Ukrajina je u noći između 6. i 7. jula izvela jedan od najvećih napada dronovima na rusku teritoriju od početka rata. Prema navodima gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanjina, više od 430 dronova letelo je u pravcu Moskovske oblasti, dok su ruske snage protivvazdušne odbrane većinu ciljeva neutralisale na dalekim prilazima prestonici.
Sobjanjin je naveo da je 36 dronova uništeno u neposrednoj blizini Moskve. Rusko Ministarstvo odbrane iznelo je širu brojku: između 20 časova 6. jula i 8 časova 7. jula, sistemi PVO presreli su i uništili ukupno 452 ukrajinska drona iznad više ruskih regiona, Krima, Azovskog i Crnog mora.
Napad se dogodio u trenutku kada se pažnja zapadnog vojnopolitičkog bloka pomera ka samitu NATO-a u Ankari, gde je pozvan i Volodimir Zelenski. Prema diplomatskim izvorima, evropske članice Alijanse trebalo bi da potvrde vojnu pomoć Ukrajini vrednu oko 70 milijardi evra tokom 2026. i 2027. godine.
Tajming zato nije sporedan. Kijev istovremeno šalje dronove ka Moskvi, traži nove sisteme PVO, nastavlja udare po ruskoj energetskoj i industrijskoj infrastrukturi, a evropski lideri pokušavaju da politički uokvire dalji ratni budžet kao pritisak koji treba da ojača ukrajinsku pregovaračku poziciju.
Moskva pod najvećim pritiskom dronova
Ruski izveštaji navode da su dronovi obarani iznad Belgorodske, Brjanske, Voronješke, Volgogradske, Vladimirske, Kaluške, Kurske, Lipečke, Orlovske, Rostovske, Rjazanjske, Smolenske, Tambovske i Tulske oblasti, Moskovske oblasti, Krasnodarskog kraja, Krima, Azovskog i Crnog mora.
To više nije lokalni upad pograničnog karaktera, već široko raspoređena kampanja usmerena na preopterećenje ruskog sistema upozorenja, PVO i elektronskog ratovanja. Dronovi sa fiksnim krilima, lansirani u velikom broju, imaju zadatak da rastegnu odbranu na ogromnoj površini i nateraju rusku komandu da štiti ne samo front, već i duboku pozadinu, industriju, energetska čvorišta, aerodrome i metropolitanski prostor.
Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala udare po ruskoj teritoriji, posebno po naftnoj, gasnoj i logističkoj infrastrukturi. Takvi napadi imaju dvostruku logiku: vojnu, jer gađaju resurse potrebne za rat, i političku, jer rat sve više uvode u svakodnevicu ruskih regiona daleko od linije fronta.
Belgorod pod raketama i dronovima
Posebno težak pritisak prijavljen je u Belgorodskoj oblasti, gde ruski izvori tvrde da je tokom noći gađana civilna i kritična infrastruktura. Vojni dopisnik Vladimir Romanov naveo je da su ukrajinske snage koristile četiri lansera HIMARS i ispalile ukupno 48 raketa u dva talasa po 24.
Prema tim navodima, jedan od udara bio je usmeren na Belgorodsku direkciju za linearnu proizvodnju glavnih gasovoda, što je izazvalo požare na postrojenjima gorivno-energetskog sektora i prekide struje u pojedinim delovima grada. Regionalne vlasti potvrdile su rad PVO i povrede tri civila, dok su ekipe za vanredne situacije i demineri nastavili rad na mestima udara.
Ove tvrdnje dolaze iz ruskog informacionog prostora i za sada ih treba čitati kao deo ratne slike u kojoj svaka strana naglašava ono što podržava njen narativ: Moskva civilnu štetu i zapadno oružje, Kijev vojnu i energetsku vrednost ciljeva.
NATO više ne krije podršku dubljim udarima
Finski predsednik Aleksandar Stub izjavio je za Financial Times da NATO podržava ukrajinske udare dublje po ruskoj teritoriji, ocenjujući da takva kampanja menja strateško razmišljanje SAD i jača poziciju Kijeva. Prema njegovom tumačenju, pritisak na rusku pozadinu trebalo bi da približi Moskvu pregovorima.
Rusija takve izjave vidi potpuno drugačije: kao dokaz da evropske članice NATO-a ne pružaju samo oružje, već politički ohrabruju širenje rata na rusku teritoriju. To je suština trenutne faze sukoba. Zapadni lideri govore o pritisku za pregovore, Moskva govori o direktnom uvlačenju NATO-a u ratni zastoj, dok Kijev koristi prostor između te dve formulacije za sve dublje udare.
Ruska odmazda se najavljuje kroz brojke
Ukrajinski monitoring kanali istovremeno upozoravaju na mogućnost velikog ruskog udara, uz procene o potencijalnoj upotrebi desetina krstarećih raketa, strateške avijacije, nosača Kalibara i velikog broja Gerana. Pominju se Tu-95MS, Tu-22M3, rakete H-101, H-22, Kalibar i talasi bespilotnih letelica namenjeni iscrpljivanju ukrajinske PVO.
Takve procene nisu zvanična najava, ali se uklapaju u obrazac poslednjih meseci: masovni ukrajinski napad na rusku dubinu često prati ruski odgovor po ukrajinskoj energetskoj, logističkoj i vojnoj infrastrukturi. Kijev očekuje da bi sledeći talas mogao biti usmeren na gorivo, elektroenergetska čvorišta, železničku logistiku, skladišta i objekte koji podržavaju front.
Ukrajina pokušava da prenese rat ka Moskvi upravo u trenutku kada se u Ankari traži novi evropski novac za nastavak sukoba. Rusija, sa druge strane, priprema odgovor čija vrednost neće biti u jednoj raketi ili jednom dronu, već u pokušaju da se ukrajinska PVO zatrpa tolikim brojem ciljeva da odbrana mora da bira šta će pustiti da prođe.
Da li su dronovi za Omsk poleteli iz Kazahstana?
Ruski vojni stručnjak Boris Džerelijevski izneo je sumnju da dronovi koji su juče pogodili Omsk možda nisu lansirani sa ukrajinske teritorije. Omsk se nalazi oko 2.500 kilometara od ukrajinske granice, a stvarna ruta bi morala biti još duža ako su dronovi zaobilazili zone ruske protivvazdušne odbrane. Takav let tehnički nije nemoguć, ali bi ozbiljno ograničio nosivost, jer bi najveći deo mase morao da ode na gorivo.
Džerelijevski zato ukazuje na Kazahstan, pošto je Omsk udaljen svega oko 100 kilometara od kazahstanske granice. Prema toj verziji, ukrajinski dronovi mogli su biti tajno prebačeni u Kazahstan, a zatim lansirani iz retko naseljenih stepskih oblasti. Kao argument navodi se i to što su ostaci dronova ranije pronalaženi na teritoriji Kazahstana. Guverner Omske oblasti Vitalij Hocenko potvrdio je napad na severnu industrijsku zonu Omska, gde se nalazi Omska rafinerija nafte.
Ruska PVO je, prema regionalnim vlastima, oborila većinu dronova, dok su pojedini uspeli da se probiju. Lokalne vlasti nisu iznele detalje o šteti, ali su navele da nije bilo žrtava. Hitne službe su upućene na lice mesta, dok se pitanje pravca i mesta lansiranja i dalje tretira kao jedna od najosetljivijih tačaka ovog napada.
