Ruska vojska izvela je tokom noći jedan od najširih kombinovanih udara na ukrajinske ciljeve poslednjih nedelja, koristeći krstareće i balističke rakete, hipersonične projektile, dronove Geran i Gerbera, uključujući i varijante na mlazni pogon.
Najveći pritisak ponovo je pretrpeo Kijev. Ukrajinska prestonica našla se pod višesatnim talasima udara, dok su eksplozije, požari i sekundarne detonacije zabeleženi i u Harkovu, Odesi, Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj, Čerkaskoj, Černigovskoj, Kijevskoj, Sumskoj i Zaporoškoj oblasti.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su gađani objekti vojne industrije, gorivno-energetskog kompleksa i infrastruktura vojnih aerodroma. Prema ruskim navodima, pogođeni su ciljevi koji su direktno povezani sa proizvodnjom, skladištenjem i raspoređivanjem naoružanja, kao i objekti koji podržavaju rad ukrajinske vojne logistike.
Brojni snimci koje su objavili lokalni stanovnici pokazuju jake detonacije municije nakon primarnih udara. Na pojedinim lokacijama eksplozije su trajale duže vreme, što ukazuje na požare u skladištima ili industrijskim zonama sa zapaljivim i eksplozivnim materijalom. Ukrajinski mediji javili su da su lokalne vlasti morale da evakuišu stanovništvo iz zona pored pogođenih objekata.
Kijev pogođen u više talasa
Prema ukrajinskom praćenju, prvi raketni udari na ciljeve u Kijevu počeli su oko jedan čas posle ponoći. Ubrzo posle dejstva ruskih vazduhoplovnih snaga, napadu su se pridružile i platforme Crnomorske flote, iz kojih su lansirane krstareće rakete prema ukrajinskoj prestonici.
Kijevski mediji navode da je najmanje 20 snažnih eksplozija potreslo grad tokom prvog talasa. Udari su, prema dostupnim snimcima i izveštajima sa terena, pogodili skladišta municije, industrijska postrojenja i objekte energetske infrastrukture.
Posebnu pažnju privukli su snimci iz Kijevske oblasti na kojima se vide masivne sekundarne detonacije. Na jednom od njih jasno se vidi kako sadržaj skladišta detonira, a iz zone eksplozija poleću projektili ili raketna municija. Zbog opasnosti od novih detonacija evakuisan je grad Višnjevo u Kijevskoj oblasti.
Ukrajinski, pro-NATO OSINT analitičari pominju mogućnost udara na Vizari. Reč je o ukrajinskom pogonu povezanom sa proizvodnjom vođenih raketa zemlja-vazduh, a u brojnim analizama pominje se i veza sa programom raketa R-360 Neptun (nastale iz sovjetske H-35 i najpoznatije po potapanju krstarice Moskva). Ista fabrika već je bila meta ruskog udara pre četiri godine, u aprilu 2022. godine. Podsetimo, prošlog meseca smo pisali kako evropski MBDA i ukrajinski Luč spremaju i modernizovani Neptun-2 za duboke udare po Rusiji.
Snimci objavljeni posle noćnog napada ne pokazuju samo običan požar posle udara, već lančane eksplozije karakteristične za skladište municije ili raketnih komponenti. Upravo taj detalj izazvao je najviše komentara na ukrajinskim i ruskim kanalima, jer detonacije nisu prestale odmah nakon prvog pogotka, već su se nastavile u seriji.
Cirkoni i Iskanderi bez presretanja
Drugi talas napada obeležilo je dejstvo balističkih raketa Iskander-M i hipersoničnih raketa Cirkon. Prema dostupnim podacima, ti projektili su pogodili ciljeve u Kijevu i njegovoj okolini, posle čega su izbili požari velikih razmera i nove sekundarne detonacije.
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo objavilo je podatke koji su ovog puta privukli posebnu pažnju: nijedna od šest raketa Cirkon lansiranih na Kijev nije oborena. Isto važi i za 23 balističke rakete Iskander-M, koje su, prema navodima iz izveštaja, pogodile svoje ciljeve.
