri, borbena vozila pešadije, komandna vozila, radari, sistemi PVO, artiljerija i logističke platforme. Sistem koji može da se doda bez velikog povećanja mase i bez ozbiljnog preuređenja vozila ima mnogo veću šansu da uđe u realnu upotrebu.
To ne znači da je problem rešen. Aktivni sistem protiv FPV drona mora da vidi cilj na vreme, razlikuje pretnju od ptice, krhotine ili sopstvenog drona, izračuna putanju, lansira presretač i pogodi vrlo mali, brz i često manevrišući cilj. Svaki promašaj završava se udarom u vozilo.
Najveći izazov biće gustina napada. Jedan FPV dron je težak cilj. Dva ili tri iz različitih pravaca već su mnogo ozbiljniji problem. Roj je posebna kategorija. Tu se pokazuje da DefendAir nije zamena za PVO, elektronsko ratovanje ili pasivni oklop, već poslednji sloj između drona i mete.
Kada ometanje ne pomaže
Elektronsko ratovanje je danas osnovna zaštita od mnogih dronova, ali nije svemoguće. Dronovi mogu da koriste različite frekvencije, pojačane veze, repetitore, optičko navođenje, autonomne završne profile ili unapred programirane rute. Kada se veza ne može pouzdano prekinuti, ostaje fizičko presretanje.
Mrežni presretač tu ima jednostavnu logiku: ne zanima ga ko upravlja dronom, kojom frekvencijom leti ni da li je otporan na ometanje. Mora samo da ga uhvati pre udara. Upravo zato sistemi poput DefendAir-a postaju zanimljivi vojskama koje su shvatile da rat protiv dronova ne može da se vodi jednim sredstvom.
Sloj elektronskog ometanja može da skine deo pretnji. Topovi i laki raketni sistemi mogu da štite šire područje. Pasivni kavezi mogu da smanje štetu ako sve drugo zakaže. Mrežni aktivni sistem ima mesto između: bliska, poslednja odbrana vozila koje je već postalo meta.
Izraelsko iskustvo i tržište koje raste
ParaZero nije slučajno izraelska kompanija. Izrael decenijama živi u okruženju u kome su dronovi, rakete, improvizovane letelice i napadi na infrastrukturu deo bezbednosne svakodnevice. Rat u Ukrajini samo je ubrzao globalno tržište za takva rešenja.
Kompanija navodi da razvoj DefendAir-a ubrzava kroz saradnju sa odbrambenim partnerima prvog reda, ali ne otkriva imena niti rokove za šire raspoređivanje. To je standardna odbrambena formulacija, ali pokazuje da se sistem ne gura samo kao demonstrator za sajmove, već kao proizvod koji treba prilagoditi realnim zahtevima kupaca.
Interesovanje za aktivne protivdronovske sisteme raste jer pasivni oklop više ne prati tempo pretnje. FPV dronovi se menjaju iz meseca u mesec: jače bojeve glave, bolji video-linkovi, bolja optika, napadi iz mrtvih uglova, noćni udari, kombinovanje sa izviđačkim dronovima i artiljerijom.
Vojska koja ne uvede aktivnu zaštitu rizikuje da joj najskuplja sredstva ostanu zarobljena u hangarima, skrivena u šumama ili izgubljena na putu do položaja. DefendAir je zato deo šire promene: vozilo više ne može da računa samo na oklop koji trpi udar. Mora da ima sistem koji lovi pretnju pre nego što udar uopšte počne.