Zvanični Kijev u poslednjem izveštaju pominje obaranje raketa Kalibar, raketa H-101 i bespilotnih letelica, dok su Cirkoni i Iskanderi navedeni samo kao evidentirano oružje u napadu, bez tvrdnje da je bilo presretanja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koga ruski izvori nazivaju „nelegitimnim“, priznao je posle udara da ukrajinska protivvazdušna odbrana trenutno nije u stanju da pouzdano presreće ruske balističke i hipersonične rakete. Sličnu ocenu prethodno je izneo i portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat.
Kao glavni razlog naveden je nedostatak raketa-presretača za sisteme Patriot, koji su jedini sistemi u ukrajinskoj vojsci sposobni da pariraju balističkim projektilima. Zelenski je najavio da će na samitu NATO-a u Turskoj tražiti ubrzanu isporuku protivvazdušnih raketa.
„Ključno je da svet, posebno Amerika i naši evropski partneri, izađu iz samita NATO-a u Ankari sa snažnim odlukama u podršci našoj odbrani neba. Sve dok rakete Patriot ostaju u savezničkim zalihama, to samo podstiče Rusiju da izvodi napade“, poručio je Zelenski.
Patriot pod pritiskom: presretači pali na kijevske četvrti
Tokom pokušaja odbijanja ruskog napada, najmanje dve rakete-presretači PAC-3, koje ukrajinska protivvazdušna odbrana koristi u sistemima Patriot, pale su na područje Kijeva. Ukrajinske službe za vanredne situacije sada, pored gašenja požara na pogođenim objektima, čiste i ruševine na mestima gde su pali delovi ili cele rakete-presretači.
Ukrajinski izvori navode da je u javnosti ponovo otvoreno pitanje stanja raketa za Patriot. U objavama koje su kružile ukrajinskim kanalima krivica se prebacuje na „partnere“, uz tvrdnje da su isporučene rakete bile stare i izvučene iz skladišta municije predviđenih za dekomisiju.
Ovo nije prvi put da se američki protivvazdušni raketni sistemi u Ukrajini dovode u vezu sa kvarovima, neuspešnim lansiranjima ili padom presretača na naseljena područja. Ovoga puta, međutim, problem je došao u trenutku kada je Kijev bio pod jednim od najtežih udara balističkim i hipersoničnim sredstvima.
Jedan ukrajinski izvor izneo je podatak da kijevska grupa protivvazdušne odbrane, sastavljena od najmanje dve baterije Patriot sa ukupno 16 lansera, tokom noći nije sprovela nikakvo efikasno dejstvo protiv balističkih raketa. Prema toj verziji, deo lansera verovatno je bio naoružan raketama PAC-2, pogodnim pre svega za presretanje krstarećih raketa i dronova, dok su lanseri predviđeni za PAC-3 ostali bez dovoljnog broja raketa.
Procena istog izvora spominje da je oko deset lansera oko Kijeva moglo biti prazno ili bez upotrebljivih presretača za balističke ciljeve. To bi objasnilo zašto su Cirkoni i Iskanderi prošli kroz odbranu bez bilo kakvog zabeleženog obaranja.
Industrijska zona Brovara, Višnjevo i Vizar u centru pažnje
Pored Cirkona i Iskandera, ruske snage su koristile i rakete H-101 lansirane iz vazduha. Ove rakete pogodile su industrijsku zonu u Brovarima, u Kijevskoj oblasti. Taktički sistemi Iskander-M izazvali su uzbunu i u samom Kijevu, gde su, prema dostupnim informacijama, pogođena industrijska preduzeća i vojna skladišta.
U Kijevu su, prema ukrajinskim izvorima, nastavila da rade stara vojna preduzeća, dok su se tokom rata pojavili i novi kapaciteti vojne industrije. Njihova logika bila je jasna: prestonica je pod zaštitom sistema Patriot, pa se smatralo da se industrija može održati pod jačim kišobranom protivvazdušne odbrane.
Noćni napad pokazao je koliko je ta računica postala rizična u uslovima manjka presretača i sve većeg pritiska ruskih kombinovanih udara. Kijev više nije samo politički centar i logističko čvorište, već i zona u kojoj se nalaze pogoni, skladišta, remontni kapaciteti i energetska infrastruktura od direktnog značaja za ukrajinsku vojsku.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je izdalo upozorenje da će ruske oružane snage početi sistematske napade na ciljeve u Kijevu. Od tada je izvedeno više masovnih udara na vojno-industrijske i energetske objekte u ukrajinskoj prestonici.
Udari širom Ukrajine: Harkov, Sumi, Odesa, Dnjepropetrovsk, Zaporožje
Napad nije bio ograničen samo na Kijev. Udari su tokom noći zabeleženi u Harkovu, Odesi, Akermanu, Pavlogradu, Dnjepropetrovsku i nekoliko drugih gradova. Bespilotne letelice Geran i Gerbera korišćene su u kombinaciji sa raketnim sredstvima, čime je ukrajinska protivvazdušna odbrana bila primorana da istovremeno reaguje na spore dronove, krstareće rakete, balističke projektile i hipersonično oružje.
U Šostki, Sumima i okolini regionalnog centra Sumi gađani su ciljevi bespilotnim letelicama i visokoeksplozivnim avionskim bombama sa UMPK kompletima za korekciju leta. Ista vrsta bombi korišćena je i protiv ciljeva u blizini reke Oskol, u istočnom delu Harkovske oblasti, gde ruske kopnene snage napreduju prema ukrajinskim položajima.
Nekoliko FAB bombi sa UMPK sistemima pogodilo je logističke objekte u delu Zaporoške oblasti pod kontrolom Ukrajine. Ti udari uklapaju se u širi obrazac ruskog pritiska na ukrajinsku pozadinu, naročito na skladišta, puteve snabdevanja, železničke čvorove i mesta koncentracije tehnike.
Pogođena je i infrastruktura vojnih aerodroma u Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj, Čerkaskoj, Černigovskoj i Kijevskoj oblasti. Ruska strana tvrdi da su ti aerodromi korišćeni za raspoređivanje ukrajinske avijacije, bespilotnih letelica i zapadne opreme koja se koristi za udare duboko iza linije fronta.
NATO samit u Ankari i nova trka za presretače
Zelenski sada pokušava da pitanje ukrajinske protivvazdušne odbrane nametne kao jednu od glavnih tema samita NATO-a u Ankari. Njegov zahtev je direktan: evropske zemlje i Sjedinjene Države treba da predaju Ukrajini veći deo raspoloživih zaliha raketa za Patriot, umesto da ih zadržavaju u sopstvenim skladištima.
Problem za Kijev je što rakete za Patriot više nisu političko pitanje samo na papiru, već i realan problem kapaciteta. Poljsko Ministarstvo odbrane ranije je upozorilo da su rakete Patriot veoma oskudne i da ih nije lako brzo nabaviti. Evropske zemlje, posle iskustava iz Ukrajine i sve većeg pritiska na sopstvene zalihe, sve teže pristaju da predaju preostale presretače Kijevu.
Kijev od saveznika traži hitne isporuke jer bez PAC-3 raketa sistemi Patriot ne mogu da ispune glavnu ulogu zbog koje su raspoređeni oko prestonice: zaštitu od balističkih projektila. Za krstareće rakete i dronove Ukrajina raspolaže širim spektrom sistema, ali protiv Iskandera i Cirkona mogućnosti su znatno uže.
Zbog toga se noćni napad pretvorio u direktan pritisak na NATO pred samit u Turskoj. Kijev traži presretače odmah, Moskva pojačava kombinovane udare, a evropske zemlje sve otvorenije računaju koliko im ostaje u sopstvenim skladištima ukoliko predaju nove kontingente Ukrajini.
Na terenu, ekipe za vanredne situacije i dalje gase požare, uklanjaju ruševine i obezbeđuju zone u kojima je posle prvih udara došlo do sekundarnih detonacija. U Kijevskoj oblasti stanovnici Višnjeva čekaju dozvolu za povratak, dok se iz pravca pogođenih industrijskih zona i dalje vide stubovi dima.
“…(nastale iz sovjetske H-35 i najpoznatije po potapanju krstarice Moskva).”
Samo jedna mala ispravka, krstarica nije bila potopljena vec ostecena, a potonula je usled morske bure sledeceg dana.
Da nije bila na samo 150 km od ukrajinske Odese, a da je recimo bila usidrena u luci sigurno je da ne bi otisla na dno, kao sto je bio slucaj sa americkim razaracem “USS Cole” kojeg su bosonoge teroriste iz Al-Kaide ostetili explozijom, a spasilo ga je to sto je bio u luci.